ЗБОГОМ СРБИЈО!

ЗБОГОМ СРБИЈО!

Комисија са бирачког места 32 је савесно обавила задатак. Њена дужност је да посети инвалидног гласача који није способан да изађе на гласање и на законом прописани начин омогући му да искористи своје грађанско право.У овом случају особа је квадриплегична. На жалост, поред тога, особа је на менталном нивоу двогодишњег или трогодишњег детета. Упркос томе комисија је закључила да овај инвалид може да гласа уз помоћ друге особе (мајке), те је још један гласачки листић гурнут у кутију.

Тако је Србија утонула у потпуну нељудскост. Свакаквих превара и марифетлука смо се нагледали у нашим бесконачним транзиционим изборним процесима, али да се и недужни и немоћни инвалид користи као пуко оруђе једног месијанством запоседнутог лунатика и његових дебелих робова, изазива тешку мучнину.

У Скупштину је ушла Вучићева "Дебела Берта" Војислав Шешељ. За њим ступа ма'нити Јошка Броз, на неопростиву српску срамоту. Оно што зовемо опозицијом је толико издриблано и ишчвокано, да коликогод их уђе у Скупштину искомпромитовани су до неупотребљивости. Гласачи из градских средина од силне своје урбаности су угурали у Скупштину ликове којима орах из руке да не узмеш. Човек кад пролази између њих мора да држи високо лактове, да руке не испрља и не зарази се нечим. Каква је то "патриотска опозиција" која у цензусном ропцу може са сваким, па и онима који Србију не могу очима да виде? Испада да је "морални победник" мутни Саша Радуловић, по занимању "стечајни управник". Ко је имао несрећом посла са таквима - а милиони су имали то неописиво искуство - зна да су стечајни управници мародери без премца. Уместо једног "Влаха", Николе Тулимировића, познатог по томе што је за мандата био неприкосновено скупштинско мртво пувало, сада смо добили гомилу истоветних пувала, читаво јато штрумфова који могу бити занимљиви у цртаном филму, али у здању Скупштине су у рангу и снази белих мишева.

На чистом добитку су војвођански сепаратисти који су одлично препознали у својој "новој власти" веће сепаратисте од досадашњих фригидних лезилебовића у Бановини. Ови нови ће да им ураде посао.

Нарочито је жалосно читати тзв. "политичке аналитичаре". Док једни у страсти политичке битке сасвим разоткривају оно што су до сада невешто крили - да су петпарачке режимске конкубине, они други своја политичка проникнућа и пројекције мењају у ходу, из дана у дан, како се мења ситуација за 0,01% на нашој страначкој депонији. На крају ће доћи као олакшање и општенародна духовна окрепа кад се из неке амбасаде заиста спусти Deus ex machina који ће по кратком поступку решити ситуацију у коју смо се самовољно запетљали као пилад у кучину.

Потписник ових редова тај проблем нема. Шта ће бити најавио сам овде 7. фебруара ове године у напису "Избори у Србији: Трка проданих душа". У ономе што сам предвидео ни запету не морам да мењам. И проценат антиципиране излазности је тачан.

Много написа о изборима већ у наслову има вапај "зашто је ипак требало изаћи на изборе". Кључна тврдња је да би тако "одбранили републику". Проста математика казује међутим да је за такву одбрану од споља храњене "хоботнице" било потребно додатно да изађе још милион гласача, а да се бар Устав одбрани преко шест стотина хиљада. И то да гласају за праве странке, и да се те странке или њихови делови накнадно не пишмане. Једноставно - немогуће!

Ваља само напоменути да је сасвим ирелевантно да ли ће министар иноземних дела бити Иван Вејвода или Јелена Милић, министар војни Мирослав Лазански или Горан Јевтовић, министар полиције Небојша Стефановић, Стево Драгишић или Марко Ницовић. Политика владе Србије биће у длаку иста.

Александар Вучић је промену Устава најавио за 2018-ту годину. Након тога (и то сам упозорио) бирачко право нам више неће требати. Односно, моћи ћемо да "бранимо републику" и смењујемо Вучића, али да чувамо Србију, никако. Нови октроисани Устав сачињен у Бриселу, предупредиће сваку такву могућност.

Остао је још само један начин да бранио државу, али Срби су заузети прославом Валпугијанске ноћи.

Збогом Србијо.