Постови

Приказују се постови са ознаком социјализам

АПАРТХЕЈД НАД ДЕЦОМ

Слика
Архива бр25. 03-02-12 Гледам пре неки дан „Београдску хронику“, тако нешто. Прилог о „предузимљивим“ службеницима општине Раковица. У општинском дворишту беше неки запуштен простор, па рекоше себи „Хеј, што не бисмо овде парк направили?!“ . И кренуше ударнички да крче парлог. У пола рада спонтано им сину идеја „Хеј, зар не би било добро овде забавиште изградити?!“ Што рекоше, то и учинише. На до јуче бескорисном простору никло је супер-модерно забавиште. Уприличише и помпезно отварање објекта. И, питате се шта ту није у реду. Не, није и не може бити у реду... Јер они су забавиште направили за своју децу . Установа је намењена деци општинских службеника. Објекат направљен на државној земљи, државним парама. И ко ће да плаћа запослене у забавишту? Ето, таква је данашња Србија – неком мајка, неком зла маћеха. Србија је тако мала земља, са тако екстремно израженом, суровом, сегрегацијом. Ми смо друштво брутално уређено у касте. Унутарсрпски апартхејд најбездушније се сп

О ЂАЦИМА - МРЦВАРЕЊЕ ЂАКА НЕКАД И САД

Слика
Данас дете док оде и врати се из школе суочи се са више неприлика, страха и увреда, него моји другари и ја за целу школску годину. Ако се кући врати несмркнуто и стабилно, без модрица, без нове укуцане идеје да је "геј о-кеј" или са шареним флајером у руци какве проусташке NVO која је агитовала по школи, можете бити задовољни даном.   Дошао ми до руке један ђачки, гимназијски лист. Уређен под строгим и будним оком глодура, вероватно предметног професора/ке, лист је испунио све критеријуме политичке коректности и, последично, "педагошке коректности". Тематски, адекватно је покривено све што се очекује од једног оваквог формата: приказ школске приредбе, пригодан чланак о личности чије име школа носи, анкета "шта после матуре", затим су упражњене рубрике о култури, роцк`н`ролл`-у (чиме се показује јасно разумевање потреба младости), поезији, нежељеној трудноћи и технолошким новинама. Вероватно је школска психолошкиња (не бих да “пројектујем“, али тако ми

СФРЈ ОСАМДЕСЕТЕ - ДОБА НАЈВЕЋЕ ЗЛЕ СЛОБОДЕ

Слика
СФРЈ ОСАМДЕСЕТЕ - ДОБА НАЈВЕЋЕ ЗЛЕ СЛОБОДЕ Никада Ласла Вегела нисам разумео другачије већ као аустро-фашистичког култур-трегера у сеферјот и ендемског гембеша. Никада тај малограђански и медиокритетни умерени скрибоман није ни покушао да се избатрга из меланхолије средње-европског кича без нарочите мушкости, или бар покушаја да се буде мушкарац. Није корисно. И, истина је, само такав је могао доспети до епитета "писца у траперицама" и отварача Београдског сајма књига. Али, ништа то не помаже. Остаје видљива остарела мрља као и Филип Давид. Обојица знају да ће им дела завршити на шаторским крилима препродавача старих књига на ободима пијаца, али да их ни тада нико неће удостојити погледа. Још једном, ова одвратна фуњара, показао је као функционише полу-писац, препредењак, вечити на нечијим јаслама. Има тај и "дневничке забелешке". Човек у ходу се воздиже и бележи своја сорзерцанија, понирање у дубине мисли, да не кажемо контемплације. изгледа то све плит

КАКО ЈЕ ТИТО НАПРАВИО ДРЖАВУ ЗА ПРОИЗВОДЊУ АПСОЛУТНОГ ХАОСА

Слика
КАКО ЈЕ ТИТО НАПРАВИО ДРЖАВУ ЗА ПРОИЗВОДЊУ АПСОЛУТНОГ ХАОСА Последњих дана борио сам се са, на изглед безазленим, штивом: Саша С. Илић: "СТРАНИ РАДНИЦИ И СТРУЧЊАЦИ У ПРИВРЕДИ ЈУГОСЛАВИЈЕ 1945-1950. ГОДИНЕ"докторска дисертација.Београд, 2017. Дакако, чим је ментор Др. Дубравка Стојановић, јасно је да се ради о ка-пе-јотском политички коректном "делу" са нешто дозиране покоре, за које се рачуна да га нико неће читати. Ако докторант толико често употребљава фразе попут "уочене слабости", "аномалије", "превазилажење тешкоћа" етц., не можете од докторанта очекивати интелектуално поштену "евалуацију" података и чињеница које је наводио на бар пет стотина страница своје дисертације. Биће да је "сажетак" извео насупрот приложене документације да га побеснела Дубравка не би као сабљом посекла. Грађа сабрана у дисертацији Саше Илића могла би ипак бити од велике користи нашем друштву у колико би се допунила по