УЗАЛУДНА ЖРТВА ВЛАЈКА И ЗОРАНА
УЗАЛУДНА ЖРТВА ВЛАЈКА И ЗОРАНА
Хашки "часни Трибунал", како себи тепа ова прва геополитичка наказа ХХI века, лагано завршава своје прљаве послове. Радован Караџић, први Председник републике Српске, коначно је осуђен за "геноцид" са казном да струне у затвору. Још да одраде више мртвог него живог Ратка Младића, па могу у офису да организују опроштајни парти са шампањцем и неколико фелација у WC.
Затим ће друге службе да преузму пост-продукцију - ликвидацију Републике Српске, коначно комадање Србије, брисање Срба са светског инвентара као геноцидног шкарта.
Право говорив, немам високо мишљење о предводницима народа који праве циркус од себе. Нисам желео да постављам фотографије из позне фазе слободе Радована Караџића и тако мећем со на рану онима који још рана имају. Једнако, не ценим Ратка Младића као изузетног војсковођу. Нису то били људи дорасли историјским изазовима.
Са последњом горчином и ускликом у себи који не допире ни до кога "Да! У праву сам!", видим да је Хашка пресуда дочекана врло млако, најмрзовољније, управо од оних који су оргали, кршили и ломили Србијом све китећи се сликама Милошевића, Караџића и Младића.
Као што они које је Капетан Драган бранио, данас не могу ни да се сете ко је тај човек, не да се запитају како му је у усташком казамату или, о чуда!, помоле се за њега.
Где је утом херој који је лепио преко Ђинћића налепницу "Булевар Ратка Младића"?
По сопственим изјавама "поправљао је крвну слику Србије у Њемачкој". Путује у будућност и слична чуда. Вест нисмо хтели ћирилизовати јер актер не заслужује:
Drugostepenom (konačnom) presudom bivši predsjednik Republike Srpske (RS) Radovan Кaradžić proglašen je krivim za genocid i druge teške zločine počinjene u Bosni i Hercegovini u periodu od 1992. do 1995. godine, ali ne i za počinjenje genocida u sedam bh. općina.
U međuvremenu, predsjednik Republike Srbije Aleksandar Vučić obilazio je muzej Volkswagenovih automobila u njemačkom gradu Wolfsburgu.
Fotografije sa old timerima iz muzeja objavio je na Instagram profilu “Budućnostsrbijeav”, a trenutno se nalazi u jednodnevnoj posjeti njemačkoj pokrajini Donja Saksonija.
“Putovanje kroz vrijeme i u budućnost”, piše uz fotografije na Instagram profilu predsjednika Srbije.
Зана се чији је пројекат "Фолксваген" и зна се зашто је Вучићу тако прирастао за срце. Сигурно не због "поправљања крвне слике Србије". Биће пре супротно.
У политици се ништа не догађа случајно. Није Вучић на дан изрицања смртне казне, не Караџићу већ Републици Српској, био у Немачкој. И јасно је зашто га његово политичко тело прати као гусеница.
Докопали се поново власти у Србији и сад су им сви бивши сметња. Брига њих за Караџића и Младића.
Ако се трагедија сагледа са друге стране, зна се шта су кључни људи Милошевић, Караџић, Младић, морали да ураде. Опстанак народни је изнад живота сваког појединца.
Говорио је то и адвокат Тома Фила на ТВ, на згражавање. Рекао је: "Милошевић је требао да се убије и Хашки трибунал би изгубио смисао постојања". Без обзира на згражавање, Фила је изрекао суштину. После пресуде карактеристично заборављеном генералу Радиславу Kрстићу није могло бити никаквих сумњи шта је коначни циљ:
Генерал Радислав Крстић проглашен је кривим за геноцид, истребљење, убиство и прогон те осуђен на 46 година затвора. Била је то прва Хашка пресуда за геноцид за рат у Босни и дотад највећа затворска казна додељена неком оптуженом. Kрстић је био први Европљанин осуђен за геноцид од неког међународног суда након Нирнбершког процеса. Иако нема доказа да је био на лицу места када су се вршиле егзекуције, пресуђено је да је као командант морао да зна за план за масакр свих војно способних бошњачких мушкараца.
То се догодило током 2001. године. Шта коме дакле није било јасно? Чему су се надали сви они који су се предавали и ишли да "победе часни Трибунал"?
Исто је овај пут поновио адвокат Боривоје Боровић:
"Тајна служба морала је да ликвидира Ратка Младића, а не да га изручи и тако ризикује да Србија добије још једну пресуду за геноцид.
– Тајне службе су, према изјавама људи који су били у њима, урадиле много ствари у последњих 50, 60 година. То су причали ти људи, а не ја. Урадиле су за државу, за њен интерес, када је то требало. Да народ не би био оптерећен, јер се власт изручењем додворавала Хашком трибуналу. Пресудама за геноцид испаштаће војска, народ – покушао је да појасни адвокат Боровић за „Блиц“.
Он напомиње да је генерал Радослав Kрстић већ осуђен за геноцид, и да је та пресуда проблем за српски народ. Такође је навео да је Слободан Милошевић умро у ћелији Хашког трибунала и тиме учинио највећу услугу српском народу, јер би постојала још једна пресуда за геноцид.
– С друге стране, сматрам да је генерал Младић требало да се убије. То би било часно – рекао је Боровић.
Он као примере наводи Влајка Стојиљковића и Зорана Соколовића."
Тако долазимо до још неких колективних "рупа у сећању".
Згражавамо се на изјаве адвоката, истовремено одобравајући оно што су чиниле ОЗНА и ДБ. Тако је акламативно одобравано убиство српског емигранта Андрије Кашиковића и масакрирање његове поћерке од девет година "у интересу безбедности државе". Како је јадно дете угрожавало безбедност онако снажне државе није јасно, али одговор који добијате на таква питања је "Боме, онда се знало...". Исти који су "онда боме знали" данас боме не знају.
Али, амнезија је вишедимензионална. Други тип комуњара пак оптужује за кукавичлук. Вели морална црвена стена Милан Миленковић "Праљак урадио а Срби су кукавице": "Оно што је Слободан Праљак урадио у хашкој судници је врућа шамарчина суду, али и нама, Србима, јер нам је овај херојски гест непријатељског генерала показао да смо (и колико смо) на странпутици...Наши хероји, првенствено генерали, су се, пред Хашким трибуналом, понашали без трунке мушкости и храбрости. Оно, што је створено да од Срба направи модерне фашисте и нацисте, наши генерали су ословљавали са: „часни суде“"
Питање за ММ је зашто би се непријатељски генерали убијали ако знају да неће бити осуђени? Праљак је романтични изузетак.
Међутим, ММ је заборавио кључно.
Влајко Стојиљковић убио се на степеништу Народне скупштине 2002. године., а Зоран Соколовић у свом воћњаку у околини Књажевца 2001. године.
Они су знали и срчано показали шта се мора за народ чинити.
Зато су и заборављени.
Остали су нам кукавни хероји у Хагу и Фолксвафену.
Право говорив, немам високо мишљење о предводницима народа који праве циркус од себе. Нисам желео да постављам фотографије из позне фазе слободе Радована Караџића и тако мећем со на рану онима који још рана имају. Једнако, не ценим Ратка Младића као изузетног војсковођу. Нису то били људи дорасли историјским изазовима.
Са последњом горчином и ускликом у себи који не допире ни до кога "Да! У праву сам!", видим да је Хашка пресуда дочекана врло млако, најмрзовољније, управо од оних који су оргали, кршили и ломили Србијом све китећи се сликама Милошевића, Караџића и Младића.
Као што они које је Капетан Драган бранио, данас не могу ни да се сете ко је тај човек, не да се запитају како му је у усташком казамату или, о чуда!, помоле се за њега.
Где је утом херој који је лепио преко Ђинћића налепницу "Булевар Ратка Младића"?
По сопственим изјавама "поправљао је крвну слику Србије у Њемачкој". Путује у будућност и слична чуда. Вест нисмо хтели ћирилизовати јер актер не заслужује:
Drugostepenom (konačnom) presudom bivši predsjednik Republike Srpske (RS) Radovan Кaradžić proglašen je krivim za genocid i druge teške zločine počinjene u Bosni i Hercegovini u periodu od 1992. do 1995. godine, ali ne i za počinjenje genocida u sedam bh. općina.
U međuvremenu, predsjednik Republike Srbije Aleksandar Vučić obilazio je muzej Volkswagenovih automobila u njemačkom gradu Wolfsburgu.
Fotografije sa old timerima iz muzeja objavio je na Instagram profilu “Budućnostsrbijeav”, a trenutno se nalazi u jednodnevnoj posjeti njemačkoj pokrajini Donja Saksonija.
“Putovanje kroz vrijeme i u budućnost”, piše uz fotografije na Instagram profilu predsjednika Srbije.
Зана се чији је пројекат "Фолксваген" и зна се зашто је Вучићу тако прирастао за срце. Сигурно не због "поправљања крвне слике Србије". Биће пре супротно.
У политици се ништа не догађа случајно. Није Вучић на дан изрицања смртне казне, не Караџићу већ Републици Српској, био у Немачкој. И јасно је зашто га његово политичко тело прати као гусеница.
Докопали се поново власти у Србији и сад су им сви бивши сметња. Брига њих за Караџића и Младића.
Ако се трагедија сагледа са друге стране, зна се шта су кључни људи Милошевић, Караџић, Младић, морали да ураде. Опстанак народни је изнад живота сваког појединца.
Говорио је то и адвокат Тома Фила на ТВ, на згражавање. Рекао је: "Милошевић је требао да се убије и Хашки трибунал би изгубио смисао постојања". Без обзира на згражавање, Фила је изрекао суштину. После пресуде карактеристично заборављеном генералу Радиславу Kрстићу није могло бити никаквих сумњи шта је коначни циљ:
Генерал Радислав Крстић проглашен је кривим за геноцид, истребљење, убиство и прогон те осуђен на 46 година затвора. Била је то прва Хашка пресуда за геноцид за рат у Босни и дотад највећа затворска казна додељена неком оптуженом. Kрстић је био први Европљанин осуђен за геноцид од неког међународног суда након Нирнбершког процеса. Иако нема доказа да је био на лицу места када су се вршиле егзекуције, пресуђено је да је као командант морао да зна за план за масакр свих војно способних бошњачких мушкараца.
То се догодило током 2001. године. Шта коме дакле није било јасно? Чему су се надали сви они који су се предавали и ишли да "победе часни Трибунал"?
Исто је овај пут поновио адвокат Боривоје Боровић:
"Тајна служба морала је да ликвидира Ратка Младића, а не да га изручи и тако ризикује да Србија добије још једну пресуду за геноцид.
– Тајне службе су, према изјавама људи који су били у њима, урадиле много ствари у последњих 50, 60 година. То су причали ти људи, а не ја. Урадиле су за државу, за њен интерес, када је то требало. Да народ не би био оптерећен, јер се власт изручењем додворавала Хашком трибуналу. Пресудама за геноцид испаштаће војска, народ – покушао је да појасни адвокат Боровић за „Блиц“.
Он напомиње да је генерал Радослав Kрстић већ осуђен за геноцид, и да је та пресуда проблем за српски народ. Такође је навео да је Слободан Милошевић умро у ћелији Хашког трибунала и тиме учинио највећу услугу српском народу, јер би постојала још једна пресуда за геноцид.
– С друге стране, сматрам да је генерал Младић требало да се убије. То би било часно – рекао је Боровић.
Он као примере наводи Влајка Стојиљковића и Зорана Соколовића."
Тако долазимо до још неких колективних "рупа у сећању".
Згражавамо се на изјаве адвоката, истовремено одобравајући оно што су чиниле ОЗНА и ДБ. Тако је акламативно одобравано убиство српског емигранта Андрије Кашиковића и масакрирање његове поћерке од девет година "у интересу безбедности државе". Како је јадно дете угрожавало безбедност онако снажне државе није јасно, али одговор који добијате на таква питања је "Боме, онда се знало...". Исти који су "онда боме знали" данас боме не знају.
Али, амнезија је вишедимензионална. Други тип комуњара пак оптужује за кукавичлук. Вели морална црвена стена Милан Миленковић "Праљак урадио а Срби су кукавице": "Оно што је Слободан Праљак урадио у хашкој судници је врућа шамарчина суду, али и нама, Србима, јер нам је овај херојски гест непријатељског генерала показао да смо (и колико смо) на странпутици...Наши хероји, првенствено генерали, су се, пред Хашким трибуналом, понашали без трунке мушкости и храбрости. Оно, што је створено да од Срба направи модерне фашисте и нацисте, наши генерали су ословљавали са: „часни суде“"
Питање за ММ је зашто би се непријатељски генерали убијали ако знају да неће бити осуђени? Праљак је романтични изузетак.
Међутим, ММ је заборавио кључно.
Влајко Стојиљковић убио се на степеништу Народне скупштине 2002. године., а Зоран Соколовић у свом воћњаку у околини Књажевца 2001. године.
Они су знали и срчано показали шта се мора за народ чинити.
Зато су и заборављени.
Остали су нам кукавни хероји у Хагу и Фолксвафену.
Коментари
Постави коментар