СРБИЈА ПОД АУСТРОФАШИЗМОМ(1) СРБИ МОРАЈУ ДА УМРУ

СРБИЈА ПОД АУСТРОФАШИЗМОМ(1)

СРБИ МОРАЈУ ДА УМРУ 

 

Срби никада у својој историји нису били фашисти и геноцидни злочинци, али ни један други европски народ није тако дуго носио жиг геноцидности и фашизма, како је је нама натоварено. И носићемо тај смрдљиви товар док нас не нестане. По томе смо светски феномен. Ми смо на путу да будемо први и једини народ у Европи који ће бити уништен по пресуди цивилизованог света да смо генетски злочинци и фашисти.

Појавом Слободана Милошевића, који ни педља није мрднуо од дотадање идеологије која је словила за "антифашистичку", анатема је дигнута на куб. Та кубна анатема са одлучном смртном казном, није промењена рушењем неспорног диктатора Милошевића.

Није лако уништити читав народ а да то има привид демократије и заштите људских права. Компликованим методологијама тог грандиозног и истовремено дискретног (са што мање дима) прегнућа, најмање ћемо се бавити, пошто смо сведоци свакодневног биолошког, здравственог, идентитетског, културног, историјског, етичког, верског, урнисања српског националног корпуса.
О чему је реч, покушаћемо да приближимо меандрирајући између идеолошких конфузија ХХ века и савременог политички коректног коначног решења српског питања.

***   
Еталон је енглеска "Карнегијева задужбина" која је Србе у Балканским ратовима запечатила као оличење кољача. Основна потпора ове уважене дружине беше Бечка пропаганда путем штампе и бољшевици.

Бечки публициста Лео Фројндлих, који је прикупљене извештаје о српским ратним злочинима из европске штампе објавио у књизи Албанска Голгота, наводи да су масакри вршени један за другим откад је српска војска прешла границу и запосела земље насељене Албанцима. Он закључује да су злочини српске војске и четничких одреда углавном били усмерени против муслимана и католика новоосвојених области.Њујорк тајмс од 31. децембра 1912. оцењује да су ова "ужасна зверства" резултат промишљене политике да се истребе муслимани.

Лaв Троцки, рaтни дописник сa Бaлкaнa (кaсније чувени вођa Црвене Армије), у руском листу Луч јaнуaрa 1913. године пише дa "Срби у стaрој Србији, у свом нaционaлном подухвaту испрaвљaњa оних подaтaкa у етнолошким стaтистикaмa који нису нa њихову корист, једностaвно уништaвaју муслимaнско стaновништво у селимa, грaдовимa и читaвим окрузимa."
 

Ту су и наше хуље, да чорба буде гушћа.

Димитрије Туцовић је опомињaо српску јaвност дa је "извршен покушaј убиствa с предумишљaјем нaд целом једном нaцијом" , што је "злочинaчко дело" зa које се "морa испaштaти".

Невоља са свим овим и сличним извештајима је што су пописи становништва пре и после ратова доказали да никаквог геноцида над не-српским становништва није било. Супротно, геноцид над Србима се и тада и касније могао доказати без по муке, али то никога не интересује.

Својим чувеним извештајима Арчибалд Рајс је за тренутак у непријатну тишину довео фракиране србомрсце, али није могао променити јасну концепцију ликвидације једног народа, коју су Аустријанци кратко и јасно, у три речи, свели европски радни задатак.

Зашто је тако, нико не може да објасни. Зашто Срби, а не на пример Финци, или Хрвати? Или било који други виши, средњи или нижи народ? Нема одговора. И нека се нико не мучи - нема одговора.

Како је записао Карнегијев комитет - такви смо у њиним очима и данас. Како су задали Аустријанци 1914-те, ево ради се.

Ми дакле, колико год неразумљиво било, нећемо имати користи у покушају да променимо европску расистичку агенду (роковник и подседник) према Србима. Удварањем ћемо им само ићи на руку, ниподаштавањем ћемо им дати лаку прилику.

Ми морамо сами да водимо рачуна о себи. Наши стари су то знали, ми не знамо. Зато што не знамо и зато што је превладала ситнозуба плиткоумност, пропадамо. Да буде горе, мрзимо старе Србе управо зато што су бољи од нас.