НАТАЛИТЕТ КАО КАМУФЛАЖА

У најновијој Вучићевој подсавезној аквизицији на јесењем политичком драфту - Српском културном клубу, коначно се појавио и један критички састав спрам режима, под насловом "Откуд право патријарху да прича о материци".

Самом напису се нема формално шта приговорити. Може се по нешто допунити. Светска здравствена организација јесте констатовала да је за просту репродукцију становништва једног народа потребно да свака породица рађа 2,2 деце. У пракси то значи троје деце, јер не може свака породица - на страну економија и каријере - да рађа "по стандарду". Коначно, потписник ових редова има троје деце.

Знамо да се најбоље одупрла "светској економској кризи" и ММФ мала држава Исланд. Е, тај мали Исланд има највећи наталитет у Европи. И, питаћемо се како ове две ствари имају везе? Та, једноставно је: само свежи, витални народи су потентни народи са надмоћном снагом опстанка.

Српско пропадање није у пуном замаху почело, мада беше морбидно сурова, окупацијом 1944. То пропадање је стварно почело две деценије касније, када је већ систематски измрцварено србијанско село, добило "одушак" омогућавањем одлазака на "привремени рад" у иностранство. Пошто су масовно одлазили млади људи, у фертилном периоду, а другим краком миграције у градове и мале станове од 50 квадрата, скоро моментална последица је драматичан пад наталитета седамдесетих година, када је изгледало да "најбоље живимо". Од дознака из иностранства за намиривање пореза и сл, које су мучени гастарбајтери слали остарелим родитељима, крпљене су буџетске рупе за борачке пемзије, "бесплатно школовање" и слично. Наравно, већ код треће генерације гастарбајтера нема више везаности за завичај, нема попуне буџета али нема ни беба. У томе је стварна победа титоиста над Србима.

Патријарх није ништа друго рекао, већ само што Светска медицинска служба препоручује. Лавина лајања која се обрушила на Патријарха је глупава ин адјекто. Нема право Патријарх да размишља о материцама, макар се радило о деци. Нема право Патријарх да размишља о деци? А ОНИ имају право да размишљају о материцама и да подржавају убијање деце, а не зна се ко им је то вршно право дао?

Па шта је проблем? Основно, што у "естабилишменту" СКК превладавају управо опадачи патријарха, Вучићеви јефтини уљези. Како аутор Остоја Симетић мисли да се бори против онога против чега је дигао глас, а не сме у својој кући да направи ред?

Али, мањи је то проблем. На СКК, кажу, само није дозвољено критиковати Српску православну цркву. Из тог разлога ја сам морао самоцензурисати сопствени текст у коме сам навео историјску чињеницу да је у Аустроугарској за време Првог светског рата расписано седам ратних зајмова са добром каматом, у чему Срби из Аустроугарске ни мало нису заостајали за Аустријанцима и Мађарима, али је поента да је прикупљање тих кредита ишло преко Српске православне цркве.

И данас, ево, брани се Патријарх и СПЦ. Истовремено, сасвим је прихватљиво кад Патријарх пропагира екумену и унијаћење, те саветује паству "Мања се река улива у већу", сасвим је прихватљиво хуљење Саве Јањића и бискупа Грегорија. Скоро да су наши попови припомогли да се усташки архи-злочинац Алојизије Степинац прогласи за свеца. То ништа не смета тзв "грађанској Србији". А на "Српском културном клубу", ништа се не сме се критиковати?! Ефекат је коначно исти - прихватање најгорих девијација католицизма, содомије или наказе "Happy Halloween" .

Истовремено, "борити се" за повећање наталитета, уз замрачивање јасних сагледавања узрока "беле куге", може донети само још више "беле куге" а не опоравак.

Препишите законе Исланда, угледајмо се на њих, а СПЦ треба да буде оно што је пре више од хиљаду година записано, а не оно што је у пропалој Аустроугарској прописано Србима, и ето кључа за биолошки опстанак.