ГРАЂАНИСТИЧКО ВИЂЕЊЕ ЗАКОНИТОСТИ

ГРАЂАНИСТИЧКО ВИЂЕЊЕ ЗАКОНИТОСТИ



Десило се заиста правно чудо у Србији. Горан Давидовић "Фирер", ослобођен оптужбе за физички напад на "антифашисте", који је извршио враћајући им камење којим су га гађали.

Још је рахметли Тито упозорио да се судије "држе закона као пијан плота" и да то никако неће ваљати. И, ето, показало се.

Потписник ових редова је у улози Косанчић Ивана уходио поменути "антифашистички" скуп 2007. у Новом Саду. Присутна жандармерија је могла одмах похапсити већину учесника, што због отвореног антисрпског расизма, попут говорника Павела Домоњија и Рада Вукосава и сл., или јавног трошења дрога у организацији тзв анархиста, или због силеџијства мрачних типова окупљених као "обезбеђење" Ненада Чанка, Чеде Јовановића и Владана Батића. Вероватно има и других основа за хапшења окупљене антифашистичке банде. Оно што се окупило као публика, верујући да су "грађани", су дегенерици.

Један резигнирани жандарм, иритиран србомрзачим паролама које су бацали успаљени антифашисти (пре инцидента), промрља на моје уши: "Јеботе, а нама наредили да хапсимо Горана!"

Неко верује да је Ненад Чанак антифашиста?

Није питање зашто је Горан Давидовић ослобођен. Њему није требало ни судити. Питање је зашто они који су заиста изазвали инцидент каменовањем, нису заврнутих руку похапшени? Зашто им није суђено?

Горан Давидовић је протеран и више не представља опасност за антифашистичке режиме у Србији.

Отуда, судијама је дозвољено да се на мах држе закона као пијан плота.

Што се конкретне проблематике тиче, наводим обе стране, па кога не мрзи да се бави владавином права, може да цени по сопственом убеђењу.

***

Грађанска Војводина: Срамна ослобађајућа пресуда за неонацисте

"Преседан какав чак ни Србија одавно није доживела"

09. апр 2019

Kоалиција невладиних организација Грађанска Војводина саопштила је данас да је “запрешаћена” одлуком Апелационог суда у Новом Саду којом је вођа забрањене неонацистичке организације Национални строј Горан Давидовић ослобођен од кривичне одговорности за физички напад на учеснике Антифашистичке шетњу “Стоп фашизму” у Новом Саду 2007. године и позвала судску власт да преиспита ту одлуку.

“Ослобађањем од кривичне одговорности вође забрањене неонацистичке организације Национални строј Горана Давидовића, Апелациони суд у Новом Саду направио је правни преседан какав чак ни Србија одавно није доживела. Изједначавајући прекршајно и тешко кривично дело, што је без сумње изазивање националне, расне и верске мржње и нетрпељивости, суд је у ствари пресудио свим грађанима које су Давидовић и његови неонацисти напали 7. октобра 2007. у Новом Саду”, оценила је Грађанска Војводина у саопштењу за јавност.

Грађанска Војводина је тога дана организовала Антифашистичку шетњу “Стоп фашизму” као реакцију на бујање фашизма и неонацизма у главном граду Војводине, а неонацисти су се истог дана окупили у дворишту Дома војске где су одржавали забрањени скуп “Марш за јединство Србије”.

Том приликом напали су грађане који су мирно шетали поред ограде Дома војске, бацали каменице и флаше и повредили неколико њих. Првостепеном пресудом утврђено је да је Давидовић командовао тим људима, а да су се неки од њих попели на ограду и нацистички салутирали у правцу грађана испруженом десном руком.

Давидовић је 30. октобра прошле године осуђен у Вишем суду у Новом Саду на годину дана затвора због поменутог дела. Суд је тада осудио и Недељка Пешића на затворску казну у трајању од 14 месеци, али је и њега Апелациони суд ослободио кривице.

“Апелациони суд је донео ову срамну и невероватну одлуку 6. марта, а у пресуди пише да су Давидовић и Пешић ослобођени због поштовања начела ‘Не бис ин идем’, пошто је против њих двојице већ вођен прекршајни поступак 2007. године због ремећења јавног реда и мира. Тада је Давидовић ослобођен због недостатка доказа, а Пешић је осуђен на 25 дана затвора”, наводи се у саопштењу.

Грађанска Војводина је упитала да ли пресуда Апелационог суда значи да Давидовић сада може слободно да се врати из Италије у коју је побегао од суђења и да настави своје походе и нападе на слободомислеће грађане у Војводини и Србији.

“Против наведене одлуке Апелационог суда није дозвољена жалба, те је кривични поступак правоснажно окончан. Ипак, против одлуке Апелационог суда може се поднети захтев за заштиту законитости о ком одлучује Врховни касациони суд. Стога апелујемо на тужилаштво у Новом Саду да озбиљно схвати могуће последице срамне одлуке Апелационог суда и посегне за овим ванредним правним леком. Тиме ће се ставити у заштиту слободних грађана, а не насилника и криминалаца”, оцењује се у саопштењу.

Грађанску Војводину чине Независно друштво новинара Војводине, Центар за регионализам, Грађанска акција Панчево, Зелена мрежа Војводине, Хелсиншки одбор за људска права у Србији, Центар за интеркултуралну комуникацију, Војвођански грађански центар и Центар грађанских вредности Суботица.

(Аутономија)

***

Зашто ме Апелациони суд ослободио? Шокантно. Нећете веровати.

10. априла 2019.



Након правоснажне пресуде којом се након 11 и по година ослобађам од кривичне одговорности многи псеудо-новинари, антифа, и разне друге незналице су потпуно збуњени и затечени. Дужан сам због њиховог спиновања да појасним како је дошло до обарања првостепене пресуде. Покушаћу да разјасним целу ситуацију за онога ко није пратио суђење.

Зашто сам ослобођен? Нећете веровати. Шокираћете се. Пашћете у несвест. Заплакаћете…

Или које већ наслове дају медији.

А одговор је прост: Поштовао се закон. Поштовале су се међународне повеље. Поштовао се Устав!?

А то је ваљда само у Србији шокантно и скандалозно.

Прво и основно: мени су судили два пута за исто дело! Година сам тврдио да не могу да ми суде, да је суђење незаконито, али нико се није обазирао на то.

Нажалост, јавност у Србији не зна много о томе али ја сам 2007. правоснажном одлуком ослобођен прекршајне одговорности.

Многима није јасно како се меша прекршајни и кривични поступак. Али пошто се ради о потпуно истом чињеничном стању и догађају и испуњавају се критеријуми повреде начела “не бис ин идем” било је лако изрећи овакву пресуду.

Апелациони суд је испоштовао Устав Републике Србије који у члану 34. став 4 гарантује правну сигурност у казненом праву, одредбом да нико не може бити гоњен ни кажњен за кривично дело за које је правноснажном пресудом ослобођен. Подсећам опет да сам ја правоснажно ослобођен још у октобру 2007.

Изгледа у Србији Устав нико не зарезује па су на судије скочили да гракћу са свих страна. Подсећам да је Апелациони суд морао да се држи Протокола бр. 7 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, ако већ псеудо-новинари мисле да Устав није довољно важан.

Да ме Апелациони суд није ослободио, на суду у Стразбуру би овај случај био рутинска ствар, а држава Србија би се поштено избламирала. Судије Апелационог су разумни људи и познају праксу Европског суда за људска права, а и ја сам суду доставио неке примере из судске праксе. Поред тога постоји и пресуда Уставног суда из 2014. која о томе говори, такође сам им је доставио.

Без разлога се острашћени антифа и слични љуте на Апелациони суд, јер да је онаква пресуда потврђена, пала би сасвим сигурно у Стразбуру. Апелациони суд је спасао част државе Србије и новац пореских обвезника. Али то будале из медија и неки идиотски политичари не виде и не желе да знају.

Иначе суд није разматрао након тога ништа друго из моје жалбе, а ту има простора за десет ослобађајућих пресуда. Две веома битне повреде одредаба кривичног поступка, поред невероватно погрешно утврђеног чињеничног стања итд.

То рецимо неко попут Боже Пелевића нема појма а усуђује се да јавно коментарише.

Да неким случајем занемаримо да ми је већ суђено 2007. опет бих био ослобођен јер кривичног дела ни нема! У целој оптужници битна је ствар некаквог “фашистичког поздрава”. А да се то заиста и десило то није од 2009. кривично дело јер по закону о Забрани манифестација неонацистичких или фашистичких симбола и обележја (Сл.гласник РС бр.41/2009) овакви “поздрави” су постали прекршај.

То мало људи зна, па ето да и то откријем. И у том случају бих био ослобођен.

А да ни Закон из 2009. није на снази, опет никаквог “фашистичког поздрава” није ни било!

Судија у првостепеној пресуди каже да сам дизао руку у нешто што “личи на фашистички покрет”. Сулудо зар не?Тако је баш писало у пресуди “ЛИЧИ”!!!

Ниједан снимак осим моје руке са три прста. Ниједна фотографија, ниједан сведок. И ту би опет пала пресуда.

А да нисам већ ослобођен, да су покушали оптужницу са “насилничким понашањем” и ту слабо стоје. Апсолутно сви сведоци осим једног лажног сведочили су у моју корист. Најмање десетак сведока из жандармерије на пример. Тако да би и у том случају пресуда пала.

Ја сам био нападнут од Чанкове и Чедине руље, сви који су били тамо то знају. Двоје људи било је крваве главе са стране ограде где сам ја стајао, повредили су их Чанкови и Чедини насилници бацајући цигле и камење. Те године сам поднео и кривичну пријаву против организатора али наравно ништа није било.

То особе попут Пелевића и сличних наводно не знају. Ни псеудо-новинари не знају. А цео Нови Сад то зна. Имате и на Јутјуб каналу снимак.

Kако год да окренете оборену пресуду против мене за догађаје од 7.октобра 2007. у свим случајевима и на све начине би таква пресуда пала!

У свим нормалним државама и правним системима. Једино у глави поремећених антифа и оних који би да пресуђују без закона ова пресуда и оптужба  се још држи.

Посебно је застрашујуће које су изјаве коментарисања одлуке Апелационог себи дозволили Игор Мировић, Зорана Михајловић и онај свима познати Ненад Чанак, али и медији попут Блица. То је отворени удар на правну државу и независно судство. Удар на Устав и људска права.

Али небитни су, готово је.

Сад неки траже кривце. Kажу неке незналице да се нисам требао гонити прекршајно па не би било проблема. Kакав идиотизам. Грешка је уствари била у томе што је покренут политички кривични поступак.

Седам судија је промењено у првостепеном поступку, не бих да их наводим по имену. Укупно 11 судија укључујући Апелациони бавило се овим случајем. Оптужница мењана три пута.

Поред њих овај случај је за 11.5 година прошао власт шест влада. За то време било је 4 министра правде. Прво је то био Душан Петровић звани Дупе из Демократске странке, њега треба псеудо-новинари да криве пре свих. Затим Снежану Маловић такође из ДС која је радила веома глупе ствари за свог мандата, гонила ме по свету и бламирала државу Србију.

Ситуација у правосуђу је мало поправљена за време Селаковића из СНС. И на крају у време мандата Неле Kубуровић овај случај је решен.

И нема ту више шта да се прича, надам се да ће будале извући неке поуке из свега овога.

Пре свих медији који суде и пресуђују, проглашавају кривце без пресуде што је потпуно незаконито.

Kад је пресуда објављена неколико дана је било ћутање медија. Kада сам пресуду добио ћутао сам и ја цео један дан. Пошто нико није објављивао иако су по закону о информисању дужни објавио сам ја на свом сајту и твитеру. Проширило се као пожар,а медији су објавили само зато јер су по закону дужни. Није још објавио само Kурир, али полако, и за њих ваљда има закона.

Ако будем у финансијској могућности неки медији ће бити и тужени.

Тако да господо, поново смо у послу.

И најважније, правда је победила, а ови који су ширили лажи и мржњу 12 година могу само са жалошћу да констатују да су изгубили.

Хвала лепо, довиђења.

Горан Давидовић

***

Коментари

Популарни постови са овог блога

ИДИОТИ СУ СНАГА СРБИЈЕ

ВЕРОВАЛИ ИЛИ НЕ: УЗБУЊИВАЧИ СПРЕЧИЛИ НАПРЕДЊАКЕ ДА УГАСЕ ПОЖАР?!