ШТА НАС ЈЕ ЈОШ УЧИО РАША ПОПОВ

Теме о којима правимо белешке нису повезане. Вероватно није ни сасвим прилично да се стављају у блиски контекст. Оно што им је ипак заједничко је да су везане за нашег драгог Рашу Попова и да наводе на размишљање, ако нас не мрзи.

***

Да ли знате шта славимо 1. маја?

Некада је у Срба био обичај "Ђурђевдански уранак". Тога више нема. Заменило га је "првомајско пландовање", за које нас уче да је "раднички празник".

Али, док у свету они који верују да је 1. мај дан када треба скренути пажњу на радничка права, па демонстрирају, не излазе у природу, на простору Екс - Ју и нешто шире, северно, људи се посвећују хедонизму.

Апсурд? Није.

Зато је ту био Раша Попов да укаже на свој специфичан начин о чему се ради.

Раша Попов је потицао из старе, патријархалне лозе. Дух доброг, традиционалног домаћег васпитања је код њега био уочљив, мада је тај дух у нашим друштвеним приликама препоручљиво прикривати колико се може.

Једном згодом, у неком јутарњем програму, није издржао да ћути и објаснио је. Залуд га је врљава и фрфљава водитељка на Б 92 ућуткавала, он је незадрживо рекао шта је имао.

Наиме, код овог празника, Првог маја, се ради о две савим одвојене ствари. Једно је "Празник рада", а друго "Мајуш" - католички празник пролећа који се на исти дан обележавао широм Аустроугарске изласком у природу. 

Србима је подваљен "Мајуш", да забораве на свој "Ђурдевдански уранак". Празник рада је пропагандна фасада.

Тачно тако је објаснио Раша Попов.

Срби, размислите о томе.

***

Друштво у коме се деца-убице зову Оливер Твист

Раша Попов је волео децу. Сви који су довољно стари сећају се дечијих ТВ програма у којима је са очитим задовољством и ентузијазмом учествовао. Имао је више од осамдесет година када га је напала ромска дечија банда, претукла га и опљачкала. Раши је посебно тешко пало јер су то учинила управо деца којој је посветио највећи део свог стваралаштва и толико љубави. О догађају је рекао "Мене је срамота!". Од овога није могао да се опорави.

Хронологију догађаја ћемо пратити са неколико новинских исечака:

...Ови малолетни криминалци (нап: који су напали Рашу Попова) имају више од три стотине пријава због разбојништва, насиља и крађа, а један старац којег су напали је умро након што су га претукли. 

Систем је пред њима потпуно немоћан, закључује ''Информер'', јер због година ови дечаци не могу да буду кривично одговорни, па не може да им се суди. Они су под ингеренцијом Центра за социјални рад, али очигледно излазе из дома и раде по старом.

Нападачи на Рашу Попова научили да пишу

07. фебруар 2015.

Двојица браће Рома који су напали познатог писца променили понашање у Заводу за васпитање деце "Васа Стајић". Млађи И. Н. пресрећан што ће од понедељка сести у школску клупу, а старији брат Ј. Н. почео да се понаша у складу са својим узрастом... KРАЂЕ, туче, спавање у напуштеним кућама, бег од социјалних радника оставили су иза себе. Један у новембру, а други пре око месец и по дана. Тренутно им је највећа преокупација - полазак у школу. Два дечака која су у новембру пунила новинске ступце због напада на писца Рашу Попова и још неколико Београђана, данас су штићеници посебног интензивног третмана (ПИТ) у Заводу за васпитање деце и омладине "Васа Стајић".

ПОРУKЕ ЉУБАВИ

ШТИЋЕНИЦИ дома "Васа Стајић" ових дана се припремају за празник Свети Трифун. Од црвеног хамер папира исецају срца на којима ће исписати поруке љубави, које ће поклањати својим гостима 14. фебруара.

Млађи од двојице браће, И. Н., поверио нам се да је заљубљен у Сандру, али је она "негде тамо, где је био пре него што је дошао у дом". Док нам је старији Ј. Н. открио шта је за њега љубав:

- Kада идем у школу, кад знам да читам, да рачунам, да се потпишем...

Да додамо: Ама, идила једна... О збрињавању ове деце лично се побринуо тадашњи министар социјалне скрби Александар Вулин, те се у то име сликао за новине у пригодном амбијенту.

6. 5. 2017.:

- Вест да су два мла­ди­ћа осум­њи­че­на за уби­ство Ива­не В. (37), у на­пу­ште­ном ва­го­ну бе­о­град­ске Же­ле­зни­це ста­ни­це, ро­ђе­на бра­ћа де­ча­ка о ко­ји­ма је у но­вем­бру 2014. бру­ја­ла це­ла Ср­би­ја јер су по­вре­ди­ли по­зна­тог пи­сца Ра­шу По­по­ва у по­ку­ша­ју да га опљач­ка­ју, шо­ки­ра­ла је мно­ге.

Kа­ко је пре­не­ла „По­ли­ти­ка”, Д. Н. (21) и Ђ. Н. (20) ухап­ше­ни су пре два да­на због сум­ње да су мот­ком с ви­ше уда­ра­ца по гла­ви и те­лу усмр­ти­ли не­срећ­ну же­ну ко­ја је при­вре­ме­но уто­чи­ште пр­о­на­шла у на­пу­ште­ном ва­го­ну...

А шта је било са нашим младим "јунацима"?

„У на­шем за­во­ду бо­ра­ви­ли су де­ча­ци ко­ји су на­па­ли Ра­шу По­по­ва, мла­ђи је због го­ди­на остао ду­же и по­чео је да по­ка­зу­је ин­те­ре­со­ва­ње за шко­лу, чак је по­сти­зао и од­лич­не ре­зул­та­те. Али, ка­да су ње­го­ва ста­ри­ја бра­ћа до­шла из кру­ше­вач­ког до­ма по­че­ли су да вр­ше при­ти­сак на ње­га и вр­ло бр­зо је по­пу­стио у све­му. Њи­хов ути­цај, јед­но­став­но, био је пре­ве­ли­ки. Да­нас се оба де­ча­ка на­ла­зе у кру­ше­вач­ком вас­пит­но-по­прав­ном до­му и та­мо су ре­ла­тив­но за­шти­ће­на”, ка­же за „По­ли­ти­ку” Дра­ган Ро­ло­вић, ди­рек­тор За­во­да за вас­пи­та­ње де­це и омла­ди­не Бе­о­град.

Још додају:

"„То је не­ка­да бор­ба с ве­тре­ња­ча­ма и си­стем ја­ко те­шко у та­квим слу­ча­је­ви­ма пр­о­на­ла­зи ре­ше­ње. По пра­ви­лу та­кве по­ро­ди­це од­лич­но зна­ју да ко­ри­сте сво­је при­ви­ле­ги­је, а по за­ко­ну не сме­мо да угро­жа­ва­мо деч­ја пра­ва. Де­ша­ва се да чим иза­ђу из на­ше уста­но­ве ро­ди­те­љи тра­же од њих да се вра­те кри­ми­на­лу ко­ји то­ком њи­хо­вог од­ра­ста­ња по­ста­је све те­жи”.

Ништа међутим не може да заустави људскоправаше за које је увек криво српско друштво, али не зато што нема закона који би заштитио људе од овакве деце и њихових родитеља, већ захтевају још више "слободе" за такве, више привилегија, више законске немоћи у санкцији и превенцији насилничког понашања, више програма "инклузије".

"Сви смо ми Оливер Твист!" - ускликнуће. Њих није срамота као Рашу Попова.