ВОЈВОЂАНСКА КОАЛИЦИЈА ВОЉНИХ И ПОВОЉНИХ

 

Недељко Kуљић: ВОЈВОЂАНСКА КОАЛИЦИЈА "ВОЉНИХ"

„Kоалиција вољних“ или дресирана послуга са задатком: продати се окупатору и помоћи у борби за „грађанска права“. Српска права не спадају у људска права. Ни руска, разуме се.

Како се лако прелази преко ове кључне теме када је државотворност у питању.

Недопустиво је да постоји дилема колико је трагично Српски народ коштало ударање граница у живом националном ткиву.

Да постоји мудрости у српском народу, првенствено северне покрајине, па следствено томе и у његовој политичкој елити, најгори атавизам брозовштине - САП Војводина, би одавно нестала са државне мапе. Национални састав Војводине је такав да, уз консолидовану народну свест, у укидању Покрајине не би смело бити већих тешкоћа.

Неколико, у чланку поменутих креатура, постоје и не треба их штедети у јавној критици, али они су тек луди дебели пајаци, без подршке у бирачком телу. Чанак је одвратни шестолички мрзитељ Србије удбашког (не)соја, али за њега гласа 1% бирача. На нетом прошлим изборима на "личном" бирачком месту његова опција добила је 24 гласа. Сами по себи они дакле нису претња. Или, бар, нису главна претња.

Главни разарајући фактор Србије, у овом случају сепаратистичка оперативна био-маса јесте дисциплинована руља под Вучићевом командом. То су људи без дубинског националног идентитета, па дакле и одговорности, са крипто-мрзитељским ставом према Србији и, особито, Србијанцима. Они су данас најгрлатији "Срби" јер им тако одговара. Када напредњачка пирамидална власт почне драматично да се урушава, а прве знаке њихове самодеструкције ево гледамо, та политичка био-маса више неће имати никаквог интереса, нити каквог "емотивног" погона, да остане у Србији. Зашто би трпели муку због нечега за шта нису емотивно везани, па у значајном делу гаје одбојност? Од њих можете у тренуцима опуштене непажње чути римовану истину "што јужније, то тужније". Зашто би ти весељаци себе приморавали да буду тужни?

Срамотна паланачка психологија, модус вивенди ниских духом сажет у политичку мантру "гледања себе", којом нас ево туку по глави са свих страна, има природан исход у бежању од тешкоће и увлачењу под скуте моћног господара.

Уместо да на погибељну опасност која се већ шуња међу нама реагују братским збијањем, саборношћу, они реагују бежањем, дистанцирањем, окретањем леђа. Гледају себе. Тако су увек реаговали. Није им првина ни у Војводини, знају они за аутономашење од пре. За борбу за јединство Србије поготово неће имати воље они који су се уз Вучића натоварили маслом. Неће те воље имати ни они који су се етаблирали, угњездили у локал-политичким структурама, од скоро имају бизнис.

Ко год је из радикала, или чак ДСС, лако прешао у напредњаке; из, бар декларативно, националне опције у "веберовску" идеологију на европском путу, још лакше ће се од напредњака преверити у војвођанског патриЈоту, једнако бучног, разметљивог и бахатог.

Вратиће се заправо на пређашњу своју титовштину.

Око ове ствари више нема сумњи.

Поновићемо, нису спорни текстови какав је горњи. Али, ако се ограничава дискусија само на назочне аутоване србо-усташе, селективно, измичући из ракурса базичне генераторе деструкције како чине практично сви декларативно патриотски интелектуалци, то упорно прећуткивање је заправо бацање прашине у очи.

После ће да кажу "Е сад је касно".