ВУЧИЋЕВА "РЕАЛНА КОНСТИТУЦИОНАЛНОСТ"

 

 

Мића Поповић: Гвозден

АНТОНИЋ: Вучићев гамбит

Вели Професор: Вучићев резултат "заиста одличан".

Одличност резултата је питање ракурса из ког се резултат посматра. За Вучића и његове евет-ефендије тај резултат може бити одличан па макар постигнут, између осталог, наћеривањем непослушних "сигурних гласача" као марве на изборне кутије дуго после истека времена за гласање. За Србију такав резултат је поражавајући.

Такође, оно што је неспорно, јесте и да су општи избори 2022, уз све недостатке, ипак били у већој мери демократски од скупштинских избора 2020. -Каже Професор.

Поштених избора у окупираној земљи са фашистичким или фашистоидним системом нема. Професор за тај јадац зна, али га нека блокада у синапсама спречава да се изрази. Под окупацијом и у фашизму бесмислено и грдобно наклапати о "мањој и већој мери демократичности избора", и "одличној победи" квислинга. Приказивање избора да су "мање-више демократски" је тек безмуда апологија окупацији и фашизму, ни цента више од тога.

На крају се Професор бави чисто реторичком питалицом. Коме ће се Вучић царству приклонити, јал народу свом, јал "реалној конституционалности" ?! [sic!], што је најновији креативни еуфемизам за окупаторе Србије.

Србија је типична постмодерна колонија, у којој је, када је реч о реалној конституционалности, на делу повратак у 19. век.

 

У 19. веку влада није зависила само од избора и скупштине, већ и од воље монарха. Он је могао да обори владу кад год би изгубила његово поверење. А оно што је тада био монарх, данас је у Србији политички Запад (САД и ЕУ).

Швиндлује уважени Професор, швиндлује ситно калуђерски. Наш монах је титоидни Александар Вучић. Он је тужни вазал „политичког Запада“, над њим је су сурови германски сениори и одонуд изаслати сатрапи.

У стварности је дакле питање је лицемерно замајавање поблесављеног читалаштва.

Компрадори имају само један избор.