КЕТМАНОВО ЈУТРЕЊЕ
КЕТМАНОВО ЈУТРЕЊЕ
Vulgus vult decipi, ergo decipiatur.
- Светина хоће да буде варана, дакле, нека буде варана!
Уплашени и
збуњени дечачић, држећи слабашном руком свој отрцани руксак, стоји на перону безимене
Недођије и гледа чађави воз који се брзо удаљује. Родитељи су дали последњу
пару, све вредно су распродали, како би сина јединца послали трећом класом у Велики
Свет, да тамо постане човек и живи добро, не да буде сељак као они. И ево,
стигао је. Куда сад, не зна. Нити има где...
Наравно, сцена
је кошмарни сан пред буђење неког човека са још нешто пригушене и закржљале
савести. Зато је бунован запамтио. И знао је тај човек са сачуваним рестловима
савести и вишком маште, право значење сновиђења: Никуда дечак није полазио, а
ипак, родитељи јесу распродали све што су имали да га пошаљу у Свет, и купили
су баснословно скупу карту да син, не полазећи никуда, стигне у тај сањани Велики Свет и
живи као сви нормални људи. За оно што је преостало, могли су само мало да
допуне руксак у коме је већ сложено нешто похабане преобуке, шнита сланине за пут и дуња са
ормара, ради сећања. У Недођији, где је заправо стигао, слабашни дечачић из сна извесно неће преживети. Знао је наш
буновни јунак да је воз у ствари Србија. Одлази стари воз у Ништавило, одакле
повратка нема. Пуст, без путника и машиновође. Помало
депресиван због мучног кошмара који му се врзмао по мислима, ипак је са слашћу доручковао гарнирани сандвич реномираног произвођача, полизао прсте и кренуо на
посао. Његов посао је да вара пучину и добар је у томе. Дроњке своје савести
окачио је плакару. Када се врати кући поново ће их наглавити као топлу шубару. Изашао је из
стана претходно се прекрстивши три пута и одмах сасвим добро се утопио у светину која дезорјентисано тумара улицама, не
знајући где се у опште налази. Кетман је пошао
на посао.
Наравно, сцена је кошмарни сан пред буђење неког човека са још нешто пригушене и закржљале савести. Зато је бунован запамтио. И знао је тај човек са сачуваним рестловима савести и вишком маште, право значење сновиђења: Никуда дечак није полазио, а ипак, родитељи јесу распродали све што су имали да га пошаљу у Свет, и купили су баснословно скупу карту да син, не полазећи никуда, стигне у тај сањани Велики Свет и живи као сви нормални људи. За оно што је преостало, могли су само мало да допуне руксак у коме је већ сложено нешто похабане преобуке, шнита сланине за пут и дуња са ормара, ради сећања.
Коментари
Постави коментар