КОАЛИЦИЈА ЈАДНИХ И БЕДНИХ

 

КРКАНИ ЦАРУЈУ

Окончани су ваљда најсрамотнији избори у морибунд-Србији.

Волео бих да су ово последњи "избори", да се не мучимо и не срамотимо више. Часније је бити прави роб него добровољни роб.

Гледали смо идолопоклоничко приступање бабускара и дедускара прогушаних мозгова ћоравој кутији. Не зна се ко је ћоравији - полумртви гласачи који последњом снагом и дрктавом руком боду листић у рупу, или сама кутија још од Тите останула.

Гледали смо колоне "босанчуга" (како незване двосатне суграђане назваше домаћини) и гарагана, спровођених до бирачког места, да се не изгубе у страном граду. Зборно место Арена. 

Вучић је јамачно убеђен да је геније зато што може толике своје пара-земљаке мигом да доведе у Београд да пркосе домороцима. Дугорочно, једнако јамачно, се тако ствара и неповерење међу народом. Али, није он ту да мисли дугорочно, него да коначно упропасти државу. 

Оци њихови, тих двосатних Београђана, нису били витезови, него су били само верне и покорне аустријске слуге и робови, који су се утркивали ко ће бити ревноснији ћесарев шуцкориста, идеалнија лакејчина и ауто-подводач. Да нису такви не би о овом прљавом послу долазили. Аустриски кундак, за којим и данас искрено уздишу, био им је најмилији! Па када све то знамо, зашто се онда Он не би користио у Србији тим златним, вековним искуством покојне мајчице Аустрије? И, што се ми ту нечему чудимо?

 

Онда је његова екселенција Кристофер Хил изјавио: Лепо је видети редове гадних малих штрокаваца на биралиштима, који користе демократско и уставно право да гласају!

Изјава Хилова се није свидела патриотском, главатоме и шиљатоухоме, српском свету.

Залуд главати српски свете сад бугариш!

Залуд кликћеш "Америка пропала!"

Хил вас је лако натерао у стадо, и има право да буде задовољан кроткошћу вашом. А то што блејите у небо, утолико пасторални призор чините веселијим.

 

Уз њих иде гомила ружних смутљиваца сакривени иза "шеталице" "Србија против насиља". Дошло време да србском народу нека унца-унца калаштура и буџетиране локал-бадаваџије на жици са амбасадама, у Престоном граду соле памет и уче га правом патриотизму. И ти учитељи су они, чији су оци пунили песћа гробља србчадима.  

 

За њиовом, џиберском и бадаваџијском, западном културом, београдски гласачки колективни дрипац рида и уздише, – а имао би, сваки од њих понаособ, да попије најмање пет литара рицинуса, да се прочисти и очисти од оних фантастичних „републиканско-човјечанских идеја” и бубица, будући да су те "вредности" много интересантније и остварљивије у причи из хиљаду и једне ноћи, док се у стварном животу, ево пред нашим очима, представљају као монструм, хад и ледени децоубица!

Трули, зли, гадни, дегенерисани и излапели Запад је њихов политички пут.

Они ће да реше "ову Србију". Они ће да ликвидирају насиље у школама. Како?

- Признаће "геноцид" у Сребреници.

Добро, шта даље?

- Признаће независност Косову.

Добро, шта даље?

- Ући ће у НАТО.

Добро, шта даље?

- Испуниће све норме за пријем у ЕУ.

У вези тог фамозног пријема у ЕУ, видна је промена у "наративу"- више не говоре о "пријему", већ само да треба да испунимо норме. Неће да признају да нема говора о пријему, нити га је икад било, већ само о бесконачном низу уцена. Али, они су намерни да све те уцене, и оне уцене које ће тек бити испоручене, покорно изврше. За наше добро. Преко наших грбача и гркљана. У том испуњавању преко србских леђа и гркљана је њихова мисионарска мисија.

Па, опет, добро, и шта даље?

- Кљукаћемо децу социјалистичко комунистичким бомбонама, учићемо их о дивотама југословенске цркотине,  изобразићемо их да су псећи бракови улимативна модерност а тата и мама великосрбска реакција и мрачњаштво.

И тако ћете да уведете ред и искорените насиље у школама?

То ћемо од вас да урадимо, да вам буде јасно кметови, а ми ћемо бити идеални туђински кулучари, бриселски верглаши,  и добровољне бесплатне слуге на свом рођеном огњишту! Мртва деца су наше средство. И шта нам можете, бедни Срби? Цркните што пре да и вас побацамо на ђубриште историје. 

За комендијантску тачку у изборном циркусу прилику је добио шашави Др Бранимир Несторовић, експерт теоретичарских завера и весељак у тингелтангел (према народном имену неугледног плесног локала, у којем се тобоже плеше на ударце о лимене плитице и звукове прапораца) ТВ-ток-шоу емисијама. У седамдесетој својој години почео да се бави политиком. Коначно је препознао Бизмарка у Себи. Његов успех је из истог регистра из кога се јефтини прцмољак Јована изборила да буде најшерованија водитељка. Ономад нас је једну полу-сезону забављао Бели Прелетачевић, сад ћемо гледати како се сениор Несторовић претвара у јадника.

Мој најдубљи утисак о изборима је из предизборних дана. Чуо сам овако: једна девојка се вратила с посла кући. Села је на кауч и почела да плаче. Шта јој се десило. Пролазила је поред Спенса и наишла на велику групу, више хиљада, Вучићевих "сендвичара". Тај јад и та беда који је виделе је сломио. Није то само у мусавој и дроњавој одећи, у прљавој, масној коси. Јад и беда је у њима. Њихова лица су тупа и ругобна, поглед је празан. Као да се питају "где смо ми ово"? Ту неки цигански "забавни парк", те мере снагу ударца, мувају се около унезверено. Чује се неко церекање и мумлање. "Зар је то мој народ?" - јецала је девојка.