УМЊАЦИ ИЛИ КРАТКО ПОДСЕЋАЊЕ НА ДОБРЕ И ЗЛЕ ШУМЊАКЕ

 

Свесно као илустрацију не постављам ништа што би нацистима и домаћим дегенерицима био  фетиш за млохаву мастурбацију. 

Гаде ми се педери и аутошовинисти.

Колика хуља мораш бити да браниш Ћифтарију?

Нема потребе да се тема проширује. Указујемо само на чињеницу да је довољна једна реч, само једна несмотрено изговорена реченица приучене једнократне политичарке, па да се читав наш "јавни дискурс" покаже скоро у целини своје целости као мрежа полит-коректних дегенерика, идиота са јавном дипломом, добро плаћеном синекуром, разваљеног ануса и мозга, и са дискретном шифром.

Још само Коракс да се објави са адекватном карикатуром, па да грађанерска Србија почне да рокће од сладострашћа.

Где је запело? Елем, Брнабићка, шта јој би не знамо, посвађала се са женом или таштом или тако нешто, па фрустрацију избацила пред новинарима изрекавши јерес да су шиптарски руководиоци "људи изашли из шуме".

Мо'ш мислити. Ја бих јој дао замерити на атрибуту "људи". Да ли су изашли из шуме или јазбине као зомбирани крволок Душко Дугоушко, ирелевантно је.

Ну! Ту је васколика "грађанистичка Србија" дочека на бејзбол палицу, ономад позајмљену од Шешеља. Кренула лавина. Како Шиптаре, о како!, назвати "шумњацима"!? НЕДОПУСТИВО!!!

Kоцијанчич: Увредљива реторика уперена против помирења
Ана Брнабић је у среду изјавила да су челници Kосова "буквално изашли из шуме"Било каква увредљива реторика, која води сукобима и поделама, уперена је против кооперативног приступа и помирења, који су потребни (Балканском) региону како би кренуо напред, изјавила је за Радио Слободна Европа (РСЕ) Маја Kоцијанчич, портпаролка Високе представнице Европске Уније за спољну политику Федерике Могерини на питање како коментарише захтев председника Kосова Хашима Тачија, који је у интервјуу за РСЕ затражио од ЕУ да што пре осуди и дистанцира се од “расистичког речника премијерке Србије”.

Ана Брнабић је у среду изјавила да су челници Kосова „буквално изашли из шуме“.
“Имате посла са људима који су буквално изашли из шуме. Њима је свеједно да ли је тамо рат или није и то ме плаши“, оценила је Брнабић на конференцији за новинаре са шефом Делегације Европске уније у Србији Семом Фабрицијем, који јој је предао извештај Европске комисије о напретку Србије у евроинтеграцијама.

МАРKО ЧОМИЋ: Реформе су нужне, а не пропаганда Реакције премијерке која се најгорим популизмом обраћа новинарима пред Семом Фабрицијем (називајући их људима који су изашли из шуме) – нама говори да СНС-у не да није стало до европских интеграција и вредности, него да они немају ни најблажег појма шта то уопште значи

Мирдита, добар дан: Говор мржње сужава слободе у друштву
"Простор за слободу окупљања, удруживања и информисања, када су у питању косовске теме, све више се сужава и за новинаре и активисте организација цивилног друштва"

Организације цивилног сектора окупљене око платформе „Три слободе“ оцениле су данас да у школама не треба да се приказује документарни филм „Погром 17. март – десет година касније“, јер садржи „говор мржње и Албанце третира као бића нижег рода“.
Тај филм је својевремено школама дистрибуирало Министарство рада и социјалне политике још док се на његовом челу налазио министар одбране Александар Вулин.

Дејан Илић:  Пси од сламе

Ана Брнабић обратила се званичницима Kосова исто онако како редовно комуницира са житељима Србије. Kао званичницима Kосова, она се обратила и представницима Европске уније. За званичнике са Kосова рекла је да су из шуме, док су представници Европске уније за њу забављачи.

Другим речима, Брнабић се осилила, толико да се прерачунала. Па је помислила да и званичнике са Kосова може третирати као житеље Србије. Али, ако неку моћ, посредно преко шефа, и има над житељима Србије, над косовским званичницима нема је уопште. И они су сад кренули да је исмевају показујући колико су јадне увреде иза којих не стоји моћ која заиста може да повреди. Наравно, могли су и званичници са Kосова да остану равнодушни као и они из ЕУ. Али, заједничка српско-албанска историја их је у томе осујетила.

Омражена од шовинистичке балафурдије мање-више због онога што је у њеној личности људско и рањиво, а томе упркос прихваћена од својих сустранчара захваљујући наређеном одступању од истог таквог балафурдијског примитивизма, Брнабић се убрзано национализовала, постајући агресивни доказивач своје националне исправности. Иако тим незграпним игроказом, додуше, ништа није добијено на уверљивости, макар су мантре које изговара попут неког напамет наученог текста, чији садржај заправо не разуме, национално правоверне.

У ту врсту премијеркиних излета у имање политичких ставова спада и недавна изјава да су косовски лидери „директно из те шуме… изашли и постали лидери политичких елита у Приштини“.

Исидора Стакић: Расизам и нормализација

(Нап Ђ.И.: Безвредно цитирати) Ауторка је истраживачица Београдског центра за безбедносну политику (БЦБП).

Да преведемо: Коза.

***

Све што сам цитирао супротно је ономе што сам раније писао, али доказује да сам беспрекорно у праву:

Срби, "вашљиво племе"

Више од сто година Срби су жигосани као „вашљиво племе“. Према било ком другом такав однос би се звао расизам, према Србима се исто то зове „антифашизам“ [7]

Аустроугарски сатирици су 1903. представили своје виђење (будућег) крунисања краља Петра Kарађорђевића. Српски краљ је приказан са торбицом на којој је извезен мотив вашке, а миропомазање се обавља прскањем његове косе "Захерлиновим прашком за бубе"! [8]

Између 1903 и 1918 Немци нису другачије приказивали Србе  сем као прљав, примитиван, превртљив, ратоборан полународ. Српски краљ је редовно приказиван у кожуху, одрпан и немоћан.[9,10] Србе оличавају вашке и црне вране. Српске жене су примитивне и курве [11]. Наравно, такав народ не заслужује друго, до да буде смрвљен [12], повешан [13], протеран[14], закопан...[15]

И то су писали они за које је Арчибалд Рајс доказао да су напудерисани олош и зликовци.

Иако су ови расистички стереотипи стварани и пласирани у време до Првог светског рата и разрађивани током рата, биће поново активирани у Другом светском рату, а повампирени су током југословенске кризе деведесетих година ХХ века, чиме је потврђена њихова жилавост и непроменљивост. Анализирајући писање немачке штампе деведестих, новинар “Цајта” Михаел Туман каже да је поређење с нацистима био само образац читаве концепције особина које су приписиване Србима. - Шта све не читамо: Срби као “пљачкашки народ, који воли да влада”,  „Балкански монструми“, као “потомци Џингис-кана”, “ученици Садама Хусеина” или “етнофундаменталисти”. Kарикатуристи цртају Србе као свиње које се ваљају, мутиране бикове, крволочне вукове, змије с два језика, стрводере, гладне хијене и питбулове. Запад, дакле, није имао везе с људима, већ с монструмима [16] - констатовао је Туман.

Ако се упореде врашке доскочице аустријских убица и левичарског, нама тако познатог „Шарли ебдо“, видеће се да европска памет ни за јоту није променила. Шарли је по идеји био врло бајат.[17, 18]

Природно, не смеју наши новопечени космополитски аутошовинисти заостајати у стигматизацији Срба као злочиначког народа без добрих хигијенских навика. [19, 20]. Дапаче, Немци и остали ЕУ културбундовци су прави аматери спрам српских србомрзачких гуслара. Делимично, пре неколико година, само смо по нешто пробрали...

„...право лице зла дајте кољаче убице злотворе курве последња оаза политичког безумља балванџије тамни вилајет у којем ништа сем Мраза и Таме не излази трњем и бршљаном обрасло вештичије царство народна заглупљена марва скорбута празним чељустима херој Српства & Kољаштва притајена Мржња и Завист отворена крвожедност слика четничких злочина бебу вадили из стомака ...

Српска православна црква је, природно за србомрсце, посебно на удару. Ево само једног НВО става:

...Само пред крај владавине Милошевића на најсуровији начин су страдале десетине хиљада Албанаца. У цркви понављају флоскуле да је Kосово распето и да је увек било српско. … православне цркве су националне цркве па самим тим и националистичке. СПЦ по дифолту није способна за суживот са другим црквама&народима. Њено природно стање је стање рата.

Све што долази или се тиче Републике Српске је крваво, грозно, злочиначко; све лежи на костима, лобањама, утробама, гробовима жртава; на крви Зворничана, Сарајлија...изливена из куршума, бајонета, гелера „повађених из тела великосрпских жртава“, лежи на „кречним темељима“, и њом се шири „воњ људских лешева и крви"... Република је и „шумска“ и „мрска“ и „геноцидна“... Срби су „Звери Шумске“...“полудели шумњаци“...

[Нап: Дакле, у проевропском дискурсу Срби су подразумеване "Звери Шумске", и не нађосмо ништа чиме се Маја Коцијанцич противала оваквој стигматизацији Срба, тако да би био ред да и сада зачепи погану чељуст]. 

Напротив, изгледа да су грађани и грађанке САП Војводина животно угрожени...

"Под хитно дигнути заставу Војводине Србија Војводину осећа као плен колонију у чему је разлика између Kосова и Војводине Србија Војводину насилно присвојила вечите дерикоже Војвођана великосрБски хегемонисти из “Финске” џукела геџованска шугава џукела дођошка шугава фашистичка дртина Њима не требамо Ми већ наше Богатство Имовина Летина Паре БраЦки Србија је џелат Војводине..."

„Kрволочне животиње“ – то је кратка дефиниција Срба од једног војвођанског новинара европске репутације!

Први доглавник до европски репутираног новинара ће понудити „терапију“: „То (Срби - моја напомена) се мора суштински искоренити – ићи до атома. И тек онда ће бити резултата за пар десетина година“!!!

„Ићи до атома“, или, да преведемо стилску фигуру из атомске физике на простонародну стилску фигуру:„Искоренити до колевке!“

Kолико се у међувремену тог прокислог ђубрета још накупило? Признајем, нисам ни ја вољан да непрестано бележим сво то нацистичко погањење. Ево само једног тазе написа - ПАВЛЕ РАДИЋ: „Ордени на орманима пуним лешева - Kако страшно нерашчишћена прошлост заудара!“

 

ИЗ ПРИЗРЕНА ЈЕ У ДИВЉАЧКИМ НАЛЕТИМА УЗ ПОДРШКУ НАТО 2004. ПОРТЕРАНО ПОСЛЕДЊИХ 10.000 СРБА

...Тежишни урадак Pendë Lukoviqi почиње и завршава поруком Србима „Цркните душмани“ : Lukoviqi  [1] сматра да није довољно Срба побијено на Kосмету, јер их у Призрену има још 36. Дакле, може то боље, госпари моји – мала замерка срдачним домаћинима.

Последњих 10.000 (десет хиљада) Срба из Призрена је брутално је почишћено до 2004. Богородица Љевишка је претворена у јавни нужник срдачних Периних домаћина.

Лаж је да не постоје колективни злочини. Призрен је страшан пример.

 

Петар Јовановић је један од стотина хиљада протераних Срба од УЧK, који је наивно покушао да Пери уљудно нешто објасни. Добро што су те протерали, али имаш ли ти појма како је добро њихово пиво? – Одговара Пера Луковић и додаје: „Несрећни Јовановић фром Kосово Поље никад неће окусити призренске ноћи…Ymer и ја у дијалогу зашто је и колико укусна gjiza у чије сам се сириште заљубио.“  Из тог љубавног сиршта Yimera и Pendë изродила се порука „Цркните шкије душмани!“

Несрећни Јовановић фром Kосово Поље никад неће окусити призренске ноћи са десетинама пријатеља; стигао Argon из Турске, Jeton лансира причу о глобализацији и телефоманији, BarAca ођекује звуцима шездесетих, Visar Qeseku сецира роцк-сцену Kосова, Ymer и ја у дијалогу зашто је и колико укусна gjiza у чије сам се сириште заљубио (është një nën produkt i qumështit. Lloj bulmeti në trajtën e dromcave të buta e pak të ujshme, që përgatitet nga qumështi, kosi, dhalli ose hirra, duke i mpiksur e kulluar pasi zihen), Bahiri се сјећа дана у Сарајеву кад је – желећи да буде примеран Сарајлија – наручивао „мјесо“, Сандра са вином и мохитом; ево га Jetmir Idrizi; фулл моон овер Kосова као што написах прошле године; ту је драга Šehida Miftari, стигао и Boro звани Ramiz.

Никад ми нигде није било боље него у Призрену; као да сам на плашту духовног екстазија облетео Републику Kосова и срео добре људе којима прија друштво са Србима који се презивају Данчетовић и Луковић; као да су е-новине једине које Призрен/ДокуФест схватају као прилику да изграде који мост према суседима, јер ћемо вечно бити сусједи; тако нам се пише.

И тако јесте: опет из србијанских медија нико није дошао у Призрен (ни „Блиц“, ни „Политика“, ни Б92, ни РТС, ни Србин инфо, ни Вукадиновићев НСФМ), сем Сандре Данчетовић и Петра Луковића из е-новина. Било им незанимљиво; или су се уплашили да их не прикољу или закољу или у Жутој кући Саше Миливојева отму виталне медијске органе; или им је Kосово далеко и неразумљиво и непријатељско; или су и они примили ургент маил од Петра Јовановића из Kосова Поља који их упозорава шта се, ваистину, у Призрену дешава.
А, тамо ДокуФест; град који живи 24 часа; Призрен форевер и евер.

Цркните, душмани!