НИМБУСОВ ПОДРУМ

ШТА СА ДЕЦОМ? Први пут објављено год. 2016. Српски културни клуб   Притиснути великим и тешким државним питањима, некако смо заборавили на децу. Изродили смо кћери и синове, истина много мање него што демографски стручњаци саветују. Демографи нас уче да је за народно здравље нужно да свака породица има троје деце. Они то зову „генофонд“. Ми смо се, каже статистика, одлучили да правимо једно и по дете. Тако се сваке године смањујемо бројчано за једну паланку. Села се одавно празне, па се жилави паланачки дух Р. Константиновића насељава у неколке градове, велеград Биоград особито, у које се преостало становништво бујицом соргало, мутирајући у једнако паланачки дух, само што сада носи лепши наслов „урбани дух“. Али, децу смо родили колико-толико, љуљали смо их јер је ваљало, шта сад даље с њима, не умемо да одговоримо. Пошто не знамо па смо рефлексно тај мучни проблем ћушнули на споредни колосек, покондирена паланка је заврнула рукаве да нам децу преобликује у дебиле.

КАКО УСПЕТИ У СРБИЈИ? Времена су уистину тешка, и не може да се живи као за Титова вакта када је у свакој "радној организацији" било двоје ћата на једног радника. Да, беху то добра времена, па добра деца добрих беспослених ћата плачу за тим добрим временима када беху добри вечити студенти са добрим стипендијама које они неће враћати и добрим запослењима без обавеза. За тим добрим временима плачу и деца пролетера који нису морали много да раде, а кад дође време копања ку'руза, увек се може добити боловање. У осталом, "боловање" беше средње име радничке класе. И свињска полутка преко Синдиката. Млађи не знају за култ свињских полутки, али то је био врхунац социјализма у нас. Ку'ћеш више? Им'о си бесплатно школовање и здравство и свињску полутку, и хај објасни некоме да нема ништа џабе, него си био дебил на трошку сопствене деце и унука, који ће све твоје џабалебарење и будалесање морати да отплате и на нос да им изађе. Нико није толико глуп да