РЕПРИЗА „ЗЕЛЕНОГ МЕГАХЕРЦА“

АРХИВА: Бр. 9
10-8-`12.

Мало људи се сећа радио емисије "Зелени мегахерц".

Заправо, од њеног дугогодишњег трајања једино су важни последњи минути последње емисије.
...

У садашњем времену, дошло је до великог курцшлуса у другосрбијнској фаланги.

Изненада, на „Slobodnoj (sic!) Vojvodini“ изашао је, као ауторски чланак, коментар њиховог фана (а ја се не бих смео кладити да није у питању и члан редакције) „Patana Sanonskog“. (Ник може да се тумачи као поигравање са идентитетом Сатана Панонског). Ево краћег уломка:

“Putujući Cirkus e-novina”

   

Гост аутор: “Патан Санонски” (бивши обожаватељ Петра Луковића)


    Као и сваки србијански медиј, е-новине су почеле да прате утабану традицију “дебље дојке”, овога пута се чини може и од Милојка и Милојке.
    Можда једини либерални медиј у Србији поред Пешчаника је успео да се уруши сам од себе. Оваквих примера је на сијасет и отужно их је набрајати па ћу споменути само “Б-92” који је уређивачку политику заокренуо до те мере да је само име те куће остало исто, данас се људи на нету спрдају и са тим називом преводећи га у “ДБ-92” и слично. Тужно је посматрати пад е-новина и Петра Луковића, човека коме је додељена награда “Почасног Грађанина Града Сарајева”, како пада у загрљај србијанског “Мордора” и управо истих људи који су то Сарајево сравнили са земљом. Тужно је, јер Петар Луковић је годинама синоним истине, отпора и непоткупљивости. Ипак десило се чудо или “злочудо”, па је исти Петар Луковић који је до јуче молио читаоце да уплате неку суму како би им се омогућио даљи рад (искључена струје, судски трошкови , канцеларијска опрема, плате, вода, храна...) напросто скинуо са свог сајта тај банер који је месецима стајао и молио за хитне донације, шта се десило!?...

    ...Ипак нешто се десило, од Перине спрдне рубрике о “Србијанским медијима у летњој шеми” он постаје баш то, е-новине више нису препознатљиве својим верним читаоцима широм бивсе Југославије и џаба им шлихтање темама о Босни и Хрватској, када је почео да залива коров у сопственом дворишту. О, односу према Војводини нећу ни речи, то је за њега очито спрдња, као и за “Пешчаник” који увек пронађе фреквенцију и двориште у сред Новог Сада када им њихови геноцидни опанчари угасе фрекве или “пусте воду” у каблове...

Даље све у истом тону и маниру. Некад слављени Б92 је постао „ДБ92“, а Pera Luković је коначно печатован као продана душа. До ових дана никоме није сметало што је Pera писао за окултне и лихт-порно часописе, те у жутој штампи. Није сметало што је електронски велики анти-рус и Бајатовићомрзац рекламирао за паре (а за чега друго?) НИС – фирму коју у „e-novinama“ нису могли очима да виде.

Сад се изнебуха свега сетили.

Друго изненађење је одмах уследило – редакција „e-novine“ је бурно и увређено ушла у полемику. Што мисле срБским патриЈотама, сад говоре једни другима. Разлика је само у толико што се вербално такмиче ко је више против Србије. Ко је ортодокснији србомрзац.
Може да се прочита, доступно је. Ко има живаца за њихове бедастоће, нека прочита.

Међутим, на ФБ страници „Слободне Војводине“ изашло је следеће саопштење „редакцијског тима“:

Обавестење! Слободна Војводина прекида сваку сарадњу са србијанским медијама. Углавном смо сарађивали са тзв. опозиционим сајтовима типа Пешчаник и е-новине. Пристрасно обавештавање тј. необавештавање јавности у вези Војвођанског проблема од стране истих нас је приморало на ову одлуку. Овај нас мали корак можда постане и велики корак за Војводину и њене представнике, уколико схвате да је Слободна Војводина увек била корак испред. Далеко од тога да смо срећни због ове одлуке али ниподаштавање Војводине и игнорисање јасних и гласних порука србијанским властима које долазе из света је неприхватљиво. Тим Слободне Војводине

 

Зелени мегахерц (овде, овде , овде) је радио емисија магазинског типа коју су од 1972. до 1989. сваке суботе ујутро заједнички емитирали Радио Београд и Радио Загреб 2 (данашњи Хрватски радио 2). Представљала је једну од најпопуларнијих радио-емисија бивше Југославије. Један од њених најпопуларнијих водитеља био је Марио Михаљевић.

Марио Михаљевић је проусташки оријентисан ХДЗ-овац, Туђманов медијски оперативац. Он је осведочени србомрзац са политичком биографијом за подужу робију.

Са једне стране усташа Марио, који је био популаран и код наивних Срба, па је несметано могао да протура агресивну хрватску пропаганду. Са друге стране наши, Југослав Ћосић на пример, сеферјотска удбашка младеж, којима ништа српско није ваљало, а за сваку туђу неваљалштину су имали пуно разумевање. Тако су се Хрвати буквално поигравали са београдским колегама, користили их као тројанске коње и кобиле.

Док једног дана нису проценили да је емисија испунила задатак.

Једноставно су се 14. јула у 11.55 одјавили за сва времена.

Једноставно рекоше леденим гласом збогом, иш, мрш, сиктер, тутањ...

Усташе отресоше "дудогодишње београдске пријатеље" к`о слину.

Ови наши мутави, гутају кнедле, муцају, јао па зашто, па ми нисмо такви, па тако нам је жао, па дај видите, јооој шта ћемо ми без вас... Почеше да плачу, наричу...

Из Загреба се чуло још једно подругљиво збогом, и наста мук у етру.

Слушао сам ту емисију. Мучно ми беше због наших мамлаза.

И сад, поново исто, са истим људима. Војвођанске усташе су урадиле потпуно исто што и хрватске усташе пре четврт века. Исте београдске новинаре користе као тројанске коње и кобиле.

И рекоше уображеним рагама из круга двојке истим тоном – МРШ!

Историја се понавља. Наравно, овај пут неће бити трагедија већ дилетантска трагикомедија са остарелим и офуцаним шмирантима, негде у провинцији.

****
НАП: ПРОШИРЕНО И ОБЈАШЊЕНО "ЗЕЛЕНИ МЕГАФЕРЦ - ПОСЛЕДЊА ТИТОВА ШТАФЕТА"