ЗЛОУПОТРЕБА ЗЛОЧИНА - Примењени аутошовинизам у случају Јовановић, и случајевима Симеуновић и Дејан С.

 

Преузето од: Даниел Крстић

Гост аутор: Даниел Крстић

Најсвежији пример који доказује колико медији за шаку лајкова и прегледа воле да манипулишу чињеницама, а што се односи и на политичаре када су у питању популарност и гласови, и колико је непожељно имати сопствено или критичко мишљење изван једноумног арлаукања руље јесте случај несрећне годишњице убиства Душана Јовановића којег су октобра 1997. године у близини Славије на смрт претукла двојица скинхеда (Милан Чујић и Иштван Фендик).

Већ годинама се у медијима деле слике ромског дечака Душана који на њима нема више од 6-7 година са све кликбејтовским жалопојкама како су маленог дечака брутално изгазили на смрт и томе слично, за чиме следи унисоно позивање на смрт двојице убица уз наравно пригодна мучења и све остало шта би им ти душебрижници радили како већ то бива по друштвеним мрежама и интернет порталима.

Шта је спорно и шта се не говори? Душан је у тренутку када је претучен на смрт из разлога што је био Ром од двојице пијаних скинхеда имао 14 година, док је на сликама које се деле барем дупло млађи што оставља много мучнији утисак као да већ то само убиство по себи није довољно страшно и брутално. Неки ће рећи, а можда нема других слика ближих узрасту када је страдао, али то није тачно, јер постоје и друге његове фотографије на којима је он у тинејџерском добу које се виде у документарцу "Душан" који је снимио Бојан Босиљчић за РТС још 1998. године, и по којима је исклесан његов лик на надгробном споменику и спомен плочи која је још тада постављена на школи коју је похађао (данас по још већем злочину познати "Рибникар").

Зато је још више чудно зашто се сада после 28 година од убиства на спомен плочи у парку у којем је убијен и који сада носи његово име опет бира та фотографија из његовог предшколског узраста када су му непосредно после злочина направили спомен обележја са ликом и узрастом који је имао у тренутку насилног лишавања живота.

Оно што се такође углавном више не спомиње је да су убице у том тренутку имале 17 година, такође су били малолетници и свега три године старији од своје жртве. Због тога су добили максималну казну од 10 година затвора по тадашњем закону. Пошто се многи чуде зашто само толика казна за такво убиство, што није више итд. Такође ово убиство су неки злонамерно користили да покажу "зло српског национализма" иако је један од убица по националности Мађар, а скинхед покрет и слични пронацистички деривати никад нису имали већу заступљеност међу Србима.

И кад сва ова питања поставите, руља неспособна за било какво промишљање осим за импулсивно агресивно патетично реаговање наставља у истом стилу стављајући вас у кош са убицама, јер то што питате није битно. Не знам за већину, али мени је битно, јер ђаво се често крије у детаљима и свако извртање и манипулисање чињеницама сигурно нема добре намере ни према жртви, ни према целокупној јавности која без задршке гута све.

*

Додатни коментар:

 

 

Ђорђе Ивковић

Има и друго: Знате ли ко је Марко Симеуновић?

То је младић, тинејџер кога је убио малолетни Ром из чисте обести (овде).

За Марка Симеуновића нема спомен плоче.

 

Још горе: у Јабуци крај Зрењанина је шеснаестогодишњи Ром искасапио вршњака Дејана С. (овде). Овој жртви смо једва пронашли презиме (Стојичић) не постоји фотографија, поготово нема спомен плоче.

Убица је кажњен са 4 (четири) године затвора.

 

У оба случаја сва медији који се помињу у горњем чланку су се бавили "угроженошћу Рома" након злочина, док су жртве помињали тек колико су морали, ради контекста.

Ишло је дотле да је "случај Јабука" постао култно место "научног" доказивања угрожености Рома.* А свако ко се успротивио овом стереотипу "ромске угрожености" изједначен је са фашистима, хашким оптуженицима, и негаторима геноцида. **

 

После деценија од страдања Душана Јовановића, његов случај се и даље понавља као непорецив доказ свесрпског леро-фашизма: 25 година од убиства малог Душана: На делу је системски расизам.

 

У чланку о системском српском расизму пише и ово:

Правосудни епилог је гласио – двојица убица, Милан Чујић (НАПОМЕНА: католик, Хрват по националности) и Иштван Фендрик (католик, Мађар), који су у тренутку напада имали 17 година, осуђени су на по десет година затвора, што је била максимална затворска казна за старије малолетнике. 

 

Подсетићемо још једном:  За злочин у Јабуци убица је осуђен на четири године, фактички пет пута блаже од београдских скинхедса.

 

На фотографији, Марко Симеуновић, добар ђак и спортиста.

 

---

*  Видети:
Анкица Драгин: Медијско извештавање о Ромима: Случај Јабука
https://www.academia.edu/1912454/MEDIJSKO_IZVE%C5%A0TAVANJE_O_ROMIMA_SLU%C4%8CAJ_JABUKA
** Видети:
Случај сомборске блогерке. Наслов текста: "Антифа, Фа, Нивеа, и још по нешто"

https://www.soinfo.org/blog/poruka/7329/2/