О БОЖИЋУ И ЈУБИЛЕЈУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Или: МОГУ ЛИ СРБИ ОПСТАТИ БЕЗ ЕТИЧКОГ ЧИШЋЕЊА?

Игуман Стефан

Нико срећан, а нико довољан,
нико миран, а нико спокојан.
Све се човјек брука са човјеком:
гледа мајмун себе у зрцало!

П.П. Његош “Горски Вијенац“

АРХИВА: Бр. 5.

24-08-2014.

Ако је и до ругања, много је.

На православни Божић ударише „другосрби“ у ругање и народу и празнику. Исти они који са понизношћу евнуха и клецавим страхопоштовањем вешегенерацијских робова пожелеше „све најлепше, здравља и берићета“ католицима и Курбан Бајрам муслиманима, намах, ничим изазвани до сопственом псином, претворише се у осионе безбожнике који са гађењем жигошу и пале све што је везано за веру. Али, гађење и спаљивање је резервисано искључиво за православље и искључиво за Србе.

Следи невероватна лавина бљувотина.

Сећам се професорке из гимназије која нам је у неком мање строгом тренутку, а можда под превеликим стресом који је морала са неким да подели, па макар и са ђацима, описала породичну посету рођаци у лудници. Разговор је текао сасвим нормално, а онда је рођака нагло изашла из просторије, мало касније се вратила са нокширом у руци. Наглим покретом просула је садржину по столу и бесно рекла: „Ево вам, једите и пијте!“

Засигурно, креатори „пошалица“ о србском Божићу су убеђени да имају пуно здраворазумско право да просипају своје нокшире по сајтовима. Исто неће учинити vs. католика, муслимана и Јевреја јер су их бич, шаргарепа и електро-шокови научили шта је пожељно понашање.

За наведено, најбоље не тражити линкове...

Il je oganj zahvatio seno, ili Porfiriju puši krava Molitva za lov, kao zakletva lovaca Srbije amen und amin (duvajte ga, mantijaši) Zoks ” cese nebeska muda (srpske nacije) “ Raspameti. Vaistinu raspameti! Palma prdnuo za Božić Božićna zečica Incident u Beogradu: Badnjakom zapalili hram Svetog Save I Jočićev pas rejvuje za Božić “Na sto staviti malo slame, kukuruza, orasa i balege” srecjan po julijanskom zokster blog čestita pingvinima Božić pravoslavni TeheranHam, kaže za boga: „Ðubre! Pa on i ne postoji!“ jocicev pas u sukobu sa tradicijom: uf sto me smara bozicni krkanluk… Srpska pravoslavna travestija Eksplozivni Božić Politika u raljama religije Vernik do vernika, moj do mojega Božićni tele-šop Plastični badnjaci za instant vernike...

 

Скоро да испадне симпатично потуљено пречанско изругивање на „Слободној Војводини“: "Срећан Божић!"

Истом приликом на овом добро плаћеном сепаратистичком и шовинистичком гласилу изашао је коментар извесног културног и толерантног војвођанера који, дабоме, зна шта су божићне вредноте:

Милан Јовановић: Svim Vojvođankama i Vojvođanima koji danas slave od srca želim srećan praznik! Blagodat vam Gospoda našeg Isusa Hrista i sreća Boga Oca i zajednica Svetoga Duha da je sa svima vama! Milošću Božijom blagoslovena je država Vojvodina i svi mi u njoj da smo živi, zdravi, srećni i bogati! Mir Božji, Hristos se rodi!

Због чега „ствари“ морају да функционишу по датој накарадној „културној матрици“ објашњава извесна „Малена“ са ауторитетом искусне кокошке која је управо облизула јаје:

malena :
Srbi su, kao i drugi građani Kosova, stradali vekovima, ali mi ne možemo isticati stradanje samo jednog naroda. Samo pred kraj vladavine Miloševića na najsuroviji način su stradale desetine hiljada Albanaca. U crkvi ponavljaju floskule da je Kosovo raspeto i da je uvek bilo srpsko. …
pravoslavne crkve su nacionalne crkve pa samim tim i nacionalisticke. SPC po difoltu nisu sposobna za suzivot sa drugim crkvama&narodima. njeno prirodno stanje je stanje rata.

Ја одавно овако отворену глупост нисам прочитао. Али отровну глупост, која „по дифолту“ позива на ликвидацију Цркве чије је „природно стање ратно стање“.

Није се божићно шенлучење у екстравагантним идеолошко-порнографским ропотарницама још смирило, почело је ново, поводом прославе двадесетогодишњице постојања/опстојања Републике Српске.

Интелектуалне конвулзије и кризе свести „другосрпских“ мозгова притиснутих до пуцања отеклим простатама, престижу једна другу, претећи да их доведу до коначног епилептичног колапса.

Све што долази или се тиче Републике Српске је крваво, грозно, злочиначко; све лежи на костима, лобањама, утобама, гробовима жртава; на крви Зворничана, Срарајлија...изливена из куршума, бајонета, гелера „повађених из тела великосрпских жртава“, лежи на „кречним темељима“, и њом се шири „воњ људских лешева и крви"... Република је и „шумска“ и „мрска“ и „геноцидна“...

orao šumski: Šumske gadosti Genocid se rodi: Svečana šumska akademija za Svetog Mileta Đeneralska krv i čast: Srbi ostvarili ratne ciljeve Srpski nacisti:Genocidna, srećan ti rođendan! Još jedno ruganje Srbije susedima Zveri srpske u Šumskoj Republika Mrska Orden dvoglavog lešinara ''Klikće or'o sa visine - Bogda crk'o dušmanine...''

Дакако, овај повод и изазов није могао да пропусти Динко Грухоњић.

DINKO GRUHONJIĆ: Dan kada se slavi smrt

Сви "другосрпски" портали, за које рекосмо да се налазе у акутном стању епилептичних конвулзија, пренели су његов безвредни домаћи састав. Безвредан, сем ако му се као вредност од ширег значаја не рачуна „уткано“ србомрзје. Иначе, у питању је новинарска сплачина у којој су са једне стране „великосрпске жртве“, које немилице цминздре и слине...

„Plakao sam…, to je bio jedan od posljednjih puta da sam plakao…”, priča mi, prisjećajući se kroz dim i rakiju, moj prijatelj.
vratio se u studentsku sobu i – jecao…”
taj je jecaj bio rekvijem za život
A on, moj prijatelj, je u međuvremenu plakao još jednom.
zavukao se u ćošak i suze su mi lile niz obraze.
više nikad ko čovjek zaplakao...

А са друге стране су Срби...

Vukovar je do tada već bio izgorio do temelja, Dubrovnik je gorio… Vojska se premještala u moju Bosnu, pripremajući nezamisliv pakao…

Danas se, eto, odvija groteskna proslava u Bosni i Hercegovini, u tom njenom entitetu nastalom na genocidu. Slavi se 9. januar, dan kada je proglašena „Republika srpskog naroda u Bosni i Hercegovini”. Od toga dana pa naredne četiri godine, nezamislivi su zločini počinjeni u ime te „republike”. Danas, 20 godina kasnije, slavi se, dakle, smrt.

"To je sredina natopljena mržnjom i zlom" - Динко Грухоњић

krvoločne životinje

Да, то „крволочне животиње“ – то је Динкова кратка дефиниција Срба!

Даље исповедно неименовани „јунак“ жутих прстију, опричава своју одлуку да преживи:

Ili bi mi oni već osmislili neku groznu i bolnu smrt. Zakleo sam se da me neće uhvatiti… Niko me u rat neće odvesti. Preživjeću! I zakletvu sam održao”, priča on, prstiju žutih od duhana.

Неким чудом и писац пашквиле и његов уцвељени саговорник спас нађоше у Србији, у којој се, ваљда, супротно исходу, да је таква каквом је приказују, главе не би наносали ни до првог Курбан-Бајрама?!

У Динковом срцеломном писанију нема помена, али ни речи, о српским страдањима и српским жртвама. Ни сузе, макар гуштерске, као орнамент на уратку.

Коначна поента је у последњем пасусу текста.

Није могао, није издржао. Из њега је избило ликоковање апсолутне потурице:

....priča dok prolazimo pored Safikadinog groba i potom provirujemo kroz ogradu na radove na Ferhadiji, čiji se minaret polako ali sigurno opet sprema da stremi visoko, visoko iznad naših glava. Poslije gledamo sa Novog groblja na onu kotlinu nepojamnih zločinstava, koje ni sve banjalučke rijeke, potoci i izvori ne mogu saprati, još dugo i predugo.

Ту долазимо до морално-идеолошке подлоге, политичке позадине што би се рекло, која омогућава развој трулежи како описасмо, а долази од Срба, који од „браће“ без сумње и у прошлости и у ново време највише пострадаше...

Otvoreno pismo glavnom i odgovornom uredniku Danasa
Zašto takav dodatak o RS?
REAGOVANJE

Autor: Pavle Radić
Poštovani gospodine Panoviću,

U božićnom trobroju Danasa objavili ste dodatak posvećen dvadesetogodišnjici Republike Srpske (RS). Kao dugogodišnji čitalac Danasa, molim vas odgovore na nekoliko pitanja:
...
Lišila je Srbe BiH subjektiviteta građanstva i zavičajnosti celine BiH, lišila ih je bitnog identitetskog sadržaja. Za račun toga, nude im se predmoderne iluzije plemenske sabornosti. Sa stanovišta realnog života građana, RS je kula u vazduhu koja po mnogo čemu celu BiH drži u istom statusu. O bedi i besperspektivnosti života ljudi u takvom provizorijumu i nastojanju da se provizorij održi po svaku cenu, u dodatku ni reči. Kao ni o politikantskoj podršci provizoriju iz Beograda, koja će se koliko sutra pokazati kao neizbežna prepreka evropskim integracijama Srbije.
Autor je stalni čitalac Danasa iz Novog Sada, a poreklom Srbin iz Bosne i Hercegovine

Не треба сумњати да овај „новосађанин“ и јоште Србин из БиХ (случајно истог имена и презимена као један од усташких зликоваца које је Пуниша Рачић послао Богу на истину), који такође стоји на становишту да... „тадашња политичка и војна масовна злоупотреба Срба, вођена из Београда, у име прекомпоновања авнојевске Југославије по науму националистичке политике“....„застрашујућа неодговорност тадашње политике из Београда и бесомучна злоупотреба Срба у Хрватској тамошњим Србима нанеле непоправљиве штете и довела до њиховог великог избјеглиштва“... као што заговара унитарну Босну и Херцеговину, једнаким жаром заговара цепање Србије. Док се згража над „прекомпоновањем авнојевске Југославије“ а не смета му распарчавање исте, и не сметају му усташе, а смета му право његових рођених „земљака“ да живе у каквој-таквој државној организацији која их мало, али ипак некако штити, знамо који је и чији је.

Докле ћемо трулеж морати да трпимо?

Једна трула јабука у корпи је много, не оволико размножене трулежи и плесни.

Србима, да би опстали, неопходно је етичко прочишћење. Радикално и свеобухватно Чистилиште.

Кад и како ће Срби узмоћи да дођу до свести о самопрочишћењу сопственог народног бића, не знам.

Наше је да трајемо и истрајемо, колико нас има.