КЛЕТВА И ИМАЊЕ (Из породичног летописа Ивковића, 1932.)

 

Милош Ивковић, у старијем добу

Овај запис потиче из породичне хронике коју је 10. јануара 1932. забележио Петар Ивковић, потомак Милоша Ивковића из Друговца, срез Смедеревски. Рукопис је вођен мастиљавом оловком, писаним словима (отуда понешто теже читљив), у свесци са родословним напоменама и сведочанствима о породичним и политичким догађајима с краја XIX и почетка XX века. Тон записа је усмени, мешавина сећања, казивања и преношених прича, са сачуваним језиком и ритмом народног казивања.

Запис сведочи о времену кад су се страначке поделе и личне мржње преплитале са судбином домаћинстава, а клетве и завети имали снагу јавног документа. У њему се препознаје и живот једне породице која је из сиромаштва стигла до угледа, али и цена коју су за то плаћали људи „између власти и неправде“.

*

...Милош је почео озбиљно да напредује али му умре жена и син Живан. Једва је нашао, после дугог времена, другу жену - Савку.
Почео је куповати имање и задуживати се. Радио је и са свињама и ускоро је почео да долази у ред важних људи. Деди [НАП: Маринку] је остала успомена: чува овце, а Мирковићи, његови вршњаци, грде га што је дужан и ако има имање. Он се тужи код маћехе, а ова причала Милошу. Милош га позове и саветује, теши га па му најзад каже: "Нека си ти жив, ја можда нећу доживети, али ти ћеш сигурно: они ће код тебе долазити да те моле за рад!". Тако је почео напредак [...нечитко].
Маринко - син му - заврши три разреда основне школе, колико је тада и било, па је доцније 1-2 месеца био код Миће у Азањи; онда запосли се у воденици и свуда, а Милош се научи од њега да пише. 
Деда не памти ни једну своју бабу. Зна да се причало: како је Милош Милић, због партија, дошао у сукоб са милошем Ивковићем, омрзне га и поче му свуд правити малера. Тако кад се се око [...нечитко] завађају Милош и Танаско, и овај последњи извуче батине па побегне у општину, где га Милош Милић као председник наговори да са општ. хватом [НАП: вероватно нека тешка мотка, колац... Мада "општински хват" може означавати општинског чувара или оружара] убије Милоша. Овај га послуша, узме хват и дође на њиву, изненадно распали Милоша по глави и побегне. Остали радници однесу нашега прадеду онесвешћеног кући. Изгледало је да ће умрети. Тада Лазар и Милош (добро су живели) дођу да обиђу нашег прадеду. Кад су се растајали Милош Ивковић рекне Милошу Милићу: "... Па имењаче, шта је било, било.. али онај, да ако ја умрем твоја ће деца остати дужна крви мојој деци (или обрнуто)". Други Милош само задрхти!
Доцније су постали добри пријатељи.
Милош је био либерал. Као вођа напредњака јавио се Жива Милосављевић, који је нагло брзо био на равној нози са са Милошем Милићем. Разуме се да су настала непријатељства, али како је Маринко стигао за женидбу, Жива понуди своју синовицу Јелицу - да се опријатеље. Милош одбије и тада постају огорчени непријатељи. Милош се често тукао за своје и трампио, чак је и лисице на рукама носио и теран у Београд, све благодарећи Живи.

Маринко Ивковић

Маринко се ожени са Живаном од Лазића из Селевца.  Његова се сестра уда за Милинка Јоцића. Тада је имовно стање било: око 150 ланаца земље и 800 дуката дуга код "управе фондова" и на другим местима. Сад је настао још већи рад - напори који се не могу  написати, а уз то велика штедња. Почело се набављати стока, овце и т.д. Трговало се и са свињама и једнако трчало да се одужи. Доцније су настале свађе између оца и сина. У то време и Анастас [?] доведе хајдуке и опљачкају прадеду (новац од продаје свиња. Баба Савка хтела пуцати; једва поштеђена деца). Затим је Жива преварио за неку куповину Милоша [...нечитко]. Доцније се уђе у ортаклук (за парну машину), а кад су наши стричеви стасали машина је била наша. Деца су одмах потерана у рад тако да су радили као волови - ипак су сви волели да одлазе код туђих жена - Полако је све тако ишло, поженили се:

Живота је узео Зорку од Перића из Пригревице, Милован  - Милицу од Сретеновића  из Михајловца и Милосав - од Јовановића из Удовице. То је већ била јака кућа и узели су под закуп имање Глише Хаџи-Поповића (то је управо имање Милоша Милића, те се тако испунила клетва рањеног прадеде), а 1910. умро је Милош (без свеће, кажу био пореметио памећу), а 1911. удата лепосава - унука му, за Тасу - - - - у Колари.
1912. деда Маринко је изабран за посланика народног потукавши као сам. радикал, Живу Милосављевића.

Забележио 10. I 1932. Петар Ивковић