РАВНИЦА, УЈЕСЕН...

 

АРХИВА Бр. 16.
22-08-2014.

Сретнем данас испред продавнице г. Х.

Када је на својој ФБ страници подржао Зеку Петакова (лик који је био инспирација за настанак неологизма "аутошовинизам"), избрисао сам га са листе виртуелних пријатеља.

Иначе смо добри.

 Г. Х је по оцу Херцеговац, по мајци Личанин, деда му је робијао на Голом Отоку. Све је, само „Војвођанин“ није.

А он тврди да је Војвођанин.

Није, он је војвођанер.

Једном, мало у шали, а мало да ми прикаже колико су му широки назори, рече: „Ја сам дечко са Јегричке!“.

Јегричка је највећа Војвођанска река. Кад не замуљи, широка је осам метара. Протиче два километра од Сирига.

„Па ОК“ – Одговорих – „Кад си последњи пут био на Јегричкој?“

И, наравно, одговора није било, нити га је могло бити. Г. Х није пецарош. Додао сам „Зашто не кажеш да си дечко са Каналића?“. (Јер Каналић, који је још во времја Краљевине држава направила ради заштите села од подземних вода, пролази крај његовог дворишта). Али, није годинама био ни на Каналићу, те није ни дечко са Каналића. Није обишао ни цело своје двориште, тако да није ни патриота свог дворишта.

Како је могао да се идентификује са Јегричком, кад је не примећује ни кад туда пролази послом?

 Г. Х је манекен преметања памети.

*

Има у Сиригу један званично безимени део, а незванично означен као „Балегића брдо“ (док није ушорен, краве су ту деца чувала и играла фудбал). Кад су људи почели да праве куће, да копају темеље, врло плитко, наилазили су на људске кости. На том месту се одигравала нека страшна незнана битка у не тако давној прошлост. Остало безимено војничко гробље.

Ту су се Срби 1848 бранили. То је. Имена њихова носимо.

Народна памет упозорава. „Не ваља се правити куће над гробљем.“

*

Прекопута „Балегића брда“ је Стратиште. Место на коме је 13. априла 1941. извршено прво масовно стрељање цивила.

На том месту, дете је сисало мртву мајку.

Не можеш доћи до Јегричке, а да не прођеш тако да ти десно буде једно гробље, а лево друго. Сем ако заобиђеш стратишта неколико десетина километара. Или да кад туда пролазиш чврсто зажмуриш.

 Г. Х не жмури, али ипак ништа не види. Зато што неће да зна.

Мозак је најслабији човеков орган. А људи тако воле да се поносе мозгом.

Човек није само оно што је задат пореклом, историјом, прецима, идентитетом и генетским записом, већ и оним што ће му бити потомци.

Оно си што су ти деца.

Тако може да се догоди да ти деца, управо због слабости мозга, постану народ који те је заклао. Кад они такви постану, немаш куд, мртав и заклан, него на страну својих кољача.

Питајте Његоша. Он беше Србин, али шта му вреди. Потомци му се разсрбили, али њега се не одричу, као коњску мрцину Цигани вуку га за собом. Он, мучен, нема одбране.

Најхрабријем четничком војводи Бабунском испевана песма „Спремте се, спремте, четници...“, а потомци му нису Срби него Македонци, који се нису одрекли презимена Бабунски. Презиме звучи тако македонски.

*

У ова доба, кад се небо над Србијом згуснуло, тешку мемлу дишемо, Равницу прекрила зелена плесан издаје. Све трули.

Тешко је, тешко, дисати овај задах војвођанске труле издаје. Воњ самоништења.

Знају шта неће, али шта хоће, сами знају да лажу. Војвођанство је тек пролазно стање, док се скроз не преметну и постану најжешћи националисти народа који их је клао.

Нема од Војводине ништа. Биће "Доњи крај".

Кога брига?

Кул је бити изрод.