КУЛТУРА ПАНИКЕ

(Седми дан самоизолације)

Србија је мала земља са врло развијеном културом панике. Сматра се да је златно доба панике у Србији било за време Старог. Већина која је доживљавала кризне ситуације у то доба, најпохвалније ће се изражавати о тадашњим паникама... "Ни онда није било лако, али се боме знало....". Не казује се шта се знало. Тачкице (знате ли да су се тачкице делиле за дефицитарну робу скоро до седамдесетих година, али, ко је имао везу, није било проблема), бонови, џакови преко синдиката, стојадин преко везе, неуспешна јурњава за усташама по Босни, уз штуре информације... Или, знало се оно што је било на ТВ Дневнику у осам, односно пола осам увече, остало је боме пендрек решавао.

Тако, дођосмо до новонастале ситуације. Народ са толиким искуством у понашањима у паничним ситуацијама, ваљда је требао лако да се прилагоди. Боме, како ко.

За сениоре, за баке и деке, држава је одредила у сваком месту продавницу у којој наши најстарији суграђани могу да се снабдеју потребштинама. Нису потребне тачкице. Одређено је да то буде од 4 до 7 сати недељом. Тако је одређена за тај задатак и једна продавница у мом селу. Продавачице устале у три ујутру или још раније, продавница отворена у заказани час, кад оно, ћорак. Појави се по неко, али врло слаба заинтересованост. Прави пензионерски стампедо наступио је у пола девет. Какво ограничење времена за старије, какво шта. Нагузили се испред оних млађих који треба да пазаре, а да не праве гужву. Пипају хлеб, да није од јуче. Гледају цене и надзиру снабдевеност. Имају каде. И, не брините, те баке и деке су већ напунили шпајзове. Ово, што су дошли ненадано, када је за њих владао већ полицијски час, није из потребе, већ да исконтролишу да ли се пука раја понаша по донетим пописима.

Већ сам писао о томе - то је полусвет који је научио за време Тита да има све преко и мимо. "У се, на се и пода се!". Они су тако уништили народну солидарност и колико будемо трпели последица од актуелне пошасти, од здравствених до економских, већином ће бити због тих бабетина и дедускара, које пендрек неће.

Беше некад давно, предавало се жито у силос у Србобрану. Један Сирижанин неће да чека ред, већ тера кола поред реда. Усуди се неки Мађар да му каже: "Хат, комшија, сви чекамо у реду, где ћеш напред?" Овај наш се окрене, те бичем по Мађару. "Ел твоја венереја?!" (венереја= ФНРЈ). И тај је добио борачку пензију по бабине линије.

Из тога је изрођен садашњи менталитет. Те бабетине и дедускаре чије понашање просто тера човека да се сети лапота, али би добра била и лопата уместо васпитне палице у циљу преваспитавања, су били за Тита, па за Слоба, и, ево сад, за Вучића из Чипуљића. Отуда толеранција према њима.

На супротној страни, не може тако...

Случај свиња раса Моравка и Мангулица

Пише човек:

Данас поподне звао ме је Томислав Московљевић који сам живи у својој кући у селу Рибари, општина Брус и жали се:

Дошла два полицајца из Бруса да га опомену да као старији од 70 година не може да иде изван дворишта да нахрани око 30-ак свиња аутохотних раса МОРАВKА и МАНГУЛИЦА које су смештене у штали удаљеној око 1 км до које се стиже посебним путем где никога у напуштеном подручју не сусреће!?

Још су му припретили да ће га следећи пут одвести код тужиоца да му одреди казну!?

А ко ће да храни свиње и кога ће он да зарази корона вирусом у напуштеном селу?

Да ли ће неко од чланова Владе да иде у сменама од по 7 дана да му храни свиње или ће да, противно Закону о добробити животиња, пустити да свиње цркну од глади!?

Случај "кина" вируса

Испитивање Александра Ловрића из Апатина, ратника са Кошара:

Испитивање је било крајње коректно уз коментар тужиоца на крају ..: " "Да није требало да се обавештава о овом догађају иностранство и да се има више поверења у сопстевену Државу " !

Шта имамо још?

На режимским телевизијама ликују зато што су они који су "пљували по Србији" сад не могу да пређу границу и врате се на неко време у своје куће, већ им мала деца спавају у аутима. Могу само камиони. Исто као 1945-те.

У пожару у Београду 6 (шест) жртава. Прошло скоро незапажено поред једне жртве вируса, старе 92 године. Не уклапа се у дати културни модел функционалне панике.