ВОЈВОДИНА ЈЕ САМО МАЛИ ГРАД У МАЂАРСКОЈ

 АРХИВА: бР. 3.

14-11-11

 

Док је национал-шовинистичка идентификација у Црној Гори, по лику и промисли дукљанских визионара Секуле Дрљевића и Савића Марковића у пуном процвату, аутошовинистички покрет у Срба Војводине чини прве, још несигурне, али значајне кораке.

Са дубоким страхопоштовањем овдашњи родомрсци преписују дукљанске крмаче, уверени да иду прокрченом стазом успостављања ново-нације.

Једнако театрално и громогласно ( да се ларма што даље чује) новоиспиљени (Нап: исправније рећи "други пут реинкарнирани", но о томе другом згодом) војвођанери проклињу све што је српско, све што им преци уистину бејаху. Проклињу Србију и „кривоносе“ Србијанце, њихову „сурову“ хегемонију, хајдучку, подлачку и пљачкашку нарав; проклињу и дођоше-примитивце и њихову хајдучку, подлачку и пљачкашку нарав. Изнад свих, чврсто се држећи дукљачког проспекта, проклињу као архи-сотоне Карађорђевиће. Разлика је само у толико што уместо Виторија Емануела, тог накинђуреног оличења висине и лепоте, величине и државништва - дукљанског кумира, с поносом истичу свог фаворита у владарској лепоти, Фрању Јосифа.

Још црње и горе, да се толико зло скоро и не може замислити, опљувавају бесни војвођанери Српску Православну Цркву, коју, једном за свагда, треба „демонтирати“.

Све преписујући „суре“ Штедимлије&Дрљевића, додајући и китећи идејама северних и западних суседа, јавно ће бранити ставове:

- Да Војводство Српско није никад било српско, већ мађарско.

- Да је издајник сваки Србин из Војводине који није хтео у Аустроугарску војску да чини злочине по Србији.

- И да је геноцид над Србима УВЕК оправдан и пожељан.

- И да се „српско питање“ у Војводини има коначно решити чим Војводина постане слободна од „српског јарма“.

- И да је „у тој праведној борби“ за другачију Војводину оправдано Србе тући, убијати и прогонити.

- Рећи ће вам не трепнувши, ако их нешто питате за „Жуту кућу“ и трговину људским (српским) органима на Космету:

- Svako ima pravo da radi sa svojim telom šta god hoće. Sve dok neko svoje organe dobrovoljno nudi po određenoj ceni i sve dok ih neko drugi takođe dobrovoljno kupuje, to ne spada u krivično delo.

- A BESA, JE BESA,pa kad-tad.

(Не вреди објашњавати да, таман неким чудом, Шиптаре оправдава некаква „беса“, људске органе из масакрираних Срба је некоме ваљало и продати, па шта је онда са злочином посредника и купаца, искључиво из најбогатијих и последично "најцивилизованијих" држава?)

Свака лаж мора имати неку тачку додира, неку далеку везу са истином, иначе не би била лаж. Већина војвођанерских прича, на којима граде свој нови идентитет међутим плута у сопственом свемиру, у лимбу, без контакта са било чиме, било каквим смислом и логиком. Људским моралом и/или етичким нормама поготово. Војвођанерска лаж је скоро естетска категорија, политичка „сецесија“ XXI века.

На тим свемирским митовима без оријентације у времену и простору Војвођанери граде своју грађанску дистопију, измишљено друштво сложних народа и надмоћне демократије, чијем процвату се крај не би могао сагледати, само да не беше чизме српских угњетача.

Војвођанери заборављају да, за разлику од монтенегрина, нису својта. Црногорци, какви год да су, постоје на племенском нивоу, "Војвођани" не постоје.

Заборављају војвојвођанерски кортеши да овдашњи дукљанери, ти квази и надри мрчо/чоче/виђу витезови и сердари, који допелаше и ухљебише се на „руководећа мјеста“ још ономад, иза совјетских тенкова, не мрзе отворено само Београд, који им је централни арел за муљање, талење, лоповлук, коцкање, диловање и разметање, већ са једнаком гадљивошћу и презиром гледају на Војводину. Назад међутим не могу, јер их чекају овце и пашњаци.

Тако имамо „војвођанске кадрове“, лидере и интелектуалце попут Толета Караџића, Миленка Перовића или Бата Буторовића. Изгледају као волови и мисле као волови. Истина, по говеђој памети и главатости и одсрбљени делови других племена се истичу. Ето, Личани могу да се подиче Ненадом Чанком и Горданом екс Чомић, на пример. Ето их у Београду, прави конгломерат свег отпада васколиког српства који је кренуо у ПОКРЕТ ПРЕОКРЕТА. Највеће и најјаче речи за највећу превртљивост. Но, дукљани су вазда највишљи.

Све скупа, Србија постаје лоше место за Србе. У Новом Саду, једнако као и Београду, систематски се чисте из јавног живота и са иоле важнијих функција сви који имају макар трунку или одбљесак српског народног идентитета.

Ратоборни револуционари грађанског концепта и толеранције не виде други излаз за преокрет Србије него да преосталим Србима преокрену карактер и натерају их на заборав. Да сви будемо као они и ни случајно другачији.

Међутим, довољно је било да енглески навијачи запевају „Ви сте само мали град у Србији“, и дукљанске господске хаљине намах спадоше са шпатног тела. Они који не пропуштају прилику да увреде и насрну на бивше сународнике (кад је на Србе навалила ала, што не би и врана), сада једва писнуше, тек ради мало курчења. Слабо загрмјеше, али сијевнут' не смеђоше!

„Филозофија јуначке паланке“, што би неки рекли.

Исти паланачки, малограђански, пургерски дух, показали су и наша бивша "браћа" Хрвати, који су за своју мизерију такође оптуживали Србе. Одавно имају своју етнички почишћену државу, а и даље су мизерија од народа. И то сами признају:

Žalosno!

Najlakše je početi uvodnik sa tom riječju.

Žalosno i jadno!

Za većinu tereta koji danas mali građani nose krivi su oni sami. Ovakno mazohističko kolektivno ponašanje naroda nije zabilježeno možda nigdje (osim Rusa). Toliko trpiti, toliko biti zgažen da hodati ne možeš već da moraš puzati kroz svoj život i to bez da se tko pobuni. Već kao pravi robovi, navečer kad dođu u svoju kolibu jedni drugima se požale, možda malo zaplaču jedan drugom na ramenu i onda sutra ponovo branje pamuka i sisanje znate već čega...

Žalosno!Ljudi u ovoj državi su spremni da rade bez plaće! Zašto? Ljudi u ovoj državi su spremni dopremati robu Konzumu i biti plaćeni u repi i mrkvi, zašto? U ovoj državi su ljudi spremni trpiti, TRPITI, dok im se cijena životarenja diže svaki mjesec, zašto?Hrvatski narod je mokri san malevolentne domine koja poslje svakog udarca biča čuje vapaj, udri me još, UDRI jer sam bezvrijedan rob... gazi me....O nama se trebaju knjige pisati, doktorski radovi, studije...

Mi smo mazohistička stoka koja ne shvaća da ima pravo na dostojan život...Nekad mi dođe da vas sve pošaljem u tri ....

Овако је почео тему један разочарани домољубни блогер, на шта се надовезаху, као да су једва чекали да се једни другима изјадају, десетине дугих разочараних у хрватство Хрвата. Ратна „победа“ им је донела само поражавајућу самоспознају. Они немају проблем са расхрваћењем, које подстрекавају и финансирају велики и моћни као што је са нама случај, већ са својим брендираним слугерањским менталитетом.

Тај ко зна кад запаћени слугерањски менталитет је и основни носач војвођанерског новог идентитета.

Како данас богораде Хрвати, сутра ће "Војвођани".

Зато ће их, ако остваре своје снове, дочекати слоган: „Ви сте само мали град у Мађарској“.