ЗАШТО СМЕДЕРЕВЦИ ВОЛЕ И ПОШТУЈУ ДИМИТРИЈА ЉОТИЋА, МАДА ИЗБЕГАВАЈУ ДА О ТОМЕ ГОВОРЕ?

ИЛИ:

ВРЕМЕ У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ КАДА СУ СРБИ, НЕМЦИ И ЈЕВРЕЈИ БИЛИ СОЛИДАРНИ

Деспот Ђурађ Бранковић био је без сумње ношен Божјом промисли када је дигао у равници тако моћну тврђаву каква је Смедеревска тврђава. Била је намењена да спасе народ, и њене зидине учинише немогуће пет векова касније.

Пети јун 1941. у Смедереву је био типичан дан под окупацијом. Жилави народ се одупирао окупацији и тако што је наставио да живи. Искусно. Пијачни дан. Раније но што је обичај закључује се школска година. Деца добијају сведочанства. Врти се омладина на рингишпилу. Гужва на железничкој станици. 

И тада, у 14 часова и 14 минута, 5. јуна 1941. године, догодио се најтрагичнији тренутак у историји Смедерева.

Све је експлодирало!

Немци су одредили Смедерево као место на коме ће се складиштити сва заробљена опрема, оружје, муниција и бензин. У граду је било 400 вагона муниције! Дунавом, возовима од Скопља, Ниша и Kрагујевца, старим Цариградским друмом, запрегама и камионима, довезене су тоне одбачених сандука муниције, граната, бурад са барутом, експлозивна пушчана муниција, авионске бомбе, гранате, парафин, пушке, митраљези, топови, запрежна возила, понтонски чамци и војничка одела. Осим тога ускладиштено је и преко 1.000 буради од по 200 литара бензина. Све се то налазило у тврђави која је одмах поред пруге. Тврђаву је чувало само 6 немачких стражара јер је окупатор сматрао да нико није толико луд да проба да запали тако огромну количину оружја у центру града.

Ударни талас кретао се 5000 метара у секунди и имао је јачину као атомска бомба, због чега је Смедерево прозвано Хирошимом пре Хирошиме. Тресао се од детонације и Београд. Унутар камених зидина било десет милиона коњских снага разорне моћи, тачно колико и атомска бомба од нешто касније.

Трагедију је повећала чињеница да се воз пун ђака који су дошли по сведочанства у том тренутку налазио баш у станици која је испред Тврђаве. Иронично, воз је каснио два минута и то је било кобно. Преживело је само 12 путника, а проналажени су и по неколико десетина метара далеко од онога што је некада била смедеревска станица. Исто као и деца у седиштима рингишпила коју је детонација далеко одбацила.

Град је био буквално збрисан. У целом Смедереву остала је неоштећена само 21 кућа!

- Међутим, да није било старе средњовековне тврђаве која је примила најжешћи удар, након експлозије не би било Пожаревца, Kовина, Гроцке, чак ни делова Београда! Преживела би само Смедеревска Паланка јер се налази у рупи – објашњава историчар Јовичић.

Последице су биле разорне. Погинуло је између 2.500 и 4000 људи, али тај број није никада тачно утврђен. Идентификовано је само 585. Остали су буквално сагорели. Рањено је више од 5000 људи, скоро сви цивили. За град који је у том тренутку имао око 11.000 становника, то је значило да је експлозија убила трећину Смедеревца, а од осталих 2/3 били рањени.

Треба понекад упоредити трагедије: Земљотрес у Скопљу 1963. однео је четири пута мање жртава, па се цели свет ангажовао да помогне. Смедерево 1941. је наизглед било само. Град је био у толико трагичном стању да се сматрало да га треба напустити и дићи нови град на дугом месту.

Влада М. Недића формира Комисију за обнову која је поступно обновила град, уз масован рад добровољаца из целе Србије. До 1943. град је обновљен. Еј, бре, људи, то се догађало усред рата!

Фото: Краљевина

Највише су помогли добровољци, студенти, ђаци али и две јеврејске заједнице са око 500 људи. Куриозитет је да су и неки Немци помагали као добровољци. Штампане су поштанске марке са доплатом за обнову Смедерева.

На чело комитета за обнову постављен Димитрије Љотић. Љотић, адвокат из Смедерева и председник Југословенског народног покрета „Збор“, обраћа се омладинцима свог предратног покрета, и на његов позив они се одазивају и организују Добровољну радну службу. Замислите средњошколце, дечаке и девојчице, који су крчили рукама камен по камен рушевина и из њих одвајали масакриране жртве. Да се некако, док је времена због врућина, достојно сахране.

Милан Недић, али нарочито Димитрије Љотић, су људи који су сачували да Смедерево постоји ту где јесте.

Због његове позитивне улоге и успешне обнове о свему овоме врло мало или нимало говорило у периоду после Другог св. рата.

Тај дан је најпре назван "Заветни дан" у Смедереву. Комунисти су са после рата преименовали у "Пети Јун" и они су држали говоре, мада сви знају истину.

 

Смедеревци не треба да се сраме да Димитрију Љотићу подигну споменик и достојно се одуже великом човеку који је толико помогао да Смедерево опстане ту где јесте.