НЕШТО ШТО НИСТЕ ЗНАЛИ О НК ХАЈДУК - СПЛИТ

 

На фотографији: Марко Микачић, капитен НК "ХАЈДУК - СПЛИТ,
репрезентативац, припадник ЈВуО

ЈАНКО МИКАЧИЋ, Хрват из Сплита био је искрено уверен да су му Срби браћа. Како он тако и његова породица, па су свом ресторану усред Сплита дали име Београд, још за време Аустроугарске монархије.

 

На самом почетку Првог св.рата, Јанко је размишљао да је најнормалније да оде у Србију и помогне браћи.

 

Погинуо је 22.септ.1914. на Мачковом Камену и у Сплиту оставио жену и децу.

 

Јанков син :

 

МАРКО МИКАЧИЋ рођен је 14.септ.1911.у Сплиту.

 

За н.к.Хајдук, од 1929. до 1935, одиграо је 171 утакмицу и дао 25 голова. Прве године, са Хајдуком је био првак државе. За репрезентацију Краљевине Југославије одиграо је 3 утакмице. На турнеји Хајдука у Јуж. Америци одиграо је свих 12 утакмица и био најбољи играч. Тамо је због ошишане косе понео надимак " elpelado ".

 

Био је миљеник сплитске Торциде. 1932. доживео је тежак прелом ноге и никада се није у потпуности опоравио.

 

У Србији полаже правосудни испит 1934.

 

Међу првим угледним сплићанима који је пришао војв. Илији Тр. Бирчанину.

 

СЛАВИЈА (С) - ХАЈДУК 1:2
Сарајево 9 Липањ 1929.
Првенство Југославије (квалификације) 1929
Стријелци-Бенчић, Дешковић На слици Славија Сарајево и Хајдук
С лијева на десно горњи ред: Стјепан Беванда (С), Чедомир Остојић (С), Марко Микачић (Х), Анте Бакотић (Х), Љубомир Бенчић (Х), Јосип Булат (С), Мирослав Дешковић (Х), Благоје Крњаић (С), Михајло Марић (С), Јанко Родин (Х), Лео Лемешић (Х), Славко Загорац (С), Вељко Подује (Х); доњи ред (чуче и сједе): Рашид Њемчевић (С), Иван Монтана (Х), Здравко Павлић (С), Душан Гавриловић (С), Пајевић (С), Шиме Подује (Х), Марин Брајевић (С), Бартул Чулић (Х)

 

 

Члан Националног одбора у Сплиту, формираног од Бирчанина у прол.1942. Одбор се превасходно бавио збрињавању српских избеглица са територије НДХ.

 

Члан је Одбора у Сплиту и после војводине смрти. О активностима Одбора, писао је ђенер.Дражи Михаиловићу 22.марта 1943.

 

У сталној је вези са Штабом ДЧД.

 

Ипак под притиском, час усташа, час комуниста, са супругом Анком и две мале кћери одлази за Београд.

 

Из Београда неколико пута одлази на Равну Гору.

 

4.окт.1944. одбио је позив чланова ЈУРАО да са њима напусти земљу и породицу. У Београду се прикривао до 1946. када се предомислио и покушао да пређе у Аустрију, али безуспешно и он се враћа у Београд где ће бити ухапшен.

 

Марко Микачић спроведен је у Сплит где је убијен од комунисте Анте Јурјевића Баје.

 

(Извор: ПОГЛЕДИ)