Пређи на главни садржај

ПАРТИЦИПАТИВНО БУЏЕТИРАЊЕ - ЧИТАЈ "ХАСЛ"

Пресипање

Савесни грађани имају право и обавезу да прате рад своје локалне заједице и пруже активни допринос у развоју и лепоти исте, следећи мисао нашег Великог Вође "Радите као Протестанти а живите као Абориџани, да би нам било боље!". Тако сам на сајту Општине Темерин прочитао обавештење: "Позив на јавну трибину о партиципативном буџетирању". Даље се у позиву каже: "Позивамо све грађане да дођу и изнесу своје идеје и предлоге пројеката који би се могли наћи у буџету Општине Темерин за 2020. годину, и тако допринесу бољем квалитету живота, као и лепшем изгледу своје Месне заједнице."

Признајем, осетио сам грч у желуцу. Како ови планирају да тако дуго остану на власти, иако смо најпропалија држава у Европи? Значи, коначно ће издати Косово и Метохију! Нема други начин да им Скот продужи власт.

Но, да се вратимо локалном "партиципативном буџетирању". Питање је шта то у опште значи? Чим политичари почну да се крију иза "брзалица" које ломе језик, а никоме није сасвим јасно шта те рогобатне стране речи значе, рачунајте да су опет смислили нешто по дефиницији "Политика је вештина да се лични интерес прикаже као општи интерес!". Дефиницију је смислио неки Енглез, тако да не треба да сумњате у тачност.

Укратко, даћемо дефиниције основних појмова:

БУЏЕТ: Реч буџет потиче од француске речи „bouge“ и „bougette“, што значи кожна торба.
У Енглеској ова реч има исто значење као и „buget“. У литератури се тврди да је овај термин настао у британској парламентарној пракси. Наиме, приликом подношења предлога буџета, министар финансија је тај предлог вадио из кожне торбе.

ПАРТИЦИПАЦИЈА: Партиципација потиче од латинске речи (participare), што значи учешће, удео или узимање удела у обављању неке делатности. Овако дефинисана реч свој ужи смисао проширује у различитим областима живота, те се може тумачити из економске, политичке, филозофске, културолошке или пак свере породичних односа.

Дакле у економском смислу партиципација се дефинише као новчани удео у некој активности.

Парадигма партиципативног буџетирања је кад сви сложно дамо паре, да би СНС-овци јели сендвиче и организовано обилазили Србију да би их више волела.

Или, кад скупимо паре и дамо странцима да отворе своју фабрику код нас.

То је суштина.

Постоји и подврста буџетирања која се може назвати буџењем буџета. То је кад се после опсежне вишемесечне јавне расправе изгласа буџет "по вољи грађана", па се после само три недеље (рачунајући и нерадне дане због верских празника) изгласа ребаланс буџета по директиви.

Тако долазимо до коначне суштине. Пошто "буџет" изворно значи "кожна торба", "буџетирање" би се могло превести као "кожноторбирање". Из Америке нам за ову појаву стиже реч из сленга "ХАСЛ".

Тумачење говорног режима речи "ХАСЛ" може се наћи у књижевном Окфордовом речнику. Буквално то значи: "бучна активност великог броја људи на једном месту" или "гушење", као и "присиљавање некога да се креће брже, гурајући га грубо". Постоји и "сленг" интерпретација: "Шта год да радиш за зараду, било да је продаја аутомобила или дроге. Ако "зарађујете", ви сте ангажовани у пустињи." 

У енглеском говорном подручју, реч је у широкој употреби у лексикону не само младих људи. Најчешће се повезује са швиндлерима и аматерима брзог профита.

Тешко је наћи краћи, пластичнији и суровији опис динамике нашег душтва од те једне речце истргнуте из сленга велеградских фавела.

Да спојимо - брзо трпање пара у шуљпу кожну торбу, уз велику галаму и грубо гурање народа.

Но, "хасл" је урбана варијанта. Баш брига неког локалног Глиба и Глинта шта значи "хасл" а шта "партиципативно буџетирање". Он се уграђива "преко странке". Завршијо основну школу опроштајем са 17 година, а сад има камијоне. Или је власник "Дина" картице. Ма, сасвим је све једно.

Шта год радили трошкови су огромни. Не само због корупције у белим рукавицама, већ због голе пљачке.

Колики IQ треба имати па не разумети о чему се ради ако на локално спортско игралиште дође шлепер, истовари брдо шљунка, па утом стигне машинерија сеоског предузетника, драгоцени шљунак стрпа у своје камијоне и одагна некуда? Не једном, већ више пута.

И нико ништа. Село ћути, а сви знају. Напротив, подржавају или ћуте да се не би замерили, што изађе на исто. Разровашили киперима и тешким машинама дечје игралиште, а сви ћуте.

Онамо тргују гробним местима.

Овамо на сеоским адресама по пет-шест непостојећих муслимана из Републике Српске.

И тако у недоглед.

Замислите село у коме је хасл шљунак, гробно место и фиктивна адреса рахметли Мује?

И онда сазову "јавну трибину" о ""партиципативном буџетирању".

Коментари

Популарни постови са овог блога

ИДИОТИ СУ СНАГА СРБИЈЕ


Има неки стари совјетски ратни филм „Туђ међу својима, свој међу туђима“. Тако је некако и са мном.
Лако је било на „Аутономији“ Динка Грухоњића. Тамо је фронт био јасно одређен, знао сам ко ми је непријатељ и како да нападам а како да се браним. Изгледа апсурдно али тамо сам се осећао слободно и писао лако. Негде пред крај, када је било јасно да ће морати да ме банују освануо је (9.12.1914.) и овакав коментар...

Nadjebava vas Nimbus očiglednim činjenicama, koje vi prenebregavate, i realno nemate mozga da mu se suprotstavite…Nimbus je pobedio ovde i istovremeno porazio vaš pokušaj da po rođenju pomislite da imate i mozak Upecali ste se. Igra gotova....
Сасвим је супротна ситуација када сам међу својима, међу патриотима или, чини се у већој мери, лажним патриотима, у души комунцима. Ту јасног фронта нема, а псина је неограничена. Е ту, где бих по природи ствари требао да се осећам добро (јер „Домовина је тамо где ти је добро“), заправо имам утисак да сам у Лубјан…
ПЕТ СРПСКИХ ЏЕЛАТА(2)
ЗОРАН ЂИНЋИЋ - КВИСЛИНГ ДЕЧИЈЕГ ЛИЦА„Коме је до морала, нека иде у цркву!“
Све је педантно цензурисано, па не знамо ко је Зорану тата. Штури и никад довољно сигурни подаци Википедије казују да је Зоран Ђинђић (Босански Шамац, 1. августа 1952 — Београд, 12. март 2003) био српски политичар и државник, филозоф и доктор филозофије, један од 13 интелектуалаца који су обновили рад предратне Демократске странке, дугогодишњи председник Демократске странке, градоначелник Београда (1997) и председник Владе Републике Србије (2001—2003). Kао мали, живео је са самохраном мајком Милом, која је радила као кућна помоћница на имању богатунске породице Изетбеговић. Иако рођени у истој кући, судбина их је послала на различите стране. Изетбеговићи су стигли из Београда у Босну, док је Ђинђић отишао из Босне у Београд. Алија се касније у Сарајеву борио за Босну, а Ђинђић у Београду против Србије.

Ђинђиђ је папазјанија Лава Троцког, Стева Крајачића и Романа Абрамовица.

И поред похвала кој…
45 ГОДИНА БЛОКА 45- ОД УТОПИЈЕ ДО ДИСТОПИЈЕ

Насеље Сунца

"Насељем Сунца" назива се у титографској митологији Блок 45 на Новом Београду. Пројекат је требао да послужи као идеал комунистичког прогреса.

Почетком 60-их година Регулационим планом општине Нови Београд предвиђено је да се на подручју села Бежанија изгради стамбени рејон са око 60 000 становника.

Уз саму обалу Саве предвиђена су два стамбена блока (45 и 70), величине од око 115 ха за изградњу око 9000 станова са око 32000 становника.

1965. - Општи југословенски конкурс за добијање идејног урбанистичког решења.

1966. - усвојен је Детаљни урбанистички план блокова 45 и 70 на Новом Београду који је израђен на основу првонаграђеног рада аутора архитеката Ивана Тепеша и В. Гредеља.

1967. - уступљено земљиште за изградњу пословном удружењу „Инпрос“ и ГП „Kомграп“, расписан конкурс за добијање архитектонских решења објеката.

1969. - почело се са изградњом првих објеката у Блоку 45. У потпуности је изграђен је и реализован у тада …