ПОСМОДЕРНИ ЕКЦЕНТРИЗАМ

-

ПОСМОДЕРНИ ЕКЦЕНТРИЗАМ


"Екцентрични људи су једно од највећих срања која су могла да задесе модерно човечанство.
Екцентричним људима је битно да буду у центар па ма како то год да буде.
Он нпр заспи пјан у каналу али он није алкос него екцентричан.
Он дрпа своју пратиљу за сису али он није пијани сељо него екцентричан.
Он полудрогиран скида гаће пред публиком и слика масовне оргуље на сликама али он није напаљени манијак него екцентричан уметник мајестро ијако му слике изгледају ко пролив Маријана Ристичевића.
Али он је екцентричан и то је океј. То је нешто ново. Није комфорниста ко ми затуцани сељаци што и пијани пазимо како се понашамо. Он своје пориве ослобађа и он је изнад тога лажнога морализма. Зато што он није учмала средина затуцана ко ја. Он је екцентричан."
Митар


Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

ПЕТ СРПСКИХ ЏЕЛАТА (1): ЗОРАН ЂИНЂИЋ - КВИСЛИНГ ДЕЧИЈЕГ ЛИЦА

-
Слика
ПЕТ СРПСКИХ ЏЕЛАТА (1) ЗОРАН ЂИНЂИЋ - КВИСЛИНГ ДЕЧИЈЕГ ЛИЦА „Коме је до морала, нека иде у цркву!“ Све је педантно цензурисано, па не знамо ко је Зорану тата. Штури и никад довољно сигурни подаци Википедије казују да је Зоран Ђинђић (Босански Шамац, 1. августа 1952 — Београд, 12. март 2003) био српски политичар и државник, филозоф и доктор филозофије, један од 13 интелектуалаца који су обновили рад предратне Демократске странке, дугогодишњи председник Демократске странке, градоначелник Београда (1997) и председник Владе Републике Србије (2001—2003). Kао мали, живео је са самохраном мајком Милом, која је радила као кућна помоћница на имању богатунске породице Изетбеговић. Иако рођени у истој кући, судбина их је послала на различите стране. Изетбеговићи су стигли из Београда у Босну, док је Ђинђић отишао из Босне у Београд. Алија се касније у Сарајеву борио за Босну, а Ђинђић у Београду против Србије. Ђинђиђ је папазјанија Лава Троцког, Стева Крајачића и Романа Абрамовица
Read more »

ИДИОТИ СУ СНАГА СРБИЈЕ

-
Слика
ИДИОТИ СУ СНАГА СРБИЈЕ Има неки стари совјетски ратни филм „Туђ међу својима, свој међу туђима“. Тако је некако и са мном. Лако је било на „Аутономији“ Динка Грухоњића. Тамо је фронт био јасно одређен, знао сам ко ми је непријатељ и како да нападам а како да се браним. Изгледа апсурдно али тамо сам се осећао слободно и писао лако. Негде пред крај, када је било јасно да ће морати да ме банују освануо је (9.12.1914.) и овакав коментар... Nadjebava vas Nimbus očiglednim činjenicama, koje vi prenebregavate, i realno nemate mozga da mu se suprotstavite…Nimbus je pobedio ovde i istovremeno porazio vaš pokušaj da po rođenju pomislite da imate i mozak Upecali ste se. Igra gotova.... Сасвим је супротна ситуација када сам међу својима, међу патриотима или, чини се у већој мери, лажним патриотима, у души комунцима. Ту јасног фронта нема, а псина је неограничена. Е ту, где бих по природи ствари требао да се осећам добро (јер „Домовина је тамо где ти је добро“), заправо и
Read more »

АНТИ-ТИТОГРАФИЈА (3) ДЕСЕТ НАЈЗНАЧАЈНИЈИХ РЕВОЛУЦИОНАРНИХ СТАРЛЕТА

-
Слика
АНТИ-ТИТОГРАФИЈА (3) ДЕСЕТ НАЈЗНАЧАЈНИЈИХ РЕВОЛУЦИОНАРНИХ СТАРЛЕТА Тема је само привидно неозбиљна. Ако се зађе у механизме Титовог квази-револуционарног покрета, уочиће се снажан утицај "ослобођеног женског фактора" на нашу страдију. Чланови Партије и скојевци промовисали су сексуалну револуцију много пре Америке. Средином тридесетих година прошлог века на партијским састанцима било узбудљивије него на најбољим журкама. Комунисти, као људи посебног кова и авангардисти, почели су да заговарају и примењују слободну љубав. Победила је идеја, да би пробрани људи који премећу свет, требало да одржавају редовну сексуалну хигијену. Млади комунисти, поготову на Универзитету, залагали су се за друштво у којем неће бити експлоатације радника али и за живот без лажног морала , а то се, нормално, нарочито односило на слободну љубав. Зато, немојте да се чудите што у модерним ријалити програмима тако често чујете да се они "боре против лажног морала" и це
Read more »