УДБА КАО СУДБА

УДБА КАО СУДБА

Објаснили на "Данас" кроз прекаљено перо Светислава Басаре како се треба борити против растућег терора у Европи. И дабоме, спасоносна антитерористичка модла пронађена је у систему ОНО и ДСЗ СФРЈ, са ударном песницом на челу познатијом као УДБА. Објаснио Басара:

"...Може о бившем СФРЈоту мислити ко шта хоће, али једно му се мора признати: била је то земља у којој - поглавито захваљујући доктрини ништа нас (осим нас) не сме изненадити - тероризму нису цветале руже. Било је неких покушаја, није да није, неки су чак били и успешно реализовани, али углавном су сасецани у корену. Давних година је, тако, извесни Миљенко Хркач, усташки емигрант, поставио бомбу у биоскоп "20. октобар". Било је ту жртава. Али после их више није било. Српски биоскопи брзо су постали једна од најбезбеднијих места на свету. А Хркач, Хркач је промптно сафатан, још промптније осуђен и постављен пред зид.

Удба је, међутим, отишла и корак даље. Није се она, на подобије данашњих безбедносних заједница, задовољавала пуким прикупљањем информација, ухођењем и предвиђањем развоја ситуације; била је много инвентивнија, а често је ишла испред догађаја, као, божемепрости, они  precogsi из филма "Minority Report". Како јој је то успевало у оно low tech време? Ево како. Ако би неки Удбин високи главешина само посумњао да би неком непријатељском емигранту у Немачкој, рецимо, могло пасти на ум да организује терористичку акцију у СФРЈоту, главешина је у Немачку слао неког од родољубивих криминалаца који су - као и Џејмс Бонд, а можда и више него он - имали license to kill. И - шта? Непријатељски емигрант је нестајао са лица овог света..."

Изгледа као да је чешњејшем Басари сврака попила мозак, јер је једноставно пола било тако, пола није било тако, а "трећа половина" је била "за сваки случај, злу не требало". Покушао сам опоменути на ту ствар, али је коментар сасечен цензорском сабљом, сасвим сигурно као диверезија на уставни поредак СФРЈ, братство-јединство свих наших народа и народности и због изазивања неоснованог страха и панике код радних људи и грађана.

Дакле, мој цензурисани коментар:

"...Проговорио југоносталгичар из нашег колмунисте. Сувише је озбиљна тема за овај степен ошљарења.

 
... Ако би неки Удбин високи главешина само посумњао да би неком непријатељском емигранту у Немачкој, рецимо, могло пасти на ум да организује терористичку акцију у СФРЈоту, главешина је у Немачку слао неког од родољубивих криминалаца који су - као и Џејмс Бонд, а можда и више него он - имали лиценсе то килл. И - шта? Непријатељски емигрант је нестајао са лица овог света..."

Биће да је у потенцијалне терористе урачуната и деветогодишња поћерка Драгише Кашиковића, убијена са 34 убода ножем.

 

На Анту Павелића су заборавили.

Иначе, г. Басари је скоро потпуно избледело памћење, кад се сећа само Хркача. Пошто нема простора за цео списак, ево само ово...

“Најспектакуларнија“ усташка акција је свакако опрација „Феникс“ или „Радуша“ по кодирању ЈНА из 1972. Тада је деветнаест до зуба наоружаних усташа убачено у земљу. Између 18.000 и 30.000 војске, милиције и припадника ТО су више од месец дана муку мучили да неутралишу ову терористичку групу. Прибегавало сe и томе да се масовно локални младићи шишају до главе, како би се разликовали од  непријатеља...група је ранила 15 и убила 13 југословенских грађана.

Међутим, већ у 24. септембра те 1972. године на путу Госпић-Карлобаг у пределу Оштарија, извршен је нови напад на службени ауто Станице јавне безбедности Госпић кад је убијен Ђуро Узелац командир одељења милиције Карлобаг а рањен Боро Јосиповић.

Исте године оборен авион ЈАТ. Једини преживели Весна Вуловић.

(Остало "Југоносталгичарски амок")"

 

Могли би овде окончати приказ случаја једног задртог удбаша из уверења, који држи за своју свету дужност да лаже народ до краја - свог или народног, да прича нема и личну димензију. Наиме, деда Светислава Басаре, по коме је добио име - Светислав Веизовић, убијен је по модли из поменуте комунистичке "треће половине". Како би Басара из данашње визуре описао како је онда било, деду су му сафатали родољубиви криминалци са лиценсе то килл, и деда је нестао са лица овог света. Рехабилитован је пре неколико година, али изгледа да се Бас није око тога много занимао.

"...„Светислав је лишен живота без икакве одлуке, иако му није доказана никаква кривица. Није био народни непријатељ, нити ратни злочинац, нити припадник било које војне формације.

Био је велепоседник и хотелијер, ухапсили су га партизани након што је формирана Ужичка република, спровели га у затвор у Ужице и стрељали 4. новембра 1941. По завршетку рата конфискована је његова и имовина супруге, а породица је трпела последице таквог поступања”, наводи се у решењу о рехабилитацији..."

Отуда, Басарино величање УДБЕ показује се као трабуњање болесног роба. Басара је лик промењене свести. Не може се међутим променити свест а да човек постане бољи, већ само много гори. Зато су у таквих жигосаних конвертита речи нарочито погане, подмукли су, спремни на сваку гадост да и другима намакну гвоздени ропски оковратник. Познато је на пример да многи оболели од сиде намерно даље шире заразу. Искаљују се на здравима. Како неко пре мене написа - овај дринац-прекодринац годинама се као форензичар бави "истрагом посрбица", претражујући, по његовом поимању, прекобројна српска крвна зрнца по земљи Србији... Зато нам тако жустро рекламира УДБУ, која се одлично показала у истрази вишка српских крвних зрнаца и плазме, али државу од тероризма није нарочито ефикасно чувала, и коначно, није је ни сачувала.