ДО ПЕНЗИЈЕ У ДЕВЕТ ЛАКИХ КОРАКА БЕСПУЋЕМ

ДО ПЕНЗИЈЕ У ДЕВЕТ ЛАКИХ КОРАКА БЕСПУЋЕМ

(КАД АНА БРНАБИЋ УВЕЖЕ СИСТЕМ)

АПСТРАКТ: Како отићи у заслужену пензију без помоћи пријатеља?

КОНТЕКСТ:

1. Ана Брнабић увела државну управу у умрежени аутоматски систем са базом података, који штеди на стотине хиљада докумената. Мала аберација њеног умреженог аутоматског система државних служби са јединственом базом података је кад у њега уђете, не можете за живота да изађете без шерпаса.

2. Другар који је помогао да ја решење добијем у прихватљивом року од два месеца (којом приликом сам установио да ми је систем грешком "прогутао" једну регуларно уплаћену годину радног стажа, те сам поносни прималац пензије од 18.087 дин, уместо 18.387 дин), је у затвору због кршења професионалне етике ПИО, тако да су у конкретној студији случаја варијабле биле редуковане.

3. Несретно назимче са краја студије случаја биће да није угледало света када је процес пензионисања моје супруге отпочео.

Елем, моја супруга је довољно дуго (испоставило се и предуго) и без прекида радила као медицинска сестра у зони зрачења, тако да њен пензиони случај потпада под посебан члан. Право на пензију је зато стекла у почетком августа далеке 2018. године. Међутим, Главни Архиватор Институције, Ђорђе Чварков је био на боловању због неге тешко оболеле од костобоље фрау-Шиловичке, Драган Торбица је био на годишњом у Завичају, а Бошкић се и онако ништа не пита. Тако моја супруга није била обавештена, друга у историји.

Могла је узети годишњи одмор у јулу, па да, као од раније позната служби као срчани болесник, избегне жеге и спарине, а јесен рану дочекамо у пензионерском загрљају.

Не бива. Када су се службеници вратили и стабилизовали у канцеларији, прашина је покрила предмет, моја жена је у незнању ударнички наставила да ради и у духу Алије Сиротановића могла је само да ускликне "Дајте ми још већу лопату!". А и да није ускликнула, техника напредује.

Негде пред Дан рахметли Републике, кад су први сњегови већ покривали шаш, почеше је хронични претенденти на пензију убеђивати да је стекла право. Знају људи Законе напамет. И такооо... Упаради се моја супруга једног прохладног јутра те у ПИО. Добар дан, добар дан, знате ја бих да се распит... Молим вас, лична карта, дааа, ааа, ооо, еее... Гледа експерткиња, гледа у стаклену куглу, не може чудом да се начуди... Вели, сада с мање прирасле јој ароганције: "Знате, Ви сте први случај који се распитује за пензију а да има право". Тада је настала трка с временом, да решење не би прешло у 2019. годину, јер у нашем варијабилном систему, могла је лако пасти у неки нови режим на нашем путу ка ЕУ. Вели јој службеница са значајним осмехом на лицу, дођите 15.-ог, али се и раније распитујте. У преводу  "Нађи везу".

Ништа.

Ишла моја жена два пута. Ја јој кажем ес попила Бенседин? Не, шта ће ми? Враћа се, црвена по врату и деколтеу, давај Бенседин, мери притисак. Терапија.

Опет ништа. Кога год, шта год, "Предмет је у процедури".

Објашњавам ја жени да је "процедура" исто што и бирократска нирвана.

Ето их и Микулаши.

Сад је већ високи притисак и код мене, који сам спортски тип па имам 110/90, са пулсом 49 до пете шљивке. Онда се заруменим. Живнем.

Коначно, седне моја жена код службенице крај компјутера и очас утврде шта је са процедуром: Ови тражили неки документ, они тамо чекали писмени захтев за документ. Чекају и једни и други. Е, то је процедура у умреженом систему. Могло је тако, како петнаест дана, тако и петнаест година, шта је то за тако моћан систем.

Онда је кренула трка са временом по канцеларијама. У канцеларијама намештај из доба "Јавор"-Темерин. У журби, службеница наглим повлачењем отвори врата...Цангррр..."Ел опет квака испала?!!" - чује се гласно питање из треће канцеларије... Систем умрежен, али кваке отпадају.

Добро, прошло и то, одрађено, последњи радни дан пред Новогодишње празнике.

Сад чекамо даље. Месецима опет ништа. Коначно, неко је утврдио да је "предмет био у процедури" зато што је Бог зна кад, неко укуцао погрешно једно слово у имену. Због тог замрљаног слова цео умрежени систем са базом података је пао, да се 100 дана не дигне.

Исправили то једно слово, и ево, са расцветалим мушкатлама, пред сам Први мај, и мојој жени стиже решење за пензију. Требало је девет месеци обичних или десет лунарних.

Оно поменуто под "3" прасе сад има 20-22 кг живе ваге, таман како треба...

РЅ.

Замене на месту моје супруге још нема. Све отишло.