ПУКОВНИК И ЗАБЛУДЕ

Већ смо се депресивно свикли да нас свакодневно затрпавају од Вучићевог велеиздајничког режима нарученим политичким и војним „анализама“. Те анализе, без обзира на своју провидну и јадну намеру и слабости у вештини лагања, задовољавајуће користе намени испирања мозга лаковерном народу. Аналитичари плаћени „на сат“ појављивања на ТВ или „број речи“  у писаним анализама заслужују сваки презир. Боље поштено брати малине код сељака у Пецкој, него тако пресним лагањем опстајати на суровом асфалту „Круга двојке“. Али, када у јавни простор уђу људи „са уверењем“, и то уверењем које је им је уклесано у средњој војној школи педесетих година ХХ века, па забетонирано у време оснивања  „Несврстаних“, способност фрустрационе толеранције објективног читаоца је на екстремном испиту. Такав пример тестирања живаца имамо са пуковником у пензији Александром Михаиловићем и његовом „стручно-војном анализом“ „Заблуде Запада“.

Из писаније се види да пуковник Михаиловић механички репродукује основне идеолошке мантре које су му утувљене у главу на идеолошко-политичкој настави у време несврставања. Кроз ту идеолошку баријеру, логика не може да се пробије. Оно што туда прође, опасно је по народ. Можемо се запитати – ако су нам пуковници били овако ригидне незналице, какви су тек били генерали, с обзиром да је у ЈНА владао систем негативне селекције. И, друго, може ли такав сениорски официрски кадар оспособити нове официре, војно-стручне и безусловне патриоте, способне да одговоре изазовима XXI века?

Тако ће нам пуковник објаснити... „Многи аналитичари Запада у својим анализама полазе од ставова из времена великих ратова и хладноратовске политике, чврсто стојећи на позицијама политика својих држава и себичним интересима истих које у свему полазе од жеље за престижом, доминацијом, експлоатацијом других не обазирући се ни на каква морална и правна ограничења... итд...“

Питали би пуковника да ли је икада и у светској историји било друкчије? Али, теже питање за пуковника је – а како је било у СФРЈ? Чињеница је, коју пуковник никада није разумео нити ће до краја свог живота разумети, да су западне републике па и други из себичних интереса експлоатисали Србију уз директну његову заштиту.

Чак и када се СФРЈ, на темељима Устава из 1946. године и Кардељевог Устава из 1974., пројектовано распала, пуковник ће упорно кривити неке друге – страни фактор и обавезне „унутрашње непријатеље свих боја“: „...Приписује Русима (Нап: неки западни аналитичар) да на Балкану спроводе политику „завади па владај“, а јако добро зна да је на тој карти Запад разбио у крви СФРЈ, посебно плаћеницима „тројанцима“ у СЛО, ХРВ и БИХ, такође и Србију, организујући јој контрареволуционарни и јаничарски пуч 5. октобра који је Србију увео у агресивно осиромашивање и задуживање, распродају свега што вреди, од чега нису побегле ни остале државице створене на рушевинама ЈУ...“

Какав „јаничарски пуч“? То је набубана етика која је одобравала „ћораве кутије“ као регуларно средство борбе против „великосрпске хегемоније“. Смеју се, по пуковнику и сличнима, красти избори, ако је крађа у служби „револуционарне идеологије“. Па бар да је Милошевић нешто сачувао. Иза њега смо, као што знамо, остали погорелци. Ако се народ побуни против таквог тоталитарног начина  владања, то је „јаничарски пуч“?

Пуковник Александар Михаиловић у опште не разуме да он никада није ни био прави војник већ Титов измећар.

Стране службе су увек мешетариле, то није спорно, али се пуковник у опште не бави питањима како су се УДБА, ЈНА, СУБНОР и СКЈ распали пре државе? То су биле грандиозне, масивне, са стотинама хиљада или преко милион припадника, баснословно плаћене организације на бранику СФРЈ и ненадјебивих братства-јединства и самоуправног социјализма. И све те бедеме са милионима људи у бескрајним самопрегорним ешалонима, по пуковнику су као од шале разбуцали страни шпијуни за пар година?! И то тако да се прво распала УДБА, која би требала бити сачињена од најодабранијих и најпоузданијих комунистичких верника. Па се испоставило да је ЈНА била пуна издајника и то што виши чинови тим више издајника! Биће пре да је све то било труло и лажно од почетка.

Средишње питање којим се пуковник бави је промена геостратешких односа у свету у последњој деценији, па закључује без ослонца на било какве релевантне чињенице и здраву памет:

„Очигледно је да се на светској политичкој, економској и војној сцени нешто крупно и коренито догађа и да ништа није исто као што је било пре само 10 година, не постоји више само једна велика светска сила, у свеколике гиганте су израсле Русија, Кина и Индија, а појавили су се и нови играчи са нуклеарним арсеналом.“

Затим следи нова бујица несврстане равнотеже света из 1963.:

„...Да је њихова политика са Волстритом доживела дефинитивни крах, да се врши мимо њихове воље нова прерасподела свеколиких светских моћи и утицаја и да улога Жандара и светских Полицајаца нестаје, иде у историју, те да се политика, економија и војна сила засноване на конкуренцији и престижима, доминацијама и неоколонизацијама мора, у циљу сопственог мира и прогреса, као и прогреса читавог човечанства, да замени политиком сарадње и суживота... Итд, итд...“

Тешко нама с оваквим војним експертом.

Војни буџет УСА је 700 милијарди долара, Руски 46! Ради равнања, Британски је 60 милијарди, Француски и Немачки по 40 милијарди, Саудијска Арабија за војску издваја 83 милијарде долара, Јапан колико и Русија, Кина 175 милијарди, Индија 52 милијарде. Норвешка управо купује од УСА Рапторе за 8,5 милијарди долара, па ће "ради одбране" имати преко 150 најмодернијих авиона. ИТД. Мање земље које су у НАТО или у савезу не вреди ни сабирати. Како неко мисли да се Русија може успешно носити са толиким непријатељима, активним и потенцијалним?

Насупрот уврежених илузија, Америка је технолошки две генерације испред Русије и Кине. Однос броја и квалитета носача авиона је добра илустрација (19 америчких vs. 1-2 руска или кинеска и то застарела, па са „Адмирала Кузњецова“ могу да узлећу авиони са само тоном наоружања од шест тона колико могу да понесу, смањеном резервом горива и сл.). Однос снага је промењен у толико што би УСА овог тренутка могла успешно да ратује истовремено и са Русијом и Кином, и то без помоћи савезника из НАТО (Нап: У ратовима у Кореји и Вијетнаму то није била у стању). Отуда Кини, за коју се пуковнику чини да је силно војно ојачала, не пада на памет да покуша да врати Тајван у свој посед, што би јој ваљда била прва идеја.

Али, није то све. РУСА НЕМА! Односно, имају мање од 10 становника на км квадратни. 20 милиона старијих од 65 година. У огромним су проблемима да заштите себе, некмоли да су сила у стању да разгони Американце по свету.

Сасвим се губи из вида руски проблем на истоку, са Кином. То, по старој бандоглавости и пуковник Михаиловић одбија да види, док нас догађаји не тресну по глави.

Путин је већ предао Кини велике територије у настојању да релаксира односе, јер једноставно не може да се брани а свим странама. Тамо на хиљаду километара можда има један граничар. Али то је сигурно знак слабости...

"Решавање проблема са Кином, ма како се то некима не допада, правилније би било оценити као мудар државнички потез с обзиром на то да је погранично подручје с руске стране, углавном ненасељено (укупно осам милиона становника) и вапије за радном снагом. С кинеске стране је ситуација потпуно другачија, тамо дуж границе са Русијом живи 300 милиона људи који буквално не знају куд да се дену. Демографи одавно упозоравају да за Русију не представља опасност ни Америка, ни НАТО, већ Кина која својом тихом, „пузећом” експанзијом полако осваја руски север. -У Кини и последња куварица и просјак виде границу не на Далеком истоку, него на Уралу - тврди депутат Думе Анатолиј Локот."

У таквој ситуацији Руси раде оно што могу - нападну где могу, повуку се кад морају. У недавном случају напада НАТО на Сирију, Американци би руске снаге сравнили са црном земљом да нису "ћутали".

До рата ће међутим доћи кад Запад буде то хтео. За сада нагризају Русију изнутра. Да ли сте чули за новорађајућу нацију "Сибирјани"? Нешто као наши Милогорци.

Нико као Руси не плаћа страшну цену за издају свога цара Николаја. Све су даље последице те издаје. Али, ко ће то пуковнику објаснити?

И, ево, управо је више од пола нашег народа у стању егзалтације јер је за дан Победе у Москви Александар Вучић био заједно са премијером Израела Бенјамином Нетанјахуом специјални Путинов гост. Из тога је аутоматски извучена тајна порука о изузетној промени курса Русије према Балкану и да нас Русија, нема збора, узима у пуну заштиту. Процурили су детаљи интимног разговора двојице лидера, Путина и Вучића, по којима су нам понуђени одлични против-ваздушни и ракетни системи „Панцир“ и „Смерч“.

За Панцир ће се рећи: „Због своје мешовите ракетно-артиљеријске конфигурације Панцир је делотворнији у односу на своје или само топовске или само ракетне ПВО конкуренте. Произвођач наводи како је због вишеспектралног радарског и оптичког система који ради на дециметарском, центиметарском, милиметарском и инфрацрвеном (топлотном) таласном подручју, Панцир готово потпуно отпоран на ометање.“

Истовремено, присуство израелског Премијера је по нашим врсним тумачима гео-стратегије доказ веома пријатељских односа Русије и Израела.

Само дванаест сати касније приликом израелског ваздушног удара на Сирију у коме израелски авиони нису ни огребани од сиријске против-ваздушне одбране, уништен је и један систем „Панцир“, а да посада није ни схватила шта је снашло. Израелци су затим са поносом приказали снимак уништења на телевизији. Толико је искрено то Руско-Израелско пријатељство.

Одмах је стигло и објашњење наших војних тумача. У питању је била „небудност“ и „унутрашње слабости“. Да, речник са морално-политичких курсева и даље добро функционише.

Ми не можемо имати другог савезника осим Русије у овом тренутку, јер нам западне силе желе само зло. То нам међутим не даје за право на лажемо народ. Поготово то не приличи некоме ко се потписује са „пуковник у пензији“.