ГОСПОДАР ШТРОКЕ

 

Ћациленд - лице "пристојне Србије"

 

Облизујући смрзнуту сукрвицу
Пореже језичину
И своју топлу крв
Лапће с хладног сечива.

И не уме да стане
Док се не скљока
Надут од сопствене крви.

Матија Бећковић

Највеће демонстрације у историји Србије - број присутних се цени на 51.000 (страни извештачи) - до 107.000 (Вучићеви мартолози) - па до 1.200.000 према субјективним проценама присутних. Реалан број није био мањи од 500.000 у "шпицу", дневни промет демонстраната је свакако био далеко већи. Но, тај највећи скуп се, под ударом најсавременијих средстава за борбу против народа, завршио истога дана кад је и почео.

Дан после

 

Колко је? Пола четри.
Значи, већ недеља. Недеља.
Раздањује се. Облачно, ладно.
Нека је ладно, ладноћа истрезни.
Нешто ће ваљда ујутру да се заплави.

Љубомир Симовић

Дан после пробудио смо се са јасним сазнањем да живим у држави којом владају никадпоцркали партизани. То је тај смрад, та штрока, то зло које и од младог лица прави наказу.

Устао сам миран, обукао старе фармерице, тренерку са капуљачом, и тако, с рукама у џеповима, ушао цркву.

У задружној цркви

Гледô сам вам метаније
Кад варате бога жива;

Ђура Јакшић

О, све се променило. Лепа црква, фреске и иконографија. Литургија. Пуна црква неког народа. Хор поје од горе.

Ни моја литургија, ни мој народ. Чији су, Бог можда зна, али не гарантујем.  

Кад је започета градња цркве пре четрдесет година, пљувале су комуњаре по нас неколицини који се ту лудом беспослицом бависмо.

Сад је црква њи`ова. Ко им се од наших пришљамчио, добро је прошао. Умеју и да награде покорне.

Порфирије, лудија који се патријархом кити, онај што се једним лаким покретом руке одрече српске Маћедоније и оноликих манастира по хиљаду година старих, и који учини којекакве друге бедастоће, сад, у злочину према Србима, подржа лудог намесника Вучића и његову хунту дрипаца. "Нека се деца сад врате у школе" - поручи Порфирије, као да се десила шашава дечија зајебација, па разбијен прозор.

Да нас је луди Вучић побио хиљаду, он би и даље појао  Give Peace a Chance. За њим, добро ухрањено свештенство. Вучић их на`ранио.

Коме поп држи литургију? Коме метанише? Ком богу се моли назочна му паства, што би свршавала у гаће у амоку, да нас је Вучић газио тенковима. Јер "треба шњима тако!".

Да могу, они би у фреске уградили лик Титов. Уместо Бога.

Шта ћу ја ту? 

Тако, док је поп `ватао ваздух за ново молепствије, прођем ја кроз паству му, скочим на певницу, уперим прст у занемелог попа, кажем "Да ми више у кућу ниси крочио. Недостојни!". И одем. оставио сам мук у задружној цркви.

А не! не може то телефоном. Нисам ни крштен преко телефона. Мора то у очи да се каже одродима који глуматају православље. 

О, децо луда!

Пробудим се – у јајету!
Изађем – опет у јајету!
Ко нас је сабио у ово јаје?
Докле ће то?

Љубомир Симовић

Протест се распао. Неки то смеју да кажу, други не. Али, тако је. Не треба тражити кривца, поготово тамо где сигурно није, но то је неизоставна последица пораза.

Тако, преко једне своје активисткиње, студенти оптужише нас сениоре:

Ирина Нина Захар

Сви ви који данас паламудите о томе да су вас "студенти изневерили и разочарали" јер нису искористили милион и по окупљених људи у Београду да свргну режим, и сви ви који данас кењате о томе да "није требало да прекидају протест" након звучног топа, да вам искрено и поштено кажем: НАПУШИТЕ СЕ КУРЦА!

ВАС изневерили студенти? Хлеба вам? Да нисте можда ВИ ЊИХ изневерили?

Прво: Студенти вас већ четири месеца позивају да ступите у генерални штрајк, блокаде и бојкот, да се у мањим местима (на локалу) организујете и побуните против својих локалних шерифа (као у Богатићу), али ИСТОВРЕМЕНО НА ВИШЕ МЕСТА, како би се Хуљини параполицајци и хулигани раштркали и расејали на више места. Или алтернативно, како би се Хуља учаурио окружен својим фалангама, док се остатак Србије ослобађа. Али ви ни у генерални штрајк не умете да ступите, али умете данас да се "разочаравате" у студенте, фукаро лицемерна!

Друго: Да ли сте малоумни или ретардирани? Шта сте од то двоје? Зар студенти захтевају оставке и смену режима, или захтевају нешто сасвим друго? Како то подржавате студенте, а немате појма ни какви су њихови захтеви? Фукаро лицемерна, ви хоћете да ВАШЕ захтеве испуне СТУДЕНТИ, а њихове захтеве игноришете?

Треће: Све што су синоћ студенти урадили, урадили су да не би дошло до крвопролића и ескалације насиља. Ако вам то није јасно, онда сте стварно лицемерне јајаре и пилићари који очекују да голоруки младићи и девојке од 20 година ударе на хулигане, парамилицију и терористе! Шта вам тачно није ту јасно?

Слободно останите разочарани у студенте. Никада их нисте ни подржавали! Увек сте били и остали лицемери и кукавице, паразити који захтевају да неко други уради оно за шта ви немате ни муда ни памети!

А сви остали, пумпамо даље и подржавамо студенте безрезервно, до самог краја, а крај ће се десити кад се СТУДЕНТСКИ захтеви испуне, а не захтеви ових "разочараних" у студенте!

*

Покушао сам да јој одговорим и то, за мене некарактеристично, сасвим уздржано:

Па не може. Студенти су организатори. Због вас су људи дошли. И, кад загусти, а знало се да ће да загусти, и ко каже да није знао лаже, ви утекнете. Уз сво разумевање, није славно са ваше стране.

Поготово зато што се слична прилика неће више никад згодити.

Нисмо ми сениори певали "Баци Кобре да се играмо...", нити смо вас хушкали на то. Кад су се Кобре појавиле, нису могле да вас нађу. Можда је та игра у питању.

Но, девојко ти, вероватно из неискуства и огорчености, не схваташ све најбоље: Ти си поруку упутила свету који је већином, великом већином, уз вас, и даље јесте уз вас, по цену личних ризика и егзистенцијалног угрожавања. Поштуј то, као што ми поштујемо вас.

Ако је до борбеног си-вија, не можеш ти ни да сањаш шта је твој народ до сада претурио преко главе, и колико се намучио по демонстрацијама. Тек као пример, никако ради неког хвалисања, потписник ових редова има четрдесетогодишње борбено искуство. Не да сам се нагутао сузавца за све вас и трпео пендреке, него су ме и давили. Па сам се опет дизао и узвраћао. Упорно. Па ево и сад, као старац и инвалид, ходао сам уз вас. Пре мене, мој отац је због одбране слободе робијао у Титовим робијашницама. И моја деца иду са вама. И треба да иду! Дали смо и дајемо од себе све што можемо. И, нећемо вас напустити.

Друга је ствар која је свима јасна је да су Студенти сувише млади да би могли да носе толики терет, док је политичка опозиција у толикој мери разбуцана, титоидиотизована и лефтардизована и да је неупотребљива. Тако, протест је остао без искусних лидера, у конфузији. Та конфузија је била видљива сатима пре прекида протеста.

Како год, поприште се није смело напустити без борбе. Пораз уз борбу оставља право на освету, бежање пред непријатељем не оставља никакво право. Како је један парафразирао (обрнуо) Черчилову реченицу: "Никада тако много људи није учинило тако мало за своју слободу".

Ово не значи да се борба прекида. Јесмо рањени, јесмо ослабљени, али није готово. Нека се нико томе не нада. И неће бити готово док се Вучић и његов квази-титоидни режим не оборе. Само, то неће бити како студенти замишљају, него како Бог заповеда.

*

Студентски мук на мој одговор значи да неће да читају, и ако читају, одбија се од њих. Само како они кажу! А ја сам понешто и прећутао, да не бих гасио ватру бензином.

Шта сам (јој) прећутао:

Генерални штрајк је немогућ. Као што није могућ ни у студентској популацији. То је лудост из пролетерских утопија. Ми живимо партизанску дистопију, то је супротно од онога што мисле да јесте. Да је такав штрајк могућ не би Вучић ни био на власти. Или макар не би се морали скупљати у Београду онолики.

Боркиња Нина са једне стране позива: Студенти вас већ четири месеца позивају да ступите у генерални штрајк, блокаде и бојкот, да се у мањим местима (на локалу) организујете и побуните против својих локалних шерифа (као у Богатићу), али ИСТОВРЕМЕНО НА ВИШЕ МЕСТА, како би се Хуљини параполицајци и хулигани раштркали и расејали на више места....”  Зар је могуће да Нина не разуме да ни то није могуће без тешких сукоба, а онај у Милочају је само блага назнака шта би се у даљем развоју побуне десило. Са ескалацијом побуне дошло би до ескалације насиља и до крвопролића. Безусловно.

Са дуге стране Нина се хвали: “Све што су синоћ студенти урадили, урадили су да не би дошло до крвопролића и ескалације насиља.”

Не само да изнети ставови студенткиње Нине контрадикторни, него, тако како су изнети, доводе до сумње да би студенти по питању фактичког обарања власти да глогиње млате туђим курцем.

Студенти, сада је већ сасвим очигледно, не разумеју да они настављају исту борбу која траје од 1944. године.

Једна Жртва: Симончић Стеван, рођен 1930., ђак, Страдао: 1949. године, начин страдања: Остало, Статус: Нестао. Квалификација:Народни непријатељ - лице означено као противник комунистичке власти Друга жртва: Бранивој Милановић, стар 18 година, ђак, вуковац, кошаркаш; Страдао током против-режимских демонстрација 9. марта 1991. Убијен насумичном паљбом милиције. За које су се идеале борили ови млади људи? За исте, о децо данашња!, за које се ви борите. За Слободу и правду. Само што је њима јасније било  ко им је непријатељ. Заиста: могу форуми да замене парламентаризам, али ће Србија и даље бити окупирана.

Тако, преостаје нам свима да се (пре)саберемо и наставимо даље дугим средствима у одбрани исте правде.


Купи ми мајко топ!

Каква ли се тамо неман указала!
Какве ли су јој шапе, каква глава!

Љубомир Симовић

Вучић је употребио звучни топ. Ми то средство из милоште тако зовемо не сумњајући да постоје  и друга, модернија и ефикаснија средства. Неизмерна је ризница идеја моћних за мучење народа. Постоје два мишљења како се докопао тог чуда: да му пратио Бајден још ономад, кад су претили исти овакви немири због масакра у "Рибникару", или да је то производ Митровићевог "Развојног центра". Пошто је друго могуће колико и равна плоча, остаје у оптицају Бајден, али он се тога неповратно не сећа, а Вучићево негирање се, као сва друга безбројна његова негирања, може окачити мачку о реп, све ће остати само урбана легенда.

Звучни топ, или Вучићев бозонски карабин, зовите како вам драго, је употребљен у току одавања поште погинулима у масовном убиству у Новом Саду. У потпуној тишини, и то читавом случају даје једну нову, циничну и језиву димензију.

Какву опасност представљају људи који у молитви и помену ћуте и стоје у месту, те се држава од њих морала бранити тако неким језивим средством?

Или је двеста хиљада људи у истом трену добило напад колективне хистерије, или је Вучић садистички психопата.

Сигурно да је у тај мах могло доћи до тако велике панике да се све претвори у људски стампедо са много страдалих. У том смислу захваљујемо контролорима Вучићеве свести што су га обуздали да не одврне дугменце за јачину на максимум.

За нас је битно нешто друго: Не може том скаламеријом, звучним топом, да се разбије 500.000 људи. Као што не може ни воденим топом. Може привремено неки већи или мањи штетни ефекти да се произведу и онда одложено произведу још већи бес народни. Морамо признати да наш, још превлађујући, грађанин Покорни није био спреман на нешто више од шетње.

Друга ствар: Како може може владар, макар био и намесник-самодржац да буде срећан ако толики бес и очај распаљује у народу? Јер, ако је растерао људе, за толико је затомио више беса у огорчења у тим људима. Срах ће проћи, огорчење неће. Шта ће му дакле то? Ако је њиме овладао Нерон, као барони око њега могу бити срећни и задовољни? Та, зар нису довољно стекли? Ако су и његови дворски барони толико излудели, како официре ВС не преплави страшна мука и стид? Знају да су овакви под Вучићем, го курац, и ништа.

За Вучићеве дичне мартологе, полицију и жандармерију, није питање. они ће се сетити "и ми имамо децу" тек доцније. О том-по том. За сад кипте од страсти да бију српску децу и нагоне их у убилачки стампедо.

Батинаши ко батинаши. Увек је тиранин могао да плати лумпен-људе, да бију брата свога и копају му око, дубље од сваког непријатеља.

Европски лицемери

Судијама је већ свега тога доста!
Смењују стрелце, отпуштају војнике,
џелате вешају – они им као криви.
Па опет на нас: те топузином, те топом,
те вешај, те сеци, те кољи!
А ми живи

Љубомир Симовић

Немачки Цајт: ЕУ је прокоцкала кредибилитет међу грађанима Србије који бране њене вредности

"Грађани у Србији месецима протестују подржавајући главне вредности ЕУ, али у Београду и у другим градовима није било застава Уније јер је за грађане она прокоцкала свој кредибилитет", пише Цајт.

"Онај ко је погледао у лица тих делом јако младих људи, ко је видео како се храбро и устрајно боре за будућност, а ко затим мора да схвати да за њих ЕУ не игра никакву улогу и да њено помињање у најбољем случају изазива слегање раменима, тај може да процени колико ниско је ЕУ овде потонула", пише Цајт (Zeit) онлајн.

И то, пише овај дневник, и не чуди, јер ЕУ годинама подилази председнику Србије Александру Вучићу, и пасивно је посматрала како је он "у Србији корак по корак изградио ауторитарно друштво".

Сви у ЕУ, од Ангеле Меркел, па до Урсуле фон дер Лајен били су, пише Цајт, препуни хвале за Вучића као човека са којим се "може пословати". "Сада је урадио потпуно супротну ствар, своју је земљу удаљио од ЕУ, а човек се не може отети утиску да то разним званичницима у Бриселу и потпуно одговара", пише дневник

Јер "тако озбиљно у крајњем баш и не схватају проширење ЕУ, а да би се трудили да поведу дијалог са српским народом и да буду уз њега када га кињи његов ауторитарни владар. Када би се Украјинци питали какав је стварно осећај бити кандидат за чланство у ЕУ, требало би да питају Србе, а одговор би био поражавајућ", пише лист.

И баш као што не верују свом председнику, тако не верују ни Бриселу и нема тих аргумената којима би им се могло приговорити, наводи се у тексту.

"Ако се српски народ ослободи свог владара, учиниће то потпуно сам. То је трагично, пошто су времена у којима живимо времена поларизације и насиља. И онда управо у региону који је 90-их доживео стравичан рат стотине хиљада људи излази на улице да би се борили за нешто потпуно супротно - правичан, праведан и миран саживот. А Европа се прави слепа", пише Цајт.

 

Обојена контрареволуција

И једног дана, кад се пробудих,
О бела ћао, бела ћао, бела ћао, ћао, ћао!
И једног дана, кад се пробудих,

И окупатор беше ту.

- "Бела ћао" - најциничнији хит
који нам се догодио

 

Може ли неко да замисли да се Војислав Коштуница  понаша попут лудог Босанца Вучића?

Замислите цивилизацијске хистерије широм света а нарочито Европске Уније са својим блиставим вредностима, те небеског узбуђења нашег проеуропског малограђана и урбаног бушмана, да је Коштуница купио топ од Путина па ударио по грађанима и грађанкама?

Јуууу! Не смем ни да помислим!

Кад ево сад, све нешто муњено. Камене фаце. Ко да су сви мутави.

На Коштуницу је насртало, сећате се и не лажите да се не сећате, и кусо и репато, и лажно-лево и лажно-десно, и жуто, и црвено, и црно. Као хијене. Да га живог раскидају.

"Политичка позадина Ђинђићевог убиства" и слична срања.

Војислав Коштуница је господски и веран демократском кодексу, одступио када је изгубио већинску подршку. А бољег нећемо имати. Не кажем ја да је он "господин савршени", већ да бољег немамо нити ћемо га имати. И да смо га к`о курве издали.

Па ипак, он је, већ у позним годинама, био са својим народом на мети Вучићевог хиперсоничног топништва.

Тада, 2008. године нама се десила подземна партизанска контрареволуција.

Од тога нам је ово.

На крају остаје Штрока

Освета је најскупља партизанска реч.

Оно са чиме се сусрећемо у пост-топничкој фази је опште ликовање и егзалтација код Вучићевих поборника.

Нема више претње одговорности њине, нема заслужених казни и јавне срамоте... Што је држава од тога доживела слом, то се можда може и поправити, али народ се распао и ту спаса више нема.

Господар Штроке, Вучић Велики, јесте психопата, али зна добро колико је дуг ланац на коме га газде држе. Знамо зато и ко неће у затвор; коме неће фалити ни длака са главе; ко ће може бити још коју друштвену лествицу прескочити, иако је иментован као један од идеолога Студентског протеста.

Динко Грухоњић.

Како знамо?

Ха!  

Не треба да бринемо ни за Јова Бакића. Неће га јурити по улици. Зашто? Зато што је њи`ов.

Сви смо видели на шта је личио Ћациленд после извршеног задатка. Да су свиње тамо боравиле, више би реда за собом оставиле. Што је упадљиво, осим разних Туршија Млађих, геномских разбојника, у Ћациленду је назочан био и добар број функционера локалних самоуправу задужених за чистоћу, и њихових подређених. 

Без бриге, има ко је плаћен да очисти оно чудо по коме се пацови коте у центру Престоног Града.

Кад простор буде асаниран, доћи ће  новинарски мародери да констатују ред и чистоћу.

Какав им је Ћациленд таква им је душа. 

Какав је Ћациленд, таква нам је држава.

То није за људе, а ни стока не би дуго издржала у том ђубришту.

Све наше стане у ту једну реч - Штрока!

Вучић је већ кренуо у нове рекламне победе. Пошто је дошло до велике трагедије у Кочанима,  много озлеђених је послато у наше болнице на лечење. И ето га бесловесни непомјаник Вучић са гомилом своји новинарских мародера, нахрупи у стерилни блок болнички, где ни мува не сме да уђе некмолли двадесет штокавих мамлаза, да констатује како је наша медицина најбоља у свету и да пита испечене људе требали им шта?

Ето, то нам је нова реалност.

Међутим, не може се порећи да Студентски протест није у нечему и успео. 

Професори су добили повећање плате читавих 20%. Честитамо срећним добитницима!

Тако сад имамо штроку Др емеритус Ћације.

Како ће се гледати у учи са својим студентима, после погрома који очекује бунтовни део тих студената, питате се. Џаба се питате. Ништа од гледања. Све је то као летњи пљусак.

Свесни смо да, на радост партизанску, следи Велика сеоба памети из Србије.

Нека је Бог у помоћи Студентима.

И, нека им је срећан одлазак из ове штрокаве долине суза.

Ми остајемо. Док се у хепи-енду не заврши како је на почетку најављено.

Нек ме сада траже по тамници
у коју су ме закључали,
нек ме траже!

И нек се надају да ће да ме нађу,
нека се надају –
умреће у тој нади!

Љубомир Симовић