СРБИЈИ ТРЕБА БАТАЉОН СМРТИ

СРБИЈИ ТРЕБА БАТАЉОН СМРТИ




Гледао сам руски филм "Батаљон". Нисам филмски стручњак већ, као обичном гледаоцу, чини ми се да су Руси у занатском смислу превазишли колеге из Холивуда. Сигурно да моје мишљење неће наићи на општу сагласност, нарочито код дела Срба који за инат не воле Русе. Но, уметничка и филмско-професионална линија филма и нису средишња тема овог скромног написа.

Филм је заснован на истинитој причи о "батаљону смрти" састављеном од двестотине жена-добровољки, беспрекорних патриота, које су се под командом легендарне Марије Бочкарове херојски бориле против Аустроугара 1917. док су руску војску разарале бољшевичке протуве. Замислите двестотине Милунки Савић у истом строју, али негде на фронту 1941., док Титови комунисти роваре по војсци и пуцају у леђа најбољим Србима. Е, то је тема филма. Коначно, саму Марију Бочкарову су убили Лењинови зликовци 1922. зато што је до краја остала верна Русији и Цару.

Ваљда најужаснију цену издаје свога Цара, поводећи се за демагогијом бољшевика и у страху од њихових сатанских одмазди, платили су Руси. Видимо да се Русија полако и мукотрпно, израњављена и биолошки сасечена, поново диже. И плаше се хуље ове нове Русије. Овог новог уздизања Русије - економског, војног, политичког, цивилизацијског - не би могло бити без прочишћења од бољшевичке пошасти. У филму "Батаљон" аутори се са нескривеним гађењем односе према Лењиновом бољшевизму. Али, није то једини такав филм. Застрашујућа је последња сцена филма "Сунчани удар" Никите Михалкова. Само је у питању интензитет отвореног гађења у другим филмовима. Руси имају снагу да се суоче са својим злом, и зато та снага расте и богати се.

Срби су платили такође ужасну цену издаје свога Краља. Али, Србија не може да се наново уздигне, јер не може да се ослободи од аустро-титоистичке парадигме. Управо супротно, све више тонемо у просташтво, поквареност и антипатриотизам крипто-титоиста.

Филм "Батаљон" је приказан на Београдском Фесту. Изгледа чудо. Наравно, награде су подељене политички коректно. Било би чудо како је уопште руски филм приказан, да није црвеног-педерског објашњења титоисте, "министра културе" Предрага Тасовца "да је филм приказан у оквиру прославе осмог марта!"  Никакве везе филм нема са "Осмим мартом". Управо супротно, то је похвала супротним етичким вредностима. Само из ове изјаве једног партизанског дегенерика види се колико њима ништа није свето. Колико се руга руском па тиме и српском изворном патриотизму.

Краљ Александар је био у праву зато што је комунисте, усташе, балисте и бугараше третирао као џукеле. Погрешио је што их није третирао као бесне псе. Али, грех наших старих је што нисмо једнако третирали оне који ће постати бесни пси за двадесет година.

Данас нам треба двеста храбрих. Бар толико. Једнако жена и мушкараца.

ЖИВЕЛА СРБИЈА!
ЖИВЕО КРАЉ!

Коментари

  1. Браво брате за овај текст! Цео приказ комунистичког штеточинства и још већу погубност титоизма си ставио у ових пар редова. Задивљујуће!!! Браво!!!

    ОдговориИзбриши

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

ПЕТ СРПСКИХ ЏЕЛАТА (1): ЗОРАН ЂИНЂИЋ - КВИСЛИНГ ДЕЧИЈЕГ ЛИЦА

ИДИОТИ СУ СНАГА СРБИЈЕ

АНТИ-ТИТОГРАФИЈА (3) ДЕСЕТ НАЈЗНАЧАЈНИЈИХ РЕВОЛУЦИОНАРНИХ СТАРЛЕТА