*ЕБЕМ ВАС У ЗНАЊЕ ВАШЕ (О СХОЛАСТИЧАРИМА И ЛУМЕНИМА)

*ЕБЕМ ВАС У ЗНАЊЕ ВАШЕ

(О СХОЛАСТИЧАРИМА И ЛУМЕНИМА)

Имају Босанци неку своју надреалну духовитост. Елем, недавно, под мојим прозорима покварио се камиЈон, шлепер што би се рекло, неке приватне ТИР фирме. Одвојило му "магазу" и одвукло, остао само вучни део. Стигла екипа за поправку. Три мулца неких 19-20 година. Чујемо (не може да се не чује), зову централу и кажу да је квар тежак и да мора да се шлепа у сервис. Прошло неко време, ето четвртог с аутом, није много старији. Тај разговор и те дијалоге је због брзине немогуће запамтити. Признајем да смо се ми, иза завесе, ваљали од смеха.

- Шта је! ***** - Богара старији мајстор још док није честито ни изашао из аута - Па знате ли ви ишта овоме камијону?!!! *ебем вас у знање ваше!!!...

Даље је следио вербални окршај који, ако само слушате личи на увод тешког крвавог исхода. Ако погледате иза завесе, видите два клинца како мирно лижу сладолед, а друга двојица дискутују.

Затим искуснији мајстор леже испод, чујете тешко ударање чекићем, банг-банг-банг. Онда виче оном што га је грдио да му донесе тај и тај део из аута. Овај доноси и хоће да помогне.

- Недирај ништа, покварићеш! - Не попушта у ставу искусни мајстор испод камијона.

Излази, баца чекић, брише зној...

- Ај' сад пали!!!

Камијонски мотор из места проради.

- Ел' ради ********** ?! - Грми мајстор - Ај' сад вози право кући и не скрећи никуда!

(Ово "не скрећи никуда" не бих да објашњавам на шта је мајстор циљао, да не кварим његову алузију).

*

Како се ови несретни избори ближе свима познатом крају, политички аналитичари све паметнији. И сви све знају. Боже мили те умствителности, тог хисторичесчого спознанија. Вукадиновић, Антонић, Петровић, Ћирјаковић, етц... да не помињемо оне с непријатељске стране. Висок академски ниво; невероватна количина страних речи и израза. Вујаклија је пред њима у страху устукнуо. Знам, Вуковом реформом побрисали смо из свог језика све апстрактне изразе, па сада морамо за апстракцију да се зајмамо од Латина и мрског (без наводника) Запада. Ал' што је мого, много је. Доста тога може да се каже и својим речима.

Но, није то средишњи проблем. Наша мука је што скоро сва та интелектуална елита учена у Кумровцу и околним "школама у природи", где су ти бистри младенци под шаторима колективно "славили своја тела". Сад славе своје мозгове. Залуд лепо срочених и веома често мудрих реченица, све је то јаловина интелектуалних евнуха. Неки други, из таме анденграунда, попут мене, ће акцептирати/одобрити синтагме /сложенице попут "аутошовинизам" или "усташки антифашизам" - што изгледа као оксиморон, али ето није. То су дефиниције које дубоко задиру у суштаство нашег осцилирајућег пропадања, али су "у схватају" недоступни нашим највишим интелектуалцима. Нема код њих снаге и способности продора, одбацивања политичке коректности, потенције и мушкости. Кад им ми из политичког подземља предочимо ситуацију, накнадно они могу да својим схоластичарским занатом мрсе муда у доњим и горњим лагама, трилерима и латинским украсима.

Кад нисте скренули, јебем вас у знање ваше?!

*

Други су "свици", просветљивачи, лумени. ЛУЧОНОШЕ Боже сачувај! Ничу не све стране. Најпре "подигну" ФБ страницу. Кад их се скупи десет једнако мудрих и духовно стабилних, и нађу алфа-мужјака, "дигну" сајт. Некад алфа-мужјак јесте сироти оперативац ДБ са плаћом 300 ојра, некад има и неки додатни поса' , а има и да нису Црногорци.

Укратко, они су ПРОТИВ СВЕГА ОВОГА.

Ултимативни прототип: НЕ ЈЕБЕ ЖИВУ СИЛУ И МАЊА ТЕХНИЧКА СРЕДСТВА (= М48). Обавезна брада која није ни знања ни звања (за оне који не знају, постоји и брада срања). Обук'о шлофијанку. Преко шлофијанке сакоВ с мало заврнутим рукавима. Слика' се у соби с тамне наочаре. Да се тако појави у родном крају, матер или баба или већ ко је ту, би прво почели нарицати што ђетић изгуби очињи вид. Кад би се тај неспоразум решио, полећели би до регала и са горње ладице извадили перлон кошуљу што су је ономад купили у Трсту и чували за ђеда, ал', Богу 'фала, још није требало. Ако то не, извадили би остали део свиленог падобранског крила што је остао кад је искочио савезник из авијона '44-те, те синовцу сашили пристојну кошуљу.

Е, таки ме учи шта и како. Да се манемо блесавих идеолошких дилема, јер исти је идеолошки неђе између себе и себе, па ко победи он је победио, учи ме, дакле, да морам краће да пишем. Знам ја то и без њега. Невоља је што замера на дужини мог чланка од 20.000 карактера, а за објашњење с пола снаге потроши 100.000 истих карактера. У њедрима пантљичару чува. И ко и шта, и било ово и оно, и пријо моја поче' ти причам. И наравно гусле. И увек најјачи кад полемише са собом. Сморио сватове. Погачари отишли у кафану прекопута, "убило брате, убило Раде".

Па знате како, ако ми је до дружења са лудацима, отићи ћу као Џек Николсон у лудницу, па ћу се дружити са искреним и ортодоксним лудацима, не са пацерима.