ЦЕНЗОРСКА КОНФУЗИЈА

ЦЕНЗОРСКА КОНФУЗИЈА

Цензори у магли

Није нам се мастило осушило на папиру од прошлог писања о Ђорђу Вукадиновићу, а ево нас опет са новим критичким освртом.

У свом новом чланку Вукадиновић се бави гласањем о пријему "Косова" у УНЕСКО. Било би све то сасвим у реду да није поново покушао да нам протури на фин начин, ситно калуђерски, Вука Јеремића као патриотског Титана међу српским дипломатама, а његове критичаре као мишеве изашле из српских "жутара".

Поштованог Вукадиновића сам покушао подсетити на неке кључне ситуације, које га демантују. Пошто је на НСПМ дозвољено 1000 карактера у једном коментару, морао сам свој коментар поделити на пет делова:
 
1.

Ђорђе Вукадиновић:

...својевремено је из медијских кругова блиских како овој тако и претходној власти пакосно мерена километража Вука Јеремића и његових сарадника и пребројаване звездице њихових хотелских апартмана. И сложно су га черечили и тзв. „патриоте“ и „грађанисти“. Али зато, уз све маљкавости, за вакта тог агилног Јеремићевог спољнополитичког тима Косово није могло да сања ни о простој, а камоли о двотрећинској већини у међународним организацијама.

Ваља, г. Вукадиновићу, освежити крхко људско сећање.

Војислав Коштуница је намеравао да МСП тужи једну земљу чланицу НАТО за агресију на Југославију (као пример) у вези Повеље УН, па да на основу пресуде, која би јако тешко могла бити негативна по нас,оспори самопроглашење независности Косове.

Уместо тога, Тадић и Јеремић су, на сугестију Ива Вејводе, затражили од МСП необавезујуће мишљење на питање "да ли је проглашење независности 17. фебруара 2008. у складу са „међународним правом“. 

2. 

И, наравно, МСП је необавезујуће проценио "да „декларација о независности донета 17. фебруара 2008. није прекршила опште међународно право, Резолуцију 1244 Савета безбедности (1999) нити уставни оквир“. На крају, суд закључује да „сходно томе, усвајање те декларације није прекршило ниједан примењиви принцип међународног права.“ 

Превише је то крупно питање, и ако хоћете кључни наш пораз коме су у маниру најраснијих квислинга асистирали Борис Тадић и Вук Јеремић, да би се могао сводити на "малициозно зановетање доконих патриЈота о броју звездица у хотелима и километражу Вука Јеремића. (Ако ћете на ту страну, није им се само то приговарало, већ и прилично егзотичан избор дипломатских кадрова и којешта друго).

Последице ове издајничке ескиваже Тадића и Јеремића, којом је изгубљена наша кључна прилика, је да је процес признавања "Косове" неометано настављен.

Мало ли је од Вука и Бориса?

Али, није то све што сте заборавили г. Вукадиновићу. 

3. 

Да може горе показао је Слободан Антонић у својој колумни у Печату. Цитирамо пар кључних реченица:

...Спор настао у националном делу критичке интелигенције, након пресуде МСП-а, води се око два питања. Прво је да ли су Тадић и Јеремић морали знати да ће МСП донети пресуду на штету Србије – па су, тако, одговорни што су: 1. или као незналице гурнули Србију у штету; 2. или као неко ко је знао шта ће се десити свесно нашкодили српским интересима. Друго питање је да ли су Тадић и Јеремић – када су, после пресуде МСП-а, поднели резолуцију УН – само  наставили да наносе штету Србији.

Даље разрађује своје идеје, те долази до кључног изазова: 

4. 

Слободан Антонић:

ВРЛО ЈЕДНОСТАВАН ТЕСТ

Због свега тога, нудим врло једноставан тест, прост лакмус папир исправности наше две конкурентске теорије. Ако, наиме, Тадић и Јеремић повуку резолуцију и ако са „нашим ЕУ пријатељима“ саставе другу, „разумнију“, јавно ћу признати да је све ово са УН и МСП, од 2008. па све до данас, била најобичнија глума, вешто фингирање, представа за народ, а да су Тадић и Јеремић најобичнији квислинзи, лажне патриоте и преваранти. Ако пак Тадић и Јеремић, и поред свег овог ломљења руке, не повуку резолуцију и остану упорни у покушају да за њу обезбеде већину у УН, онда би било лепо да, исто тако јавно, заступници теорије о „фингирању“ и „квислинзима“ признају да су се ова двојица наших политичара, макар по овом питању, усудила да супротставе Империји. И да нису баш потпуни „квислинзи“.

Пар дана касније, Вук Јеремић и Борис Тадић су повукли српски предлог Резолуције и до последње запете прихватили захтеве наших "атланских пријатеља". 

5.


Око једне ствари се слажемо:

...Укратко, немојмо се заваравати. Овај пут смо се замало и дословно за длаку провукли. Али Приштина најављује нову, још боље „поткрепљену“, то јест, још скупље излобирану иницијативу за пријем. Уосталом, није Беџет Пацоли тек тако хватао зјала или продавао семенке у сали Унеска за време гласања. И немојмо очекивати да ће Руси, Кинези, Кубанци и Аргентинци вечно бити „већи Срби од Срба“.


Тако је. Само ако нам се испод жита наново хвали и нуди Вук Јеремић и та шарлатанска игра најгорих крипто-титоистичких, Поздерчевих, и блазираних издајника проширене карлице, нема нам живота.
...

Пошто неколико сати коментари нису излазили, мислио сам да су цензорске маказе све то посекле, па сам послао и шести коментар: Добро, може ли бар проћи податак да је за владавине Вука Јеремића "Косову" признало 90 држава?

И гле чуда, мало време затим постојало, објавише све што сам натруковао. Чак је, о дивотног чуда, моја писанија лепо примљена од читалаштва. Тако сам отишао на починак задовољан и срећан што је мој труд блиста под рефлекторима НСПМ.

Јутро је донело шок и дубоку резигнацију. У току ноћи, под велом најдубље помрчине, цензори уклонише све сем дела коментара Nоо 1. Што су то задржали кад су побрисали све друго? Коју је то тактику смислило у време вампира веће цензорских стараца на НСПМ? Да остављањем неколико реченица, које исечене из целине не значе ништа, дају привид интелектуалне толерантности?

Види се да су старински "цензори", а модерно "модератори", били у недоумици и конфузији, шта ће са коментаром који не вређа "општа правила коментарисања" али није политички подобан? Тако су посегли за најгрђом новинарском праксом, у конкретном случају "„Новa српскa политичкa мисao“ нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање.", и изабрали, средње али најнеморалније решење, да накнадно бришу што су већ објавили и оставе патрљак. Тако су се, 'д извинете, покакили на своје гесло о које се саплићете на свакој њиховој страници коју посетите "Коме је до морала у политици, нека иде у НСПМ". Својевремено, уредништво НСПМ се хвалило да води "далековиду" политику тиме што у "фитрирању" коментара "више штити њихове него наше". Та "далековида" политика понајвише је допринела да сајт напусте паметнији и конструктивнији коментатори, а њихово место заузме становита карикатура "безбедњака" палковњик Јевтовић и гомила његових ментално испраних фанова.

Колико ми је познато, овакво понашање није изузетак, већ правило. И, на страну моја маленкост као појединац, тако како се ради води ка дебилизацији народа. Шта друго може, ако се сече свака критичка мисао?

Гледате ТВ, тупе вам мозак. Отворите новине, мука вам од бедастог режимског агитпропа. Укључите Интернет, засипају вас ђубретом аутошовинисти на јаслама НЕД и титоида Тасовца. Покушате ући у неки од "угледнијих" сајтова "патриотског" опредељења и добијате здрав утисак да сте ушли у неко идолопоклоничко светилиште где гомила верника на травки-побрљавки живо сведочи како њихов spiritus rector у виду многовољеног политичког аналитичара спиритуалним мантрама спаја земљу и небо.

Ја држим да су, што се пророчанстава тиче, Србима довољни Тарабићи за сва времена. Ови савремени, што не смеш да их критикујеш или питаш нешто што им се не свиђа, раде као стари, добри, џу-бокс.

Коментари

  1. Одговорило ми.

    "
    субота, 14 новембар 2015 19:09
    Ђорђе Вукадиновић
    Поштована господо Ивковићу и "Брундало", тек сада стигох да бацим поглед на коментаре и, мада је тренутно акценат на другим догађајима и темама, хајде да вам одговорим, макар телеграфски. Ви можете имати своје разлоге и критеријуме, али дозволите ми да и ја имам своје, који су се, узгред речено, до сада углавном потврђивали као исправни - мада, наравно, нико није безгрешан. Елем, много пута се и овде међу коментарима, нарочито у време када је припреман долазак СНС-а на власт, могло прочитати мање-више оно што ви сада кажете. Била је то популарна мантра међу патриотским (и са и без наводника) ауторима и порталима, који су се плашили да Јеремић не откине неке гласове СНС-у и ДСС-у, што се није десило. Али то за шта се хватате није никаква поента мог текста, то и сами знате. Но, кад већ помињете ту ствар - стегните своја срца и признајте да је Јеремић био најбољи, или, тачније, најмање лош министар спољних послова ПОСЛЕ 2000. године. А да је играо у бољем тиму, био би вероватно и бољи.
    Препоручи коментар:
    +4 -0"
    ....
    Нисам сигуран да је г Вукадиновић "тек сад стигао да ' баци поглед' на коментаре (НСПМ има посебан линк доступан само одабранима, којим иду само коментари, тако да је је тешко поверовати да за два и по дан није стигао да баци поглед на коментаре). Још је теже поверовати да је админ без његовог наређења смео скинути пет повезаних већ постављених коментара. Без тих делова, већ сам објаснио, није могуће разумети шта сам хтео рећи. Друго, са његове стране - само је поновио што је већ написао. Но ево његовог одговора, па судите сами.

    ОдговориИзбриши

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

ПЕТ СРПСКИХ ЏЕЛАТА (1): ЗОРАН ЂИНЂИЋ - КВИСЛИНГ ДЕЧИЈЕГ ЛИЦА

ИДИОТИ СУ СНАГА СРБИЈЕ

АНТИ-ТИТОГРАФИЈА (3) ДЕСЕТ НАЈЗНАЧАЈНИЈИХ РЕВОЛУЦИОНАРНИХ СТАРЛЕТА