ПОСЛЕДЊА ОДБРАНА ПЉЕСКАВИЦЕ

ПОСЛЕДЊА ОДБРАНА ПЉЕСКАВИЦЕ

Окупатор хамбургер

Први пут објављено: 01-9-`12.

Ја, бре, кад једем, брате,
падају звезде на кровове
као беле дудиње
и пливају многе лађе по Тиси.

Ја, бре, кад једем, брате,
коњи расту лепи као виолина
и возови у Пешту путују,
и чак у Руму, мајке ми.
(Мика Антић)

Истина, мало се претерује. На све стране ничу „ијаде“. Сланинијада, Кобасицијада, котлићијаде у свим варијантама, туцијада, пасуљијада (чији идејни творци, да би елиминисали стереотипну инфериорност пасуља у односу на месо, и како би назначили интернационални и мултикултурални карактер пасуља који има моћ да спаја народе, културе и прдеже, манифестацији додадоше интернационално име „Been fest“,). Ту је и збиља бизарна Мудијада - такмичење у спремању специјалитета од белих бубрега, па ко воли нек изволи.

Све све те манифестације су симпатичне и разумљиве, доприносе развоју туризма у локалној заједници.

Али Роштиљијада! То је збиља гадно и ружно! Пљескавица је још један доказ српског примитивизма и неумерености.

Да би се читалачкој публици што боље згадио српски роштиљ, на “e-novinama” је изашао напис симптоматичног наслова:

Povraćajte zdravo!

Piše: Dobrosav Nešić

Znam, opet će da bude “evo ga bruka rođeni grad”, ali ja mislim da je ovo o Ćumurdžijadi pravi lokalpatriotizam. Idite bre ljudi na livadu, eno vam tamo aerodrom, jedite, pijte, povraćajte, pevajte, svirajte, tu ste ograđeni, tu je bodljikava žica, ulazi se na ličnu odgovornost, pa ko izađe neka priča

Даље у тексту следи елаборација свега ружног што је повезано са ћумуром и пљескавицом, укључујући и искорачавање удаљености клозета од рестаурације.

У свакој другој реченици помиње се повраћање, што је и једног коментатора написа натерало да посумња да је аутор текста Добросав Нешић страдао од преждеравања и препијања током шпијунирања мaнифестације, па онако мамуран написао над*кани текст.

Аутору није пало на памет да се позабави питањем зашто добра и укусна пљескавица губи „битку“ са ђубретом званим хамбургер. Зар се управо у том феномену приклањања много лошијем, нездравијем и скупљем производу, јер забога стиже из „западне цивилизације“, запакован у шарену кесицу, уз пратњу халабучне рекламе, не крије наша слабост и поводљивост?

Срби, елем, претерују, и не умеју да се зауставе кад почну да једу и пију. Има и у томе истине. Иво Андрић је записао једну мисао сељака са Каленић-пијаце: „Таки ти је Србин. Кад нема, трпи док не мањка, кад има једе до не прсне!“

Добро, а како сличне манифестације изгледају у напреднијим и цивилизованијим земљама, где су људи умерени и умеју да се контролишу?

Па, умереност изгледа отприлике овако:

А цивилизованост овако...

 
Октоберфест је „парадигма“. Траје скоро три недеље и посети га више од шест милиона људи. Последњи пут, кратак резиме је следећи:

Иако се економска криза одразила и на "Октоберфест", кафеџије, ипак, задовољно трљају руке и броје поједене печене волове, кобасице, коленице и друге баварске специјалитете.

Овај Октоберфест, чији мото је била парола ′′више гостију, више пива, више јунећег меса′′, протекао је у знаку појачаних мера безбедности из страха од исламског тероризма.

Забаву пива, јаке хране, музике и шаренила пратиле су и ове године уобичајене појаве -пијанство, туче, ′′летеће кригле′′, повраћање, бол у стомаку - невоље које су углавном све имале срећан крај.

Посебан шмек Октобeрфесту дају овакве епизоде:

Октоберфест и пијанство прешло у Кик-бокс меч...

Конобара је брутално претукао Бесим Кабаши, свјетски првак у кик-боксу, због чега ће морати одговарати пред судом због наношења тешких озљеда...

Конобар је чувао стол који је био резервиран за специјалне госте, но Кабашију се то није баш свидјело. У налету попијеног пива и публике које су сачињавале дјевојке за сусједним столом, кренула је 'шора'.

Кабаши му је задао 15 удараца што у лице, што у тијело, бацио низ степенице и неколико пута исципеларио ногом. Успјела су га зауставити тек четири редара.

Гледајте тек ову браћу по пиву...

На Октоберфесту сирене што хитне помоћи што милиције, чују се у просеку сваких 13 минута, израчунали људи.

Па на шта то личи? Све наше „ијаде“ скупа су право забавиште за овај хаос. Чекај само док им дође Доброслав Нешић, па их опучи, неће знати где су.

Ма неће их Добросав напљувати као што је напљувао свој Лесковац! Европа је то, па ће видети само ону лепшу страну, као што је из своје аутошовинистичке „визуре“ На Лесковачкој роштиљијади видео само оно најружније.

Да је Октоберфест сачињен само од ружних и непријатних ствари, како сам ја „тенденциозно“ приказао, не би трајао скоро двеста година.

Људи свуда у свету воле да једу и попију, веселе се и мувају у гужви. Мало хедонизма не шкоди.

Један стари дебели писац је давно написао „Од свих љубави, љубав према храни је једина искрена“. Истина, помало је пристрасан и очигледно је тако размишљао у познијим годинама, али је мисао добрим делом тачна и универзална. А један други писац, Зилахи, је у „Арарату“ приметио да се свака гозба, ма колико на почетку била помпезна, са столњацима од најфинијег дамаста, скупоценим есцајгом и кристалом, на крају заврши као у последњој крчми, са столом који личи на свињац.

Тако је свуда и одувек било. Још од доба кад су наши преци јели златним кашикама, а Немци рукама.

Пре ће бити да другосрбијански лобисти прижељкују посебан, особито здрав начин исхране за Србе:

И баш у то име, и узинат неситим завидницима:

ЖИВЕО ЋУМУР, ЖИВЕО РОШТИЉ!!!

Фото: Топличке вести

Јер, имамо право да волимо што је наше и што је боље.