ФУЗИЈА НА НОВОСАДСКИ НАЧИН

 

У нашем фудбалу пуном узбудљивих кретања, позорност спортске новосадске јавности је скренула скоро изненадна фузија  ФК Нови Сад и ФК Пролетер. Овим спајањем “Канаринци” су преузели место Пролетерово у Првој лиги Србије, а Пролетер се самоугасио. Догађај је жива слика државног управљања спортом и стања свести спортских прегалаца, те ће бити занимљиво да се позабавимо ширим контекстом ове приче.

ФК НОВИ САД -  рађање чуда

Kлуб је основан 23. јуна 1921. као НТK (Новосадски Трговачки Kлуб) и играо је у регионалним лигама Војводине. Више ратних и поратних година био је угашен, затим се неколико пута фузионисао и мењао име док се није јасно профилисао и кренуо путем успона.

Своје сјајне године РФК Нови Сад је достигао седамдесетих и осамдесетих година прошлог века. У та доба био је стабилан друголигаш а неколико година је играо у Првој лиги. Имали су веома цењену школу фудбала.

РФК Нови Сад - године славе

Црни дани и црне године почињу за Канаринце око 2010. године. 2014. године због избацивања клуба у последњи такмичарски ниво доноси се одлука о промени имена у РФК Нови Сад 1921. (Што је заправо учињено због непремостивих дуговања и блокаде рачуна). Ова пропаст се веже за фудбалску и менаџерску легенду новосадску - Миодрага Морачу .

Тад као спасиоци  улеће група идеалиста на челу са Томом Ловрековићем. Овај анфан терибл новосадске друштвене сцене био је пун ингениозних идеја, тако да је ФК Нови Сад Томовим прегнућем добио за почасног председника козачког атамана Николаја Козицина из Новочеркаска.

Видело се међутим да се од идеала не живи, не помажу ни Козаци, те да песнички занесени буревесник Томо клубу не може да обезбеди нешто више од пуког битисања на маргини. Томо је у међувремену спознао Председникову визију. Самокритички је схватио да је превише разбарушен за овдашње спортске структуре, и препустио је своје место конкретним људима чврсте руке, јасних визија и брзих у акцији.

Тако је почело да се рађа чудо. ФК Нови Сад је, вођен провиђењем и чврстом руком спортских посленика с којима се није шалити, незадрживо напредовао, о чему резултати најбоље сведоче.

2022-2023   

RFK Novi Sad 1921

   Prva liga Srbije                  (II rang)


 

2021-2022

RFK Novi Sad 1921

   Vojvođanska liga "Jug"     (IV rang)

   1

 

2020-2021

RFK Novi Sad 1921

   Vojvođanska liga "Jug"    (IV rang

   3

 

2019-2020

RFK Novi Sad 1921

   Novosadska liga                 (V rang)


 

2018-2019

RFK Novi Sad 1921

   Novosadska liga                 (V rang)

   3

 

2018-2019

RFK Novi Sad 1921

   Baraž - Za popunu Vojvođanskih liga

   8

 

2017-2018

RFK Novi Sad 1921

   Novosadska liga  V

   8

 

2016-2017

RFK Novi Sad 1921

   Gradska liga Novi Sad        (VI rang)

   3

 

2015-2016

RFK Novi Sad 1921

   Gradska liga Novi Sad        (VI rang)


 

2014-2015

RFK NS 1921

   Gradska liga Novi Sad        (VI rang)

  4



- 2017. ФК Нови сад је из шестог, најнижег ранга, прешао у виши, пети ранг, на основу добрих искустава. Наиме, после неуспеха у баражу, тамте-вамте, установљена је правна празнина у пропозицијама такмичења, у ФС града Новог Сада су закључили да морају у недостатку параграфа да се ослоне на добра искуства, и све се срећно завршило по Канаринце.

- 2020. Првенство није завршено због Короне, те је Нови Сад бидовањем напредовао у четврти ранг, Другу војвођанску лигу, односно Новосадско-сремску зону. Бидовање, илити “Јавни позив за подношење обавезујућих понуда” (пример), је поступак којим се пласман клуба не одређује спортским резултатом већ лицитацијом. У случају наших добрих искустава може бити у питању и договорно унутарстраначко бидовање, пошто се исход лицитације зна пре њеног расписивања. Ваљда је тако било. Ми нисмо успели наћи писаног трага како је у опште дошло до овог такмичарског аванзовања.

Било је на овом путу и неуспеха. Два пута до вишег ранга се није успело доћи путем баража. Почеле су и да колају разне клевете завидљиваца. ФK Нови Сад је оптуживан да подмићује противнике и купује бодове, и да те куповине иду политичким каналима. Међутим, сви то раде, тако да места покуди нема.

- 2022. коначно, фузијом са Пролетером ФК Нови Сад прескаче два ранга и пласира се у Прву лигу Србије.

Како се види, ФК Нови Сад је прошао кроз читав систем такмичења, од дна ка врху, не такмичарски, већ помоћу бирократских заврзлама (правних празнина, бидовања и фузије).

Нама све то помало личи на политичку директиву из доба Друга Старог, када су се спортске ствари решавале и вишим кабинетима и комитејама.

И ту није крај. Још док је РФК Нови Сад био стабилан зонски лигаш, Град је издвојио велика средства (почетно 170,8 милиона динара) за темељну реконструкцију стадионаПроцењени трошкови су убрзо порасли на 204 милиона динара како би Новосађани, поред градског стадиона, имали могућност да прате међународне и репрезентативне утакмице на чувеној Детелинари. Западна трибина бројаће 2.008 седећих места, имаће нову ВИП и ПРЕСС ложу, свечану галерију, билетарницу, контролну и ВАР собу. Реконструисани стадион испуњаваће УЕФА и ФИФА стандарде. У плану је и наткривање Западне трибине, реконструкција Источне, изградња Јужне као и поставка осветљења на главном терену.

Ми само можемо да се забезекнуто дивимо градским оцима и њиховој промисли, који су кренули да граде прес и ВАР собу и све лепоте по УЕФА и ФИФА стандардима за међународне текме четвртолигашу, у време док је суперлигаш, мучени Пролетер, био подстанар на “Карађорђу”.

Да чорба буде гушћа постарала се ФК Младост-ГАТ са Сателита, која се исто вртоглаво пробила из подсавеза у Супер-лигу. С обзиром на традицију и најчешће јаку политичку подршку нису нереалне претензије ФК Нови Сад ка Супер лиги. Међутим, град Нови Сад тешко да може да издржава три суперлигаша. Не у дужем периоду. Неко је у трилингу Војводина, Младост Гат, Нови Сад, вишак. Ко ће извисити није ствар такмичарске потенције већ "вишег интереса". Тако то ради код нас. Дакле, нека се припреми Младост.

Пролетеров Икаров лет

Фудбалски клуб Пролетер Нови Сад из новосадског насеља Слана бара основан је 1951. године. Клуб је наступао у нижим ранговима такмичења, а тек је новија историја обележена значајним успесима.


ФК Пролетер из свог аматерског периода

Стицајем околности, године које су означавале агонију ФК Нови Сад, за Пролетер су биле године процвата.

Након сезоне 2008/09. у којој је новосадски тим освојио 1. место у Српској лиги - Војводина, обезбеђен је по први пут пласман у други по квалитету ранг такмичења, Прву лигу Србије. Током наредних девет сезона клуб је био стабилан прволигаш.

Историјски успех остварен је на крају сезоне 2017/18. када је фудбалски клуб Пролетер освајањем 1. места у Првој лиги Србије по први (и једини) пут обезбедио пласман у елитни ранг, Суперлигу Србије.

Нећемо жалити простора да презентујемо новински приказ тог тренутка славља.

Сланобарци живе фудбалски сан

28.05.2018   

Фудбалери Пролетера су за 67 година од постанка ове сезоне, уласком у Суперлигу, исписали најлепшу страницу клупске историје.

Фото: Дневник/ Д. Иванић/Фудбалери Пролетера

Велики ентузијазам, дугогодишњи напоран рад и породична атмосфера учинили су да Ново Сад након пет и по деценија поново има два клуба у елитном рангу такмичења. Круна великог рада и одрицања је пласман у Суперлигу, што је житеље овог дела Новог Сада учинило неизмерно срећним.

Предводник овог колектива био је велики фудбалски ентузијаста Јово Вујановић за чије име се, поред Јове Убипарипа који је животни век посветио Пролетеру, везује успон клуба. Нажалост, Упипарип није дочекао да види свој Пролетер у друштву Звезде, Партизана, Војводине, Спартака... Уз њих, творци новог, модерног Пролетера су  председник Стеван Буљић и директор Горан Антић и велики број знаних и незнаних који су увек били уз свој клуб.

- Поносан сам и радостан што је Пролетер мукотрпним радом и великим  одрицањима досегао фудбалске висине. Дисали су играчи заједно са стручним штабом и агилном управом, на челу са Вујиновићем, Буљићем, Антићем, Бераром, једним плућима и након десет година стабилног прволигашког стажа заслужено исписали најлепшу странцу у историју клуба. - Каже Петар Ждеро, који је од оснивања уз клуб.

Не помиње се, мада се много прича(ло), да је један од најважнијих људи у власничкој структури клуба (био) Славиша Кокеза, бивши председник Фудбалског савеза Србије.

Кратак је сан који су Сланобарци живели. Убрзо се чун љуљнуо и у Сланој бари потонуо.

Ми не би смо могли да набројимо чланке који су писани по истом клишеу последњих тридесет година од кад су почели да се остварују по локалним клубовима муњевити снови и чаролије. Редовно је остварење снова и чаролија везано за "велики ентузијазам, дугогодишњи напоран рад и породичну атмосферу, уз обавезно "дисање истим плућима""... ту су још "перфектна организација" где се "зна ко шта ради" и, обавезно, "велика подршка локалне заједнице". Сва та дисања истим плућима се заврше после кратког благостања разбијањем флаша о главе и општом бежанијом кад доброј локалној руци дојади да сипа паре у шупље буре, а на попришту остане пар занесењака да почисте заостали крш, или нико.

Онда се локални махери неко време праве мртви, па циклус почиње из почетка. Велики ентузијазам, напоран рад, породична атмосфера, "како би се клуб вратио на стазе славе коју ова средина заслужује" и Јово-наново...

У конкретном случају исти прегаоци и сијамски близанци плућних крила који су остварили сланобарски фудбалски сан, само неколико година касније су не трепнувши избрисали ФК Пролетер са фудбалске мапе.

У пок. ФК Пролетеру су истицали да је предводник клуба био ентузијаста Јово  Вујановић. Уистину, овај урнебесни метузалем је непоновљива икона новосадског директорисања. У "Нови СаТ - гас" Јово је био директор 30 година, до своје 78-е године. Ово његово предузеће је последње друштвено предузеће у држави. Није било ни јавно ни приватно. Чардак ни на небу ни на земљи, у чардаку Јово.

Постоји коинциденција између такмичарског напредовања ФК Пролетер и финансијског пропадања "Нови Сад -гас". Дуг предузећа према Србијагасу 2013. године износио је 3,4 милијарде динара, да би на крају 2015. године, према званичним финансијским извештајима, био дуплиран. У малверзације, о којима се писао још 2016.,  је уплетена читава фамилија: "Горан Антић се у медијима помиње као директор фудбалског клуба Пролетер из Новог Сада, а прошле године изабран је за члана Управног одбора фудбалског клуба Војводина. У менаџменту ФК Пролетер се такође налази и Стеван Буљић, зет директора ДП Нови Сад Гас Јована Вујановића. На званичном порталу клуба налазе се банери и ДП Нови Сад Гас и 24. октобра".

Када је дошло до хапшења (са пет година закашњења), а остарели Јово је због здравственог стања аболиран, судбина клуба је запечаћена. Навијачи су се побунили, што их је одвело у политичку опозицију. Тиме су заправо учврстили одлуку о ликвидацији. Лагано, друштвене мреже су утихнуле. Не пише у новинама ко је угасио последњу сијалицу у клубу.

На крају остаје суво питање: Шта је у опште креаторима гашења клуба био потребан читав циркуски ритуал? Могли су клуб одмах угасити.

Уместо закључка

У питању је архетипски спој два клуба у чијим ововековним успонима и падовима су сажети сви механизми уништавања српског спорта, све његове тешке болести. Корупција, спортски аморал, лидерство, глупа мегаломанија, малверзације, локал-патриотизам лишен стварног патриотизма, непотизам, бидовање, политикантство, некомпетентност, мешетарење преображено у "способност", неодговорност... све је ту, згуснуто у једној фузији.

Ако направите друштвени систем у коме ће партијска припадност руководилаца клуба државном режиму бити пресудни услов за опстанак клуба, некмоли његово напредовање, онда ћете у првој фази имати да су режимски клубови протежирани. У другој фази, када клубови схвате визију, па сви у руководство изаберу људе од политичког поверења, такмичарски пласман је ствар дисциплинованог партијског усаглашавања и свеобухватне корупције, само такмичење јесте обичан циркус.

Ко се још сећа да су у нашој првој лиги играли клубови попут ФК Обилић Београд, ФК Железник, Хајдук Београд, Будућност Банатски Двор, ФК Раднички Југопетрол Београд, ФК Бежанија Београд, БСК Борча, ФК Доњи Срем Пећинци, Јастребац Ниш, Младост Бачки Јарак... неки су и трофеје освајали. У мало нижим ранговима броја се не зна клубовима који су се мегаломански дизали напумпани парама у несређеној држави. Редовно, такви пројекти су се окончавали стрмоглавим падовима у горе стање од почетног, или су се клубови гасили. Никакво искуство нас није научило памети. 

У трећој, терминалној фази, сви имају за челнике најагресивније партијске кадрове, а простори за аванзовање су ограничени и, коначно, неко мора и да испадне... конфликт је неизбежан унутар породице и "систем" полако постаје неодржив.

Коментари

Популарни постови са овог блога

ПЕТ СРПСКИХ ЏЕЛАТА (1): ЗОРАН ЂИНЂИЋ - КВИСЛИНГ ДЕЧИЈЕГ ЛИЦА

ИДИОТИ СУ СНАГА СРБИЈЕ

АНТИ-ТИТОГРАФИЈА (3) ДЕСЕТ НАЈЗНАЧАЈНИЈИХ РЕВОЛУЦИОНАРНИХ СТАРЛЕТА