МАРТОВСКО РИПОВАЊЕ ЗА ДВОЈИЦОМ РЂАВИХ СРБА

Живимо у два тешка мартовска дана.

Јуче изнова оплакивасмо Слоба који је неспорно убијен у Хагу. Убила га је дубока светска држава.

Данас оплакујемо Зокија, који је такође неспорно убијен у Београду. У његовом случају не знамо ко је наручилац посла, па чак ни ко су извршиоци. Аутошовинстичка друга Србија је потрошла хрпетину грантова, хиљаде сати ТВ-програма и милионе метара рото-хартије да у најбољим традицијама теорије завера у народ ушприца мисао о "политичкој позадини убиства" која терети никога другог до Војислава Коштуницу за идеологију убиства. Не Чеду и Бебу, не трулежни Запад коме је Зоки у последњој агонији отказао послушност, него крив Воја. Чим аутошовинисти криве некога за нешто, тај сигурно није крив. Али, оптуживати Коштуницу за тајну ликвидацију је патолошки дрска будалаштина.

У мом селу типични радикали са главама као наковањ и "социјалисти" са мало мањим главурдама али једнако ментално деформисани, у поводу убиства Зорана Ђинђића су пекли прасад, рокали из оружја свих калибара и запили се до повраћања. Хришћански, нема шта. Мало време затим постојало, отроваше Слоба у Хагу. Овај пут не беше печене прасади и рокања из калашњикова, већ бес због издааајника. А Слоба издао све српско што се могло издати и опљачкао подоста, једва да је што остало за ђелечак Зорана Ђинђића и кумпаније.

За Милошевића знамо да је комунистички демагог треће генерације који је безочно раубовао српску муку. Али, врло опрезно, никада се није изјаснио да је Србин. Лажне приче из шупље главе за зарђале Србе. И лепљиви прсти.

Зоран Ђинђић је босанска иначица Слободана Милошевића. Док је Зоки као ситни шверцер био на квартиру код левичара Хабермаса, Слобо је цугао виски са Рокфелером.

Суштински, међу њима нема разлике. За локални менталитет који је Тито профилисавао педесет година, они су били махери. Први је био црногорски преварант и хајдук, други босански преварант и џепарош. За њима је ишла гомила једнако беспризорних хуља.

Међутим, обојица су били лишени наука србијанске државотворности. Једноставно, нису знали. Били су убеђени обојица да ће својим вашарским шпицловлуком да преваре светске преваранте. То је отприлике као кад би ојкач учио црнца као се пева џез. У неком моменту дотерани су до дувара и онда су се следили од страха. За њима су остале пребогате удовице које ће се тако левичарски борити за женска права.

Нико више не поставља питање "шта би било да је Слобо остао на власти"? Не би ништа било пошто Слобо никако не би остао на власти. Само би са њим била ликвидирана Србија.

Једнако, развија се разглабање у граћанистичким подвашарским биртијама као на пример "Алтернативна историја: Шта би било да није било 12. марта и убиства Зорана Ђинђића". па се ту посављају филозофске подтеме:
-Где би данас била Србија?

-Како би изгледао политички систем Србије?

-Каква би била политичка судбина Зорана Ђинђића?... ИТД...

Ма ништа од свега. "Коме је до морала ишао би у цркву". То је све. Зато сада Вучић полаже цвеће на Ђинђића, а Дачић, Слобов политички ђетић, не помишља да оде на гроб истога. Нема се времена од државних послова. Коферче је давно заборављено.

Ђинђић је све Законе и Устав газио, али су његове присталице све то праштале "јер је имао енергију". Све, до последњег Ђинђићевог интервјуа. Тога се не сећају. Амнезија. Мрак.

Шта данас кажу ДС лунатици поводом Ђинђића? Ево мала полемика са "Данас" :

Горан: Да Ђинђиц није био убијен сада бисмо били у ЕУ и НАТО-у, и били бисмо нормална дрзава, међутим, назалост, сада смо ТОТАЛИТАРИСТИЦKА ДИKТАТУРА људи који су славили његово убиство.

Милан: „нормална држава“ је она која је члан НАТО? или си глуп, или зао… управо оно што огромна већина народа у Србији „демократски“ не жели…али када су се сарадници непријатеља обазирали на народ, је л’ да…?

Мики, један од 5 милиона: Милане,Милане . . . иди гледај задругу,парове, цирилицу и контравизију.

Мики је један од пет милиона пургера који се не сећају да су простачки ријалитији у Србију ушли преко ЊИХОВОГ ТВ В92 и чувеног "Великог брата", много шире и злоћудније намере него што је испрва изгледало.

Коначно, може се прича свести на анти-сублимирану дефиницију Братислава Станковића:

Свима онима који су јуче силовали интернет славећи и величајући светог Слобу, јебо вас исти, какав националиста, који стандард, ђе сте живели ви? Јебало вас радничко самоуправљање и удружена левица Србије. 

Такође свима онима који су од синоћ почели писати "хвала за визију" и провизију, желим да изјавим следеће. Јебо вас Ђинђић, цементаре и шећеране за 1 еуро и стотина иљада радника без посла. 

Те како би било, да је овај жив, а овај да није умро ил обрнуто, шта би било кад би било, Аца поштар и да моја баба има муда, била би деда вредности. Сиктер митомани!