О СВЕОБУХВАТНОМ РЕШЕЊУ ЗА КОСОВО

Свеобухватно решење за Косово и Метохију

Или: ЗНАЈУ ЛИ СРПСКИ ПОЛИТИЧАРИ ГДЕ ЖИВЕ?

"Ако је лајбек криво закопчан, треба га раскопчати и наново закопчати"
- Владко Мачек

У дискусији управо окончаних избора, уочава се да је кључни наш проблем - Косово и Метохија, избегнут као тема сучељавања политичких конкурената.

Бенито:

Протекли избори били су "измишљени", боље рећи наметнути преко садашње власти, да омогуће легитимитет власти и опозиције која ће двотрећинском већином гласова у Скупштини, подржати Шолц-Макрон план о решавању питања односа Србије и "Косове" и међусобног државног признања. О свему другом се за време ове кампање говорило и урлало, само да би се прикрио основни разлог расписивања ових избора. Посебну одговорност за ћутање о овом питању, поред осовине Овај-Ђилас, сноси и тзв патриотска опозиција, која се бавила овим питањем, али само су ретки указивали који је једини родитељ детета званог "избори 2023".

Подсетимо се наше скорашње историје:

Само три особе у српској јавности и политици, а које су имале важан глас у народу или држави, имали су или су спомињали Свеобухватни план за решавање питања Косова и Метохије на дуже време. То су били: Слободан Милошевић, Зоран Ђинђић и патријарх Павле.
 
Да ли треба да подсећам како су сва тројица завршила после свог ангажмана у вези Космета?

Зашто данашњи српски политичари отворено не говоре да се плаше Американаца и да воде политику пипиревке или отворене издаје према сопственој држави?  Зашто ниједан српски политичар, који има утицаја на државне одлуке, ни не помишља да поднесе свој план о свеобухватном решење косметског чвора?

Косово и Метохија још увек су део државе Србије! 

Ја свакако не сматрам да су Милошевић, Ђинђић и Патријарх Павле имали заиста Свеобухватни план за решавање питања Косова и Метохије.

По моме разумевању ствари:

Делатне политике за Косово и Метохију сада нема, нити је скоро може бити.

Проблем је међутим много дубљи. Јер, не постоји свеобухватни српски програма ни за шта и нигде. Покушајте да наведете било коју институцију или било који политички ентитет да има икакав програм око нечега. Зна ли СПЦ шта ради и куд се запутила? Академија наука? Матица Српска? Војска? Официри? Бар једна релевантна политичка партија која има патриотски и реално спроводљив план? Не начелан и демагошки, него одржив? Зна ли неко шта би са школством? Спорт? Има ли неко појма како да спорт и физичко васпитање доведе у ред и функцију? А деца нам се буквално дегенеришу. Шта да певамо: "Кад се рахитиси на Косово врате?"...итд...

Отуда, сматрам да је проблем генерално нерешив. Нисам поборник магловитих демагогија и визија ницања националног полета ни из чега.

Да би се проблеми решили мора да постоји дефиниција у глави. Дефиниција је кратко и јасно тумачење неког појма.

Дакле, питање:

Да ли политичари и друге народне вође, а за њима и пук, знају где живе?

Како ће да решавају ствари а не знају где су?

Сматрамо да су Александар Вучић и његова максуз-камарила дефинитивно апсолвирани као велеиздајници, те и не улазе у опсег претраге. 

Почетно питање је дакле да ли Врачарци и кругдвојкаши знају да живе у Шумадији? Ово зато што је србијанска елита свих провенијенција накрцана на том малом простору.

Не знају, неће да знају, а и да сазнају са грозом би одбили да прихвате регионални шумадијски идентитет. Трећина Шумадинаца неће да буду ни Шумадинци, некмоли Србијанци!

И ту смо: Такви ће рећи да живе у "овој Србији", ("ова Србија" је лозинка за државу коју презиру), али у глави за појам "Србија" имају дефиницију минималне Југославије. Минимално југословенство је Мачеков програм "умцигловања" (опкољавања) Србије, које су комунисти у потпуности преузели. Наравно да је немогуће на умциглашким премисама решавати српске националне проблеме. Могу се само умножавати.

Србија као националне државе не може постојати ако није заснована на свом историском току, који обухвата и надмоћ културе поштовања солунаштва и културе поштовања ЈВуО. У супротном - а такво стање имамо - већина становника Србије ставља се у ред нижег народа коме је потребно брисање свести и дуготрајни ментални инжињеринг да би се укључио у задњи ред цивилизованих народа, што у коначници води до брисања Србије са карте историјских држава и свођење Срба на "беле Цигане".

Да ли је могуће, и ко би у стању био, да преокрене свест политичара и осталих из минимално-југословенске у србијанску свест?

Кад би се то чудом догодило, прво што би Срби урадили је ликвидација социјалистичких покрајина. Срби су у толикој већини да без по муке могу то да ураде. Чему коначно служи тај бастард САП "Војводина" заостао из цркотине СФРЈ, сем што је генератор разбијања Србије? Безусловно, ту је кључ и ту је ултиматум за опстанак државе.

Дакле, Србија се мора вратити унитарном концепту, ако уопште има намеру да опстане. Косову и Метохији такође се мора укинути аутономија.

Даље би следио низ контрареволуционарних промена, којима се морају обезбедити, модерним речником речено, "људски ресурси" - војни, државнички, културни, просветни, црквени... које ће ревитализовати православни србијански/српски државотворни дух.

Ваљда је сваком јасно да се са, западним политичким инжињерингом лансираном, Мриником Тепић и левичарским патуљцима и вилењацима којима је окружена, управо у пуној политичкој орбити, ништа не решава, већ се може очекивати све теже и хаотичније стање.

ЕУ нам нуди само колонијални положај, а НАТО улогу "малих Украјинаца". То није живот.

Да би се војска вратила на Косово, прво мора да постоји.

Србија мора упорно, без видног пркоса и ку*чења, али упорно, да води анти-ЕУ и анти-НАТО политику, јер само тако може да сачува капацитет, диспозицију, потенцију, или шта год, за реинтеграцију Косова и Метохије.

И, не може без жртава. Немачко-француски предлог се мора одбити. Па шта год да се деси. Ја лично бих ишао и до прекида дипломатских односа, из укупних разлога историјских, са Немачком, уз пуну свест да би цена таквог става била огромна. То је међутим последица луде политике из ранијих времена и ми морамо да трпимо последице, пошто историју не можемо да ревизионишемо.