ПОМОДНА СУЋУТ

ПОМОДНА СУЋУТ

Након напада арапских терориста на Париз, који је уследио због крвавих напада НАТО на арапске земље, који су били изазвани нападима арапских терориста на Западну демократију, итд... уследила је ерупција урбане емпатије са страдањем француског народа. Почело је утркивање јавних личности ко је ганутији. Из Владе је наређено да се три дана (?!) заставе спусте на пола копља. У току је опште фарбање фејсбука, а у знак жалости вештом техником је направљено да здање Скупштине Србије добије изглед циркуске шатре.

Трезвенији људи су указивали да нисмо испољавали ни делић сличне "емпатије" у случајевима много тежих и крвавијих терористичких акција. Посебно је уочљива потпуна тупост нашег крем-друштва када су Руси били жртве. Што нас Руси више бране, наша елита све тупља за њих. Што нас са Запада презривије газе, ми смо више уз њих у њиховим "тешким тренуцима", који су (тешки тренуци) у суштини колатерална штета политике коју воде, и коју су укалкулисали у своје планове.

Како ником од наших вођа не падне напамет да ћемо дубоко увредити Русе, који су нам пре само неколико дана толико помогли у УНЕСКО, а ми нисмо имали ни једну реч саучешћа када је оборен њихов авион са много више жртава, а сад правимо толике пренемажуће перформансе, мада од Француза последњих година добијамо зло и горе?

Истина је да су Срби кроз историју били подједнако повезани и са Русијом и са Француском. Неки су нас због тих тесних веза звали "малом Русијом", али због културних и политичких веза са Француском - од којих смо прихватали најнапредније цивилизацијске идеје, Србију су такође звали "мала Француска".

Међутим, данашња Француска одавно није она која нам је била цивилизацијски узор. Данашња Француска је извитоперени наследник петеновске Француске, више немачки трабант, него поносна и самосвојна. Више је Француза бранило Берлин 1945. него што је учествовало у ослобађању Париза. Њихова чувена крилатица "слобода, једнакост, братство (Liberté, égalité, fraternité), изгубила је сваки смисао. Њихова "Марсељеза" је профанисана. Најбоље су се таквима показали према Србима. Зар смо заборавили да су нас војно нападали кад год су стигли? Али, зар смо заборавили и да су добровољци "Националног фронта" долазили да се на страни усташа боре против Срба? Има ли неко зло да им нисмо заборавили? Јесу ли с леденим цинизмом гласали са пријем нарко-нацистииче "државе" Косово у УНЕСКО? Такви нам нису нити могу бити пријатељ. То је чак и пок. Зоран Ђинђић признао.

Сетите се Бернара Кушнера, екс француског министра спољњих послова. Зар та гњида треба да нам буде цивилизацијски, политички и хуманитарни узор?

Велико друштво дуге културне традиције, коме је "сатирични" часопис "Шарли Ебдо" са понекад милионским тиражом постала културна легитимација и светска атракција, извесно је озбиљно болесно и руинирано.

Немамо ми ништа више са њима и немамо разлога да њихове цивиле жалимо више од од рецимо побијених студената у Кенији. "Европа", "култура", "центар моде" (?!), који се помињу везано за терористичке нападе, речи су више шупље него са пуним смислом. Поготово немамо право да Французе жалимо више од побијених Срба за чије су страдање (су)одговорни и Французи. Па то "изражавање емпатије" још чинимо тако малограђански, наметљиво преко сваке мере укуса, театрално непристојно, мизерно, да је стварно за националну срамоту. Треба још три дана после да стоје наше заставе на пола копља, у знак жалости за убијеном српском основном културом.

Подсетићемо се на случај од пре неколико година када је Јапански град Фукушиму задесио атомски акцидент.

Шта то наше људе тера да више осећају туђу несрећу него своју, нарочито ако је погођени немерљиво богатији од нас? Шта нас тера да се туђима шлихтамо, а својима ругамо? Још више, ако нас туђи ниподаштавају?

Јапану не требају наше паре. Имају много више. Шта је онда разлог да за трен ока у Србији буде послато 161.000 СМС хуманитарних порука за Јапан, а, држ-не дај месецима 28.000 за Краљево? И то како? За Краљево је наплаћиван порез на донацију а, дешавало се, неког уједе гуја па пошаље хуманитарну поруку и добије 13 захвалница, што ће рећи да му је 13 пута скидан кредит... ИТД.

На шта личи манијакално прављење ХИЉАДА папирнатих „ждралова“. Трпале се, јавне личности“ са маказицама једна преко друге пред камере. Видео сам истовремено Јапанце: само што се нису крстили наопачке.

Шта је нагнало челнике једне од наших најсиромашнијих општина Прокупље да се ПРВИ испрсе за помоћ Јапану са, обратите пажњу, 10.000 евра??? 

Истовремено, поплаве, подземне воде, одрони, земљотрес, погодили си пола Србије. Уместо помоћи, стигла је брука:

„...Брука уместо помоћи 

Једна од најсиромашнијих међу пострадалим општинама, Трговиште, добила је, додуше, од Управе царина и помоћ у (заплењеној) роби, али се овај „новогодишњи поклон” показао као крајње непримерен, будући да је реч о синтетичним женским тангама, брусхалтерима и ципелама – за покојнике. Дарко Томић, председник општине, рекао је да иако им је свака помоћ добродошла ипак не знају шта ће са овим стварима, док је Драгољуб Станојковић, шеф магацина у који су стигли пакети, прво помислио да је у питању грешка, јер су очекивали одећу за децу а добили „гаће какве наше жене не би носиле па све и да су џабе”, а кад је схватио да нема забуне, с горчином је приметио: „Неко збија шегу са нашом муком!”.

На крају, опет исказујући своју емпатију према Јапанцима и њиховом цунамију, дељени су изданци трешње. То је овако у урбаном Београду изгледало:

Фото: снимак са Твитера

У више наврата морала је интервенисати хитна помоћ.

Ето, ово је право лице наших "емпатија". 

Коначно, хоћемо ли икада схватити да ми нисмо никаква споредна, другоразредна или неважна мета терориста? Јесмо мета. Мета смо због свега, нарочито због нас самих.

Ми смо браћу и суграђани најлакша мета зато што немамо никакав одбрамбени систем, и зато што смо спремни да се подавимо око једне саднице јер је џабе. И што је најважније, нама терористи прете са обе зараћене стране, па и од оних које управо тако циркусантски оплакујемо.