Некакав номадски народ из давно прошлих времена, отимајући силом земље
других народа, примењивао је специјалан начин да ратне заробљенике
претвори у потпуно безопасне робове. Врло једноставном, а суровом
методом, од човека је прављено бесловесно створење, те господар убудуће
није морао стрепети од побуне, за разлику од необрађених робова код
којих, због очуване свести о себи, таква могућност увек постоји. Тај
примитивни метод прављења безопасних и поузданих робова дословце је
следећи: “Најпре би им начисто обријали главу, брижљиво састругали сваку длачицу
до корена. За то време, док би бријање било привођено крају, искусни
кољачи заклали би у близини матору камилу. Дерући кожу с камиле, најпре
би одвојили најчвршћи и најприонљивији део коже око врата. Пошто би ту
кожу с врата поделили на парчад, одмах би је, онако врућу, лепили на
обријане главе заробљеника и она би се зачас прилепила – нешто слично
као савремена капа за пливање (…) После навлачења шире сваки осуђеник
био би стављен у дрвени јарам, да, искушеник, не би могао главом дотаћи
земљу. У таквом стању одвожени су што даље од настањених места, како не
би до људи допирали њихови очајнички урлици, и остављани су тамо у пољу,
везаних руку и ногу, на припеци, без воде и без хране. Мучење је
трајало неколико дана (…) Страдали би не од глади, не чак ни од жеђи,
већ од неподношљивих, нељудских мука које им је причињавала сирова
камиља кожа која се сушила и стезала на глави (…) Последња тешка
преживљавања била су праћена потпуним помућивањем разума. Пети дан би
дошли по несрећнике и ако би од десет затекли једног живог, сматрано је
да је циљ постигнут. Њега би појили водом, ослобађали окова и полако му
враћали снагу . То је био роб – манкурт, насилно лишен памћења и стога
веома цењен, вредео је колико десет здравих сужњева (…) Манкурт није више знао ко је, из ког је рода и племена, није знао своје
име, није се сећао детињства, оца, мајке – једном речју, манкурт се није
осећао као људско биће. Лишен поимања властитог «ЈА», манкурт је са
гледишта користи поседовао низ преимућстава. Био је једнак бесловесном
створу и стога апсолутно покоран и безопасан. Никад није помишљао на
бекство. За сваког робовласника најстрашнији је – устанак робова. Сваки
роб је потенцијални побуњеник. Манкурт је био једини изузетак у својој
врсти – њему су биле туђе побуде за бунт, непокорност. Он није познавао
такве страсти (…) Све његове мисли сводиле су се на задовољавање желуца.
За друге бриге није знао. Зато је поверене задатке испуњавао слепо,
усрдно, неуморно.“
*****
Следећи пут ако згрешим, поручили ми из "заједнице" ФБ у Загребу, укинуће ми налог. Има да ме нема.
Једном су ме казнили зато што сам пренео неку фотографију, не сећам се ни сам више коју, уз коментар "личе".
Сва ограничења су пресуђена због садржаја који нормално циркулишу Интернетом. Ништа порнографско или претеће. Ништа што није јавно доступно у средствима информисања. Ко мени сердаре, ја њему војводо. Човек у опште не може да процени шта заправо "није у складу са Стандардима заједнице".
Казна је уследила и због овог пренетог коментара. Волео бих да неко објасни који стандард заједница је овим пренетим коментаром прекршен:
На ваш налог је примењено више ограничења. Зато што сте претходно објавили нешто што није у складу с нашим Стандардима заједнице. Такође нећете моћи да емитујете уживо или рекламирате на 60 дана.
Ова објава није у складу с нашим стандардима о опасним појединцима и организацијама, тако да можете да је видите само ви.
На 110 година од када је славна Српска краљевска војска ушла у Приштину, Куманово, Скопље, Призрен и Прилеп, у Србији коју данас познајемо под тим географским појмом није се десила прослава, обележавање или свечана академија којом би, под покровитељством министарства културе или просвете, војске или науке, било новим генерацијама Срба представљено како су то њихови славни преци ослободили, после 5 векова ропства, своју постојбину. Можда би то био и идеалан моменат да носиоци данашње српске "памети" објасне новим генерацијама Срба (пошто за старије више нема наде) како су то они који су ослободили Косово, Метохију и Маћедонију постали један век доцније "најгори Срби у нашој историји". Уместо тога, Овај и његова ингениозна власт подигли су оба Миг - а 29 које поседује српска војска да оборе дрон за снимање свадби, и то у Рашки, са ове а не оне стране Копаоника. А "велики" српски генерали настављају да певају по сеоским весељима, за разлику од оних пре 110 година, који су били тотални антислухисти.
ПС
Једино обележавање овог великог датума десило се у организацији Руског дома и удружења ветерана и потомака Ослободилачких ратова 1912-1920. Изгледа да су Руси још једина копча која спаја Србију са Косовом и Метохијом.
----------
Мене ће забранити, и то није неки проблем. Међутим, они очито гоне људе на аутоцензуру. Било шта што није у складу са окупационом политиком НАТО, биће уништено а актери ликвидирани. Овако или онако. Људи не желе да им се то деси. Научиће себе шта им је дозвољено. Све што није дозвољено, заборавиће. Они који неће да забораве нити да се одрекну свога "ЈА", биће уморени. Тако се праве робови манкурти. ФБ је само мали смешни шраф у машини за штанцовање робота. Живимо у добу најмрачније цивилизације. Имамо све, а живимо у потпуном мраку. Све бљешти око нас, а не видимо ништа. И ЋУТИМО. Ћутање је најважније. Где је ћутање, ту је и апсолутна покорност.
.png)
Коментари
Постави коментар