ПЛИШ И ОРТОВ - О БЕСПУЋИМА ВОЈВОЂАНСКИХ АНТИФАШИЗАМА

Српско, а наше...

АРХИВА Бр. 18.

29-7-`12.

[I]

Елекронски медији пренеше приче о Ласлу Шашу. Малобројни и малокрвни коментари, али, ево, „нисмо ћутали“ –порука. Незгодација је у томе што је случај скоро немогуће подвести под „великосрбски терор“, већ доказује управо супротно.

Ласло Шаш: Бранио сам углед Србије

 

Ласло Шаш, по пуштању на слободу

Зато су другосрбијански аналитичари и коментатори реаговали кисело.

Покренута је и петиција за ослобађање од казне г. Ласла Шаша.

Посебно ангажован у овој акцији је, тја, мој повремени другар, а углавном опонент, Драгослав Павков.

Драгослав Павков: Слобода за Ласла Шаша – позив Председнику Републике

Ласло Шаш (69) из Суботице правоснажно је осуђен на новчану казну од 150 000 рсд, због увреда које је у “Писму читаоца” једних новина на мађарском језику упутио Ласлу Тороцкају, држављанину Мађарске, вођи неофашистичког покрета “64 жупаније” који се залаже за присаједињење Мађарској делова територије које је ова држава изгубила након I светског рата. Пошто Ласло Шаш нема новца да плати казну, јуче се јавио на издржавање казне у затвору у Суботици.

У вези овог случаја неколико ствари је симптоматично; на пример – веома гласно је ћутање медија који су у нашем друштву постали “иконе” толеранције и залагања за права свих и свачега, осим сиромашних патриота – држављана Србије.

Удружења новинара су издала нека немушта саопштења, која су брзо утихнула када је постало јасно да Ласло Шаш није никакав “сарадник листова на мађарском језику”, већ обичан пензионер, читалац који не може да ћутке прелази преко дивљања неофашиста – па ма они били и из редова његовог народа.

Лист Мађар Со се у свом саопштењу (политички коректно) оградио од свог читаоца, који се усудио да (само) ружним речима нападне фашисту из ЕУ…

Једини ко по Законику о кривичном поступку има право да ослобађа правоснажно осуђена лица је Председник Републике. Због тога ће ова петиција бити упућена њему, уз захтев да се ургентно покрене поступак против тужилаштва које је (ако је) оптужило србијанског патриоту Ласла Шаша као и да се испита рад судије или већа које је осудило човека, уместо да га истакне као пример родољубља и грађанске храбрости.

Због свега наведеног, у име редакције блога (Р)еволуција и у своје лично име – позивам посетиоце овог и других патриотских портала да својим потписом извршимо притисак на државне органе како би у Србији жедној правде – правда коначно тријумфовала.
За потписивање петиције следити линк: http://www.peticije24.com/sloboda_za...niku_republike
Извор: Ко ће кога

Елем, пратио сам пар дана потписивање петиције, и одмах сам себи поставио пар питања:

- Па скоро да нема потписаних Мађара? Можда их међу онима који нису желели да открију идентите има више. Али, све једно, срамотно их је недовољно. И друго – кога се они (Мађари) плаше, па не смеју да потпишу петицију у корист једног нашег суграђанина, а њиховог сународника, који се супротставио хортијевштини?

- Зашто је тако мало потписника? Где су сви они којима су пуна уста „антифашизма“ те „војвођанске мултикултуралности“ којој је стран сваки шовинизам? Зашто је мој рођак из Смедерева нашао за сходно да подржи г. Шаша, а комшије истог овог храброг господина немају тај порив ни у траговима???

Ласло Тороцкај некад и сад... Еуропски, само еуропски...

Или се одговор налази у само једној реченици искреног коментатора:

Dorozsmai Jòzsef

Zasto nije branio ugled svoje nacije Janicar obican!

За мене није никакав проблем да потпишем ову петицију, унапред осуђену на пропаст.

Није ми први пут да стајем „на страну“ Мађара.

Сећам се:

Беху први дани увођења вишестраначја у Србији, злих „девесетих“. Многи су заборавили, или су сувише млади да би знали како је настао тада општевладајући СПС. Ова странка је формирана тако што су се „ујединили“ Савез комуниста Србије и Социјалистички савез радног народа Србије, где сам, да не замарам титоистичким за*ебанцијама радног народа као таквог,  нпр спадао и ја, као и сви други који су били народ, уз то још и радници, сељаци и поштена интелигенција. Сад, какве ово везе има са темом? Па има, зато што се ова фузија дела целине са целином, односила и на фузију имовине. Та фузија је подразумевала спајање ничега са свиме. Е, ово даље конкретно и локално значи да је највећа зграда у центру Темерина, где су биле смештене све могуће друштвене организације, (тзв „зелена зграда“) припала СПС-у. СПС је спрат задржао за себе, а приземље је издао у закуп сада већ заборављеној „Војвођанској банци“. И ту је настао конфликт – поменутој банци је у пакету издат и „Мађарски етнолошки музеј“. Сасвим је свеједно што се на експонате ухватио дебео слој прашине. Што да дираш нечије успомене? А тадашњи патриЈоти, а данашњи како видимо еUропејци, бахати какви су били, а сада се у плиш умотали, лепо узму и све оно што је било у музеју буквално побацају на ђубре.

И наравно, Мађари се побуне. Направе петицију коју је потписало НЕКОЛИКО ХИЉАДА ГРАЂАНА. (Не наглашавам овај податак случајно – „деведесетих“ се Мађари нису бојали репресије, а сад се „боје“, па нико неће да подржи Шаша? Или су акламативно на страни мађарског угледника, поштоваоца лика и дела Анте Готовине, и заговорника „64 жупаније“, које, ако неком, а поготово заштитницима беле расе у Србији, стациониранима на „Стромфронту“, није јасно - подразумевају Бачку, Срем и Банат). Штрајковали су Мађари испред “зелене зграде“, под шаторима, са душецима и врећама за спавање. Свако вече гостовање слободоумних интелектуалаца или „интелектуалаца“, како вам драго. Писмо „Хелсинки вочу“ и моментална подршка одатле.

Е, том штрајку сам се придружио. Мало сам помагао у скупљању потписа. Седео на оним душецима (какви су, такви су).

Мислите да је у та доба било лако одлучити се на такав поступак? Та могао сам, између осталог, добити отказ к`о ништа. О уличним прозивкама оних који су се клели у своје с`рство, а у кујни изнад шпорета држали Титину слику, да не говоримо.

Шта да кажем? Стекао сам утисак (који, дабоме, можебити варљив) да присуство једног Србина и није баш добродошло. Као да су организатори (из Агоштонове странке, како год се тада звала) сматрали да је боље да сви Срби буду против њих. Кисели осмеси и ћутање у мом присуству.

Али, нема везе.

Епилог:

– Нађен је компромис, у виду неког другог друштвеног простора. (Што је, сматрам, на неки начин и добро, али заборављена је једна од суштина да не могу три јарана, таман и настављачи „светлих комунистичких традиција“, да узурпирају нашу имовину, исто као 1945.)

- Много година касније дичне патриЈоте су се листом пресалдумили у еUропејце и сада су на локалу у коалицији са најтврђим мађарским националистима.

Медвеђи је то загрљај, али профитабилни загрљај.

Плишани међеђи загрљај.

ЈБГ, ваља децу извести на пут, удомити. Ко ће да води државу, ако не њини изданци?

- Жена Андраша Агоштона, за коју сам већ писао да је директно од шпорета доведена на место директора Радио Темерина, тако да је у једном моменту цела зелена зграда мирисала на запршку, је очијукала са радикалима, а ским ће сада, видећемо.

- Ја се са оног смрдљивог душека нисам у ствари мрднуо. Потписујем петиције и тако то.

Има различитих виђења ове иницијативе. Ево једног подржавајуће-поткопавајућег, са НСПМ:

субота, 28 јул 2012 01:26
Рин о-о то
@драгослав павков

Господин Ласло Шаш је јунак. Вук самотњак. Пази ово, нема 150.000 динара па онда у затвор? Извините г. Павков али ово није за петицију. Г. Шаш води своју битку (истовремено и више општу) и направио је карикатуру од бизарне реалности и свака му част на томе. Ранг његових година је 45 а не реалних 69 (чудна цифра? Јин и јанг му дође као исто а зове се мудрост). Еј, 150.000 динара?! Један човек кредитном картицом то може да плати, ма колико био несолвентан ако је пријатељ г. Шаша да би овај избегао затвор после неправичне пресуде? Није г. Шаш спао на једног пријатеља? Г. Шаш је то одбио. Мене та димензија његовог карактера занима. Овај човек није хтео ту пресуду али кад већ постоји онда је шанса за прогледање. То је Шаш хтео. Рецепт за позитивно и жртву за позитино је г. Шаш. Г. Каталин да се не секира. Г. Ласло Шаш ће бити добро и мора бити награђен због доприноса напретку оваквог српског друштва.

Зашто ипак сматрам да петицију ипак треба потписати?

- Зато што је то питање части. Зато што је срамотно да пустимо овог остарелог „вук самотњака“, да бије нашу битку.

- Зато што ћемо сутра сви ми – и не заваравајте се да нећемо – доћи под удар истог овог Тадић-Ђилас–Пајтић-Чеда-Чанак–Тороцкаи-Кандић–Амбасаде законодавства.

- Зато што можете бити сигурни да Динко и Недим, Пастор и Агоштон, неће потписати ову петицију. Зато што су на истој страни са „оштећеним“. Изузетно, ако процене да је политички утилитарно, направиће неку позерску „акцију“, „перформанс“, „трибину“, којима ће некако или како год, указати да је „случај Шош“ последица „великосрпске узурпације правосуђа“. У сваком случају, с гађењем ће одбити да се мешају са обичним пуком, сиротињом, а могуће и већином Србима.

---

ПЛИШ И ОТРОВ

[II]

02-8-`12.

Већ је свима јасно да постоји снажна идеолошка арматура која држи на окупу плишане неоусташе на власти у Хрватској, плишане неохортијевце на власти у Мађарској, плишане другосрбијанске „антифашисте“, те плишане сарајевске вехабије, црногорске зеленаше, и ни мало плишане балисте на Космету.

У темељу ове балканске армиране политичке тамнице лежи Аустроугарска.

Сва плишана идеологија поменутих КундК испарених деривата, запакована у безбројне слојеве шарене колачарске хартије, своди се на једну једину максиму : „СРБИЈА МОРА УМРЕТИ!“

Симптоматично нереаговање или шапутаво реаговање политичко-интелектуалних кругова у Војводини поводом случаја „Шаш“, још једном нас је опоменуло да се више позабавимо интелектуалистичком позадином сада већ захукталог, мада још не сасвим јавно декларисаног, сепаратистичког покрета у северној српској покрајини.

Војвођански сепаратисти ни у бунилу нису хтели, ни смели, дозволити да се стекне слика како је Војводина угрожена од „братских“ и „сестринских“ снага, покрета, идеја и државних структура из најближег суседства, а не, како они упорно тврде, искључиво од „великосрбијанске хегемоније“. Отуда се унапред могло предвидети да ће оно мало реаговања бити усресређено ка томе да се промени смисао проблема, а не да се проблем оголи и јасно укаже на виновнике, људе који својим политичко-интелектуалним деловањем генеришу друштвене сукобе.

Модла је, рецимо, у оваквом коментару:

Nista neocekivano! Nakon rehabilitacije prakticno svih saradnika okupatora,nastavljaju u istom stilu!
inter Objavljeno: 26.07.2012 - 19:13

У овом домену, карактеристичан је памфлет новосадских „скојеваца“:

AFANS: "Zaštićena fašistička manjina u Srbiji"

АФАНС у акцији

Antifašistička akcija Novog Sada (AFANS) najoštrije je osudila presudu Apelacionog suda kojom je dopisnik nekoliko listova na mađarskom jeziku Laslo Šaš osuđen na 150 dana zatvora zbog uvrede lidera ekstremističkog pokreta "64 županije" Lasla Torockaja.

Oni navode da je reč o sistemskoj zaštiti desničara koju sprovodi srpsko pravosuđe, dodajući da su sudovi nepristrasni jedino u podjednakim protekcijama koje uživaju fašisti svih nacionalnosti.

"Država Srbija je još jednom dokazala da vodi doslednu politiku. Na žalost većine njenih građana, ta doslednost se ogleda u visokom stepenu zaštite fašističke manjine u Srbiji, ma koje nacionalnosti ona bila. Sudovi kao da postoje samo da bi njima omogućili nesmetan rad i promociju njihovih nakaznih ideja, jer, kako drugačije tumačiti presude antifašistima koji su se usudili da fašiste nazovu pravim imenom?", navodi se u saopštenju AFANS:

Novosadski antifašisti povukli su paralelu između presude Šašu i one izrečene aktivisti Zoranu Petakovu, koji je osuđen na 100 dana zatvora zbog uvrede vladike bačkog Irineja Bulovića.

Prema njihovim rečima, ni Petakov ni Šaš svoje zalaganje za pravdu, istinu i mir neće plaćati novcem. "Ukoliko je presuda Petakovu predstavljala presedan, presuda Šašu dokaz je da je presedan postao pravilo. Ovog puta, još je očiglednija pristrasnost desničarskog pravosuđa, jer je presudila u korist najpoznatijeg mađarskog fašiste, kome je u nekoliko navrata zbog njegovih aktivnosti zabranjivan ulazak u Srbiju i Slovačku. Da je 1941. i da nas posete 'gospodari iz Berlina', bili bi ponosni na ovakvu harmoniju sudstva", smatraju oni.

Стављати у исти кош СПЦ и покрет „64 жупаније“ је по себи већ поново за затвор. Но истицати Зеку Петакова као непорецив доказ, „прву жртву“ фашизације српског судства, које је, гле чуда и контрадикције, скројено по лику и духу управо његових идеолошких истомишљеника на власти (Зека је тек потрчко и забављач на Чанковом двору), је мала бурлеска. Али, да се подсетимо још једном – Зека Петаков, па и комплетан новосадски „АНФАС“ је болећив у питању Аустроугарске. Могло би се рећи да су КундК-носталгични, и у мери коју та основна носталгија обухвата или ограничава, и југоносталгичари.

Са друге стране, имате повећу групу букаџија по партијском задужењу, чији је задатак да безобзирном пљувачином, урлањем, увредама и патетичним тирадама, опет скрену пажњу јавности са реалног проблема на спиновану теорију угрожености Војводине и Војвођана, и наново истакну неминовност сепарације Војводине ради „слободе“. Карактеристична је по томе „Слободна Војводина“. Но и другде можете у вези конкретне теме о којој пишемо, наићи и на овакаве коментаре:

Tata
29. jul 2012. - 14:35
Očajnički pokušaji gedžovanske gologuzije u Vojvodini na pribavljanju jeftinih političkih poena…

Аутор се није потрудио да објасни због чега је, конкретно, скупљање потписа за петицију да се Л. Шаш пусти из затвора... „Očajnički pokušaji gedžovanske gologuzije u Vojvodini na pribavljanju jeftinih političkih poena…“... Нити како се скупљају средњи и скупи политички поени.

Други коментатор је био јаснији, мада се чини да је заборавио о чему је реч...

palestinac
29. jul 2012. - 19:34
dosta bre vise polemike sa fasistima s tastaturama.nosite se bre u gedzovaniju svi odreda pa tamo na kolektivni onanluk kada na vestima vidite ili cujete pojam vojvodina.pun mi vas je stoko hejterska

Ово се не мора објашњавати, пошто г. palestinac не зна шта пише, али зна да мрзи, али не зна зашто мрзи. /НАП: Касније смо сазнали да "палестинац" живи на Новом Београду/

Сваки сепаратистички покрет који држи до своје озбиљности, поред букаџија, будала и премазаних политичара, мора имати и интелектуалце вичне перу, који ће да оплемене идеју, да јој дају меру античке трагедије, те да сопственом менталитету ситнозубе стоке дају обол вечног бола и топлину широког човекољубља.

Један од ангажованих интелектуалаца овог типа је Ласло Вегел, плишани меланхолични носталгичар из „Доњих крајева“.

Ласло Вегел загледан кроз кибицфенсер

Сам, скромно и заобилазно, позивајући у помоћ колегу писца, Вегел нам натукњује да је он поседник „леподуха“ све што пише има карактер леподушја, те је свака сумња у искреност његовог писања грех, ако не и нешто горе...

Ne, i ne!
„Pisac nije idealistički sanjar koji stvari posmatra iz nutrine svoje lepe duše, niti se utapa u unutrašnju izvesnost svoga dara” – pisao je Moris Blanšo, koga zaista niko ne može optužiti da je bio pristalica angažovane književnosti. Jedino nije voleo stil i svet lepoduha koji se utapa u intimu duše.

Ми ћемо се, сасвим укратко, позабавити са два његова меко (и вешто, скоро неприметно) везана текста објављена на „Аутономији“.

LASLO VEGEL: Simuliranje autonomije

Antievropski duh Ustava

Međunarodna štampa sve više pažnje posvećuje oživljavanju kulta Mikloša Hortija u Mađarskoj, na šta pristalice mađarske vladajuće stranke uzvraćaju da o tome nema ni govora, da takav kult ne postoji, reč je naprosto u zločestoj zaveri međunarodne levice protiv Mađarske. Ova tema se našla i na stupcima srpske štampe. Nema sumnje da se novosadski intelektualci osećaju duboko pogođeni, naročito oni koji ovde protestuju protiv rehabilitacije Draže Mihailovića.

Нешто даље у тексту, Вегел наглашава да се мора имати у виду да „... Horti zaista nije izveden pred sud u Nirnbergu zbog ratnih zločina...“ (ерго, није ни ратни злочинац, ваљда „за разику“ од ДМ), па наставља:

...oživljavaju i moje uspomene iz detinjstva i najranije mladosti. Istina je da su moji roditelji, isto kao i moja uža i šira rodbina, i sav komšiluk, gotovo svi u našoj ulici, s izvesnim nadama dočekali ulazak Hortijevih vojnika – honveda. Naime, u kraljevskoj Jugoslaviji nacionalna prava manjina su bila drastično potkresana, ovdašnji Mađari su bili zaobiđeni i u podeli zemlje sirotinji. Siromaštvo je u njihovim redovima bilo masovno, ogromna većina je tavorila radeći za bedne nadnice. Nadali su se, dakle, makar kakvom boljitku.

Отворени нацистички став своје околине Вегел правда сиромаштвом и ускраћеним националним правима. Али, тврди.: „Već posle nepunih godinu dana sva njihova nadanja našla su se u senci bahatog ponašanja hortijevske administracije.”

Питање је: зашто се такве сумње нису појавиле одмах, првих дана рата, будући да су хонведи, наступајући кроз „Јужне пределе“ чинили покоље и прогоне над Србима (У Сиригу се прави масакр цивила догодио 13. априла. Истина је да су неки домицилни Мађари помагали колико су могли, али је истина и да већина није имала никакве „емпатије“ према жртвама, а више њих је „припомагало“ егзекуторима, опремљени, између осталог, и месарским кецељама).

Овакво "ослобађање" Бачке, било је, дакле, сасвим прихватљиво! Сумња ли неко да и данас морају постојати неке, тешко прикривене симпатије за Тороцкаија?

У сећањима Ласла Вегела „из ране младости“ нема места за овакве догађаје из пролећа 1941, већ је само запамтио „бахатост“ новопридошле мађарске господе. Или убјање Срба Вегел сматра тек „бахатошћу“? Оставићу себи за право да будем више склон уверењу да су „сенке“ и неповерење у „мађарску господу“ расле са примицањем руских тенкова и каћуша, више него због бахатости богаташа.

Овде се г. Вегел бави храбрим писањем Шандора Мараија, који је критиковао Хортија, али није страдао од његове руке, већ од просовјетског комунистичког режима неколико година касније. Аутор пропушта да помене да је Мараи био одан Аустроугарској („тамници народа“) и да је безгранично величао, ваљда зато што није везано за тему.

Тако је дошла 1944...

...Gospodstvujući Mađari su među prvima pobegli s poprišta svojih zločina ostaviviši ovdašnje, nedužne Mađare koji su u jesen 1944. odvedeni iz svojih kuća, streljani i bačeni u masovne grobnice. Sirotinja je platila zlodela gospodstvujućih Mađara.

Е сад да поставимо једно питање савести уваженом интелектуалцу – зашто је он против рехабилитације Драже Михаиловића, који није учинио ни један злиочин у Бачкој, а оне који јесу „пунили“ масовне гробнице, те злочинце, не налази за сходно ни да помене, а комоли да их осуди?

У наставку текста г. Вегел се враћа у садашњост. Констатује да је Устав Србије антидемократски, да су га заправо писали Шешељ и Милошевић, да су Војвођани осиромашили и да су им ускраћена права.

На крају критикује војвођанске политичаре што „изигравају икебану“ и не чине што им је чинити.

Други текст гледа у будућност, опет помиње сиромаштво, муку, обесправљеност, и намеће питање...

LASLO VEGEL: Hoće li izbiti plišana pobuna?

http://www.autonomija.info/laslo-veg...#comment-16036

Neka bogomdani narod peva! Mada, kako primećujem, narod baš i nije naročito raspoložen za pesmu. Mene zapravo zanima šta o svemu tome misli imaginarna partija siromašnih, šta misle ojađeni, materijalno upropašćeni, siromašni, koji tavore u bedi, ispod egzistencijalnog minimuma. Posve sam siguran da bi najradije zaplakali, a ne da se vesele u društvu turbo-folk dama i gospode. I dok ministar za unutrašnje poslove lepo, osećajno peva, ljudi se došaptavaju o sve učestalijim razbojničkim krađama, poharama, pljačkama.

Увек гледајући да се заштити цитатима других Ласло Вегел размишља...

Mimoišli se
Kami podseća da revolucija pokušava da se ostvari odozdo naniže, a pobuna odozdo naviše, usled čega su se uvek mimolilazili ili se bar nisu razumeli. Da li će posle plišanih revolucija da usledi vreme plišanih pobuna?

За сваки случај, на крају убацује и мало старо-грчког пслихологизирања, „да се Власи не досете“...

Ispaštanja – bez greha
Zašto se vazda okrećemo tragičnim formama bivstva? – postavljam sebi pitanje Karolja Kerenjija pre nego što se odlučujem da ovo leto posvetim starogrčkoj književnosti. Još su žive u meni dileme moje poslednje knjige, Priče iz donjih predela, zato i uzimam valjda s police najpre Sofoklovog Edipa na Kolonu. Da li stari Edip zaista podbunjuje svet protiv boga? Edip, oceubica, koji zbog „jezive ljubavi” prema majci pristaje na ispaštanje, ali ne priznaje greh? Jedno od najkrupnijih pitanja generacija koja su stasala posle Jalte upravo je to ispaštanje bez greha. S ovim osećanjem krivice polazim u šetnju novosadskom Zmaj Jovinom ulicom. Dobro raspoložene mlade devojke i momci sede na terasama kafea. Kakvu li će im kaznu odmeriti opaki bogovi?

Кад се писанија Ласла Вегела очисти од описа сталешких трвења у „Јужним крајевима током окупације", остају јасне историјске верикале : „великосрбијанска хегемонија и експлоатација“ после Првог св. рата – „злочинац“ Дража Михаиловић – Милошевић/Шешељ (великосрпски злочинци) – садашњи Устав који је продукт свега тога. Са друге стране, упорно се сугерира „страдање малог чивека“, који је у таквим околностима сиромашан и обесправљен. Нарочито национално. Сасвим је нормално да у ову драматуршку конструкцију никако није могуће углавити комунисте и партизане, без обзира на „револуционрни терор“ 1944-1948., јер би се конструкција урушила у апсолутној противуречности. (Потсетио бих да први део синтагме - „револуционарни“, ништа не одузима на тежини другом делу – „терору“).

Став није за похвалу, али приоритети данашњих политичких циљева правдају средство. Изгледа сасвим логично што на крају призива устанак. Истина, плишани устанак, како приличи умереном и одмереном интелектуалцу, али ако се ствари и отргну контроли, па Боже мој...

А КО и ПРОТИВ кога? Па и они „од горе“ и они „од доле“ треба да крену, ко у револуцију, ко у побуну. А против кога? Па против власти која не поштује „европске вредности“ већ намеће устав који су створили Милошевић и Шешељ.

Ти и такви, опаки богови, се налазе у Београду, не и у Новом Саду, те побуна и револуција морају бити усмерене ка Београду, никако ка Новом Саду, или Суботици.

Па ако се устаници и бунџије, (који су се у међувремену срели на пола пута и ујединили) боре за европске вредности, није ли логично да им Европа тих вредности, посебно средњеевропских вредности, помогне у праведној борби. Логично је.

И сад, тај Шаш, нашао да се петља и сметуцка.

Из прилично немуштих извештаја са суђења у Суботици, не може се видети како је Ласло Шаш увредио Тороцкаија, али некако свуда се помиње СВМ. Невидљиви, али као да су духом били присутни.

Боље Шашу да је руже гајио.

Овако, остаће као пример другима, који не разумеју нужност плишане побуне.