НИМБУСОВ ПОДРУМ

НОВАК СРЂАНОВ ЂОКОВИЋ И ТЕНИСКА ГОСПОДА Мурал са Ђоковићем испред стана у ком је живео током бомбардовања Београда 1999. године ФОТО: BBC - SPORT Новак Ђоковић је освојио Вимблдонски турнир невероватном срчаношћу. Оно што је ипак дало белег турниру је незапамћено понашање публике. У анализама случаја које су уследиле прве кључне речи за препознавање проблема су "господин" и господство". Нама је први шлагворт за анализу свакако вишедимензионалног проблема дао другосрбијански аутошовиниста Љубодраг Стојадиновић са памфлетом   "Новакова лекција домаћој фукари" .  Није јасно из ког разлога Стојадиновић себе издваја из корпуса "домаће фукаре" а страну фукару изоставља, али ћемо се ипак фокусирати шта тамо пише. Цитирамо: "Чини нам се као да смо сви ми помогли Новаку Ђоковићу да постане легендарни јунак спорта, упркос Федереру и 15.000 пакосних противника ." Најпре, тенис је добио описни назив "бели спорт" управо по

ПАД ЕЛИТ А: ИСТОРИЈА ЈЕ ГРОБЉЕ АРИСТОКРАТИЈА Тим речима је Вилфредо Парето описао драму смена друштвених слојева и група на власти упозоравајући да се елите устручавају обновити талентованим и надареним појединцима из нижих слојева, затварајући се и допуштајући полагану дегенерацију способности елите да влада. Он је био загледан у историју када су резови између друштвених слојева били груби, а промене споре. Данас су промене брзе, а резови и разлике разбијене у стотинама прелазних облика. Но ако и јесте тако, чињеница да су на власти мањине, да владају над мање организованим, застрашеним и поводљивим масама уклопила би се у његову конзервативну и назадну теорију. У последње време раширила се идеја да наступа доба буђења маса, побуне против естаблишмента (ма што то било и ма ко га чинио), побуне против отуђених елита које су занемариле бригу о обичном и просечном човеку. Важно је макар на час бити у медијима, а разметање тривијалним искуствима приказује се као