"ОНИ СУ ЉУДИ КАО И МИ"

Православна црква, Мајске Пољане крај Глине. Фото: Србија данас

Тло у Хрватској још подрхтава. Ни ова несрећа није међутим потиснула хрватски шовинизам. Напротив, трус је покренуо ново надахнуће, као да Срби имају божанску моћ померања тектонских плоча па су читаву Банију померили двадесет сантиметара на исток, ближе себи а на пакост Хрватима?!

Паралелно, "другосрбијанци", људи "широких схватања", "национално неоптерећени", бљују ватру на онај део народа који не дели њихова широка схватања и националну неоптерећеност, нити има трунку разумевања за увреде које стижу с ону страну границе и разума. У мноштву једнако одвратних аутошовинистичких узлета, издвајамо једно анонимно срцепарателно сочињеније:

Браћо, Срби, стоко. Од мржње која вам исијава испод јагодица прстију и тог лудачког сјаја у очима који вас краси док постављате малициозне коментаре и карикатуре, не знам како можете да се надате том царству небеском које вам као мученицима и праведницима, како се обично називате.

Тајанствени аутор наставља пун горчине и пубертетског патоса:

Сваки људски живот који се угаси, поготово дечији, вредан је сузе и кнедле у грлу. Та деца ништа нису крива, а ова данас, чију смрт исмевате и сматрате неком правдом, нису била ни рођена у годинама за које се хватате као пијани плота.
Одбијам да поверујем да нормалан човек може да остане имун на плач мајке која се залеће ка гомили шута испод кога се налази њено мртво чедо. Таква особа не може да се сматра за човека и нема оправдања за његов чин и тачка.

Тајни аутор није нашао у свом духу испуњеном грчевитим бесом према стоци која се још Србима зову да поразмисли где спадају они који не само остају имуни "на плач мајке која се залеће ка гомили шута испод кога се налази њено мртво чедо", већ још успут скандирају "Убиј Србина!"? Са таквима треба да саосећамо?

 

Треба ли да плачемо над муком хрватском док њихов "Црвени криж" спроводи политику националне дискриминације према Србима?!

Црвени крст дели помоћ уз примену критеријума националне сегрегације!!! Може ли се неко присетити сличног примера овако бедничкиог изливања јадне мржње, изливања најбљутавије људске мизерије?

У извештају са лица места, новинар са хрватске државне телевизије се сећа "четника". Ако је и до хрватске инвенције, превише је. Петриња и Гилина су од Хрвата пропатили више него што људски разум може да поднесе. И та патња не престаје, до данашњег дана:

Након злочиначке операције односно  етничког чишћења Олуја 1995, хрватске власти су мјесто некадашње православне цркве у Глини, односно тадашњи Спомен-дом жртвама фашизма у Глини, преименовале у Хрватски дом.

На почетку новог грађанског рата у СР Хрватској 1991. године, Шиме Ђодан хрватски ткз. министар одбране је оптуживао Љубана Једнака /Нап.: Једини преживели из покоља у глинској цркви/ да шири "ћетнићку" пропаганду. У "Олуји", Љубан Једнак се поново нашао са својим народом у крајишким колонама за Републику Србију. Умро је 1997. у Панчеву.

Онда нам кажу наши контемплирани Срби да смо се факат ми и Хрвати убијали међусобно, можда, до душе, они мало више нас него ми њих, али да све то ваља оставити иза себе и помоћи им у невољи јер су то људи исти као и ми и ваистину немамо никог ближег. И, још нас подсећају контемплирани Срби, да су и Хрвати нама несебично помагали кад ономад кад беше поплава у Обреновцу.

Знате ли нешто "мало мање" с наше стране од Јасеновца или Глине? Или Јадовна? Или...

 

У осталом, Петриња и Глина су и пре земљотреса осуђени на лагану смрт. 

У Мајским Пољанама, у Краљевини Југославији напредном селу, земљотрес је срушио православну цркву. Тако ускоро неће бити ни немог споменика који би опомињао да је ту живео један народ.

 

Истина је, Хрватска је послала Србији као помоћ због поплаве 100.000 евра.

Мислим да је праведно да Хрватима помажемо тачно онако и онолико, како и колико су они нама помагали. Ни капи мање.