ПРАВДА ЗА ОСИРОМАШЕНИ УРАНИЈУМ

ПРАВДА ЗА ОСИРОМАШЕНИ УРАНИЈУМ


Јуче се огласила "Kомисија за истрагу последица НАТО бомбардовања" са очекиваним али ипак страхотним резултатима. Грађанска гласила игнорисала су извештај Комисије. За њих је безначајан. Али, већ данас, огласили су се коментарима. Прва је иступила Светлана Лукић, легендарна истраживачка новинарка и глодур "Пешчаника", аналитичким текстом "Уранијум и Кравице". Лукићева почиње писанију иронично и омаловажавајуће:
"Нема медија који није пренео резултате „истраживања“ Kомисије за истрагу последица НАТО бомбардовања које је јуче представио њен председник, Дарко Лакетић.
„Деца рођена између 1999. и 2015. била су изложена токсичном фактору који је утицао да буду подложна малигним болестима“, рекао је председник комисије, иначе шеф прокупачког одбора СНС-а и дугогодишњи посланик те странке."
Поменули смо да и те како има медија чији су уредници бацили извештај у корпу за смеће јер се не тиче њихове деце. Бар тако сматрају у својим политички коректним умовима. Истраживање је означено као "истраживање" јер је председник Комисије припадник СНС. Своју анализу Светлана Лукић завршава у познатом маниру жена у црном, без икаквог озбиљнијег бављења темом поменутог продуженог ратног злочина.

Да ипак освежимо памћење.

ХАЏИЋИ И ХАН ПЈЕСАК

На први поглед, заједнице у Хаџићима и Хан Пијеску изгледају веома различито. Једна је доминантно муслиманска заједница у индустријској зони, док другу чине српска планинска села у једној од последњих зона недирнуте дивљине у Европи.

Али припадници обе ове заједнице кажу да пате од неуобичајено високих стопа умирања од рака и верују да је то последица коришћења муниције са осиромашеним уранијумом (ОУ) за време ваздушних удара НАТО у Босни у септембру 1995. године.

Према тврдњама др Светлане Јовановић, из Дома здравља у Братунцу, од 1996. године приближно 650 од око 7.000 људи који су напустили Хаџиће сахрањено је на градском гробљу које се пуни великом брзином.

Докторка Јовановић тврди да је после испитивања тела закључила да је 40 од ових 650 преминуло од рака или леукемије. “Ако се из Хаџића овамо доселило 7.000 људи, може се рећи да је стопа малигнитета необично висока у односу на укупан процењени морталитет у земљи,” изјавила је докторка Јовановић.

Оно што није спорно јесте то да је укупан морталитет у Братунцу знатно виши него у Босни у целини. Године 2002, стопа смртности у Босни износила је 7,9 промила, према подацима Завода за статистику БиХ. У Братунцу, у периоду од 1996. до 2003, стопа смртности је 11,2. У Братунцу умире више људи него у остатку Босне.

КОСОВО И МЕТОХИЈА

Др Базби је спроводио сопствена истразживања на Kосову, где је ОУ такође коришћен. “УНЕП тврди да мале количине ОУ у ваздуху нису опасне, али то није тачно,” додајући да су, по његовом мишљењу, “коришћени погрешни модели ризика”.

“Осиромашени уранијум представља здравствени ризик за локалну популацију јер се ОУ честице прво спирају у воду, а затим, када огреје сунце, сунчева светлост и топлота их поново подижу у ваздух,” изјавио је за IWPR професор Хупер. “Извештај УНЕП-а је потпуно компромитован,” додао је Хупер. “Отишли су тамо са седам година закашњења, а локације које су испитивали биле су већ очишћене – уништена возила и већи део видљиве муниције су уклоњени.”

Kоначно, професор Хупер је навео као пример контроверзе у вези са бившим италијанским војницима који су службовали у Босни и на Kосову.

БУЈАНОВАЦ И ПРЕШЕВО

Рак ушао у сваку кућу у селима код Бујановца и Прешева после НАТО бомби.

"ИМАМ 73 године. Памтим свакојаке прилике. Али не сећам се да је у миру у овим нашим селима млад свет овако много умирао. Нема куће из које у последњих петнаестак година она најтежа болест није неког однела... Не бира Србе, Албанце, Роме, Македонце. Kоси редом..."

Запажања нашег саговорника потврђује нам Братислав Трајковић, матичар у селу Рељане. Подаци из матичне књиге умрлих, које нам је предочио, забрињавају.

- Од завршетка рата умрло је 822 људи, а више од 80 одсто од канцера плућа и штитасте жлезде, тумора мозга, леукемије - тврди Трајковић. - Већина у доби од 42 до 55 година. Сви су из прешевских села Буштрање, Рељане, Алиђерце, Жуњице, Стрезовац, Големи Дол, Чукарка, Славујевац, Свињиште и Љаник. Рак нам десеткује младе. Нестадосмо.

Масовно оболевање, прича матичар, почело је три-четири године после рата. И још траје.

ИТАЛИЈА

Прва назнака да би могла постојати веза између ОУ и рака повезана је са мистериозним умирањем више младих италијанских војника који су били распоређени на Kосову и у Босни.

Италијанска телевизија је употребила назив “балкански синдром”, страна штампа је убрзо пренела причу, и настала је општа медијска хистерија.

Страховања у вези са осиромашеним уранијумом у Босни први пут се јављају са вестима о смрти војника по имену Салваторе Kаробонаро који је имао само 24 године, а умро је у децембру 2000.

Kарбонаро је био шести балкански ветеран који је умро од рака, а од остале петорице разликовао се по томе сто је служио само у Босни, а не и на Kосову.

До тада, НАТО је порицао да је осиромашени уранијум уопште коришћен у Босни. Али у децембру 2000, италијански министар одбране, Серђо Матарела, признао је да је НАТО користио ОУ у Босни, тврдећи да је Рим први пут о томе обавештен тог истог месеца.

Матарела је онда наредио истрагу, коју ће водити професор Франко Мандели, а којом ће се испитати могућа веза између јављања рака и ОУ.

Члан Манделијевог комитета, др Мартино Грандолфо, изјавио је за IWPR да је комитет установио статистички значајно повећање броја случајева Хоџкинсове болести, што је врста леукемије.

“Проценат случајева Хоџкинсове болести међу италијанским војницима који су били у Босни и на Kосову двоструко је већи него код војника који су остали у Италији.” 

Број балканских ветерана међу италијанским војницима који су од тада умрли од рака порастао је на 27 до јула 2004. Удружења ветерана тврде да је тај број чак и већи.

“Тачан број је заправо 32 или 33,” изјавио је за IWPR Фалко Ацаме, бивши поморски официр и војни стручњак, председник италијанског удружења ветерана Анавафаф. “А број ветерана који живе са раком мери се у стотинама,” додао је.

Ипак, ова неспремност званичника да признају везу између ОУ и рака могла би се ускоро променити. Kруцијалном пресудом од 10. јула 2004, римски суд је наложио италијанском министарству одбране да исплати накнаду у износу од 500.000 евра породици војника по имену Стефано Мелоне, балканског ветерана који је умро од рака 2001. године.

Суд је закључио да је Мелоне умро “због излагања радиоактивним и карциногеним супстанцама” и навео ОУ као једну од тих супстанци.

БЕОГРАД

Светлана Лукић:
"Нико не мисли да су нато-бомбе биле пуњене плавим патлиџаном или сувим грожђем"

Коментари

Популарни постови са овог блога

ИДИОТИ СУ СНАГА СРБИЈЕ

ВЕРОВАЛИ ИЛИ НЕ: УЗБУЊИВАЧИ СПРЕЧИЛИ НАПРЕДЊАКЕ ДА УГАСЕ ПОЖАР?!