ФАМОЗНИ UNCLE BAS ПРЕЛЕТЕО ИЗ ДАНАС У КУРИР

ИЛИ: ЗАШТО ВРУЋА СУПА ПРИВЛАЧИ МАЈМУНЕ?

Светислав Басара, Марадона наш литерарни, писац чувеног дела "Фама о бициклистима" и власник опаке колумне "Фамозно", искористио је новогодишњу друштвену узбурканост за театрални дриблинг којим је "поломио кичму" својој ексклузивно-урбаној екипи, "послао их по бурек", и из "Данас" ушетао у "Курир".

 

Прелаз је изазвао снажно узбуђење у јавности који се још не смирује.

 

Курир је неупоредиво тиражнији и финансијски јачи па у Данасу не би могли задржати Басару таман да се сви у дукате претворе. Међутим, не иде баш све тако једноставно "на овим просторима" илити, да извинете на изразу, у Србији. У нашој друштвеној и политичкој констелацији, што ће значити при стању окупације, ни сви дукати западног Балкана не би били самодовољан разлог за селидбу. Сувише је Басара крупна фигура у номенклатури београдске котерије. Неко политички моћан је морао да благослови дрхтави Басарин упит или да му мигом покаже прави пут.

 

Изнад свега, за читалачки пук Данас и Курир су оличење два антипода, стожери окупљања "лепе и паметне", издајничке, друге Србије (Данас) vs. крезаве и тупаве, патриЈотске, прве србијетине (Курир). Једни су бива светски, западни, други извесно рајетински и дух-паланачки, руски и кинески. Сматра се да је јаз између ове две фаланге непремостив. Сматра се, како ћемо видети, без разумног разлога.

 

Сам Басара, uncle Bas како себи тепа, кисело је покушао да аудиторијуму представи некакве дубоке етичке и стратешке разлоге свог прелетања у непријатељски табор: 

 

"...У једној од наредних колумни размотрићемо и мит о мајмуну који држи курац у супи - кључ мистерије свих српских митова - ипак је, држим, ред да знатижељном читалишту поближе одговорим на насловно питање: Зашто сам после 11 година, три месеца и 10 дана колумну „Фамозно“ из Данаса преместио у Kурир?

Ево првог одговора - зашто да не! На друго питање ћу одговорити цитатом мог штим-колеге из Данаса Алексеја Kишјухаса, који каже да је „сматрање да је наша лична култура (додао бих и политика) супериорнија од културе већине припадника нашег народа једноставно - елитизам. Или (још горе) култур-расизам. Док психолози оно арогантно или надобудно веровање да смо ми лично, као особе (додао бих и група) у целини, надасве бољи од наших сународника називају - егоцентризам или нарцизам.“

 

Uncle Bas цени да су мајмун са црвеним банчићем у супи, чије нутрење немилосрдно раубује годинама у свакојаким приликама, и штим-колега му Кишјухас без банчића у супи, моћни филозофски ауторитети који га штите од зломисли Еуромахале. Набројао је Басара још снажних разлога који су га натерали да промени страну: Вучићеви су бољи људи; Данас је одвећ ђиласовски; није могао да дише од тамошњих вештица... и слично.

 

Сви ти изговори нашег барбарогенија у покушају су јадни. Могао је Кишјухас да држи црвен-банчића у супи а мајмун да метанише о култур-расизму, ништа се не би суштаствено променило. Просто питање "свих питања" је шта тражи пристојан и ситуиран човек у Куриру, као што је питање од милион сендвича шта је тражио частан и ситуиран човек у Данасу?

 

Фото: НСПМ

 

Нема ту друге филозофије до маснокопитарске духовне вертикале. Истом трновитом стазом од националног и/или грађанерског подвижника до Вучићевог измећара прошла је небројена хорда наше културне елите. Бокан, Ћирјаковић (ваистину, З.Ћ. се већ у мртви чвор свезао од преметања), Антонић, Вук Драшковић, Предраг Тасовац, или Дуда Ивковић... листа је предугачка. Гре'ота било не поменути и екипу из тв-франшизе "Државни посао", који су од пројекта "Велика Србија" на тада аутошовинистичком ТВ Б92 стигли као офуцано канцеларијско особље на исту адресу где и Басара - ТВ Курир. Као што је свима јасно, не постаје елитни интелектуалац измећар квислиншког гаулајтера через дубоке контемпације, већ зато што је такав интелектуалац у дубини свог елитног телеса остао обручен духом малограђанина ситног зуба. Било и биће.

О чему пише Басара у Куриру? Обрушава се жестином остарелог евнуха на све и свакога ко омета "Високаго Вучића" у вршењу лапота (који Басара еуфемистички назива "променом свести") над Србијом по Ђинђићевој визији, чак и по онима који би најрадије помогли Високагому у том послу. За сваки случај. Сече Басара лево и десно, под девизом "нема заробљеника"! ..."понекад сеирим над усплахиреношћу демократске светине"..."Григорије је насео на вековну заблуду лењиваца да се ствари могу мењати а да се не дигну дупета"..."Данас је потпао под Ђиласов утицај! Тај бих утицај могао изразити у сумама, лично их је Ђидо "процурио""...И наравно Коштуница, али и шире групације: "Kоштуница је урадио Face Lifting Милошевићевог режима"..."Kад Србији крене "93 интелектуалца" дају све од себе да ствари врате у оријенталну чамотињу и то зову патриотизам"...

Такве колумне Басара подастире у Куриру. По неким питањима је у праву, што свакако није тешко - у септичкој јами лако се ухватити за гованце. Међутим, зна се да у септичким јамама највећи комади испливају на површину, али те највеће комаде uncle Bas искусно заобилази. Брнабићку, Високаго Вучића, недајбоже Андреја, не помињајет. Толико је зажагрио у својој измећарској задаћи да је постао здраво интригантан и за брдско-планински патриотски сајт "Видовдан" (туди и туди). Ено га тамо у истом колу са патријоткињом тетка-Милијаном Балетић, шире идеје Високаго Вучића о пристојној и европској Србији.

 

Наравно, нови uncle Bas је топло дочекан од Курирове публике. Издвајамо пар коментара:

 

Боки (12-01-2021): Откуд у овом човеку, Басари, оволика количина генијалности? Да ми је барем 1%.

 
Ђорђе (01-01-2021): Драго ми је да људи сазревају, сваки, поготово паметан Србин нам треба, да се обновимо, ојачамо, заштитимо... (Стварно 'оће да нас сатру...)

 

Фото: Срби на окуп

Дакле, Басара у пратњи мајмуна & Кишјухаса је проглашен од Курираца за паметног до генијалности Србина неопходног нам ради општенародне одбране и друштвене самозаштите. Ваља погледати како то у пракси изгледа:

Тзв. Игманска иницијатива издала је децембра 2020. проглас у којем се констатује да је Дејтонски споразум "озбиљна препрека развоју БиХ" и да стога тај споразум треба ревидирати како би ”БиХ постала јединствена, функционална држава равноправних грађана”. У преводу са политичког змијског језика, захтева се укидање Републике Српске. Проглас у потписале многе виђене личности са ових простора. Не морамо много набрајати, поред петицонаша Динка Грухоњића и Соње Бисерко ту се налази потпис и нашег новопеченог паметног ОНО и ДСЗ Србина Светислава Басаре. Он иначе презире петиционаше, нарочито "клеролелемудне" провенијенције али прогласу/петицији Игманске иницијативе није могао одолети колико је добра.

 

Ето, такав је ОНО и ДСЗ "патриотизам" који потуљено промичу Вучићеви медијски бауштелци. Или, другим речима, сведоци смо како ради унутрашњи велеиздајнички јавни дискурс у Србији.

 

На другој страни Данасови лузери су покушавали да сачувају достојанство јавно обешчашћене па остављене фрајле. Ми им нећемо пристајати на муку и бруку, будући да се испоставило инфлагранти да нису ни изблиза онолико паметни, ексклузивни и невини како им је огледалце сваког јутра казивало. Издвајамо само једну аутобиографску опаску глодура Данас Драже Петровића :„Боље је почети у Kуриру, него завршити у Kуриру“! Тја. Изгледа вицкасто али не значи ништа више него да је и Д.П. новинарски проститут. Басара је могао дописати "боље почети у Данасу него завршити у Данасу". Када неко тумара около-наоколо, поводећи се за ниским инстинктом (у)рођеног подрепаша и лешинара, све једно је одакле је кренуо и куда иде.

 

На Данасу су повели причу и ко је довео непрежаљеног им Басару у ту најдоследнију грађанску новину пре толико година. Михал Рамач, један од оснивача новине и екс глодур, похвалио се (са зрном горчине јер га је Басара "заборавио"): "...Почео је да пише у Данасу кад сам ја био уредник. (Он то прескаче, помиње само 11 година, три месеца и 11 дана.) Никад није каснио, за разлику од многих колумниста. Нису каснили ни Ердељан, Боаров и Kишјухас..." . И, то је "пузла" која довршава слику. Рамач и Боаров су дошли из новосадског Дневника где су били десна и лева рука тамошњег глодура, комунистичког генсека, покрајинског малог бога-и-батине, Томислава Марчинка. Тај Марчинко је морао да бежи након "јогурт-револуције" у Загреб где је постао узданица Фрање Туђмана и идеолог ратног агитпропа на хрватској државној телевизији. Тада више није крио да потиче из усташке породице (насељене у Срем током Другог светског рата) и да је лично у себи баштинио љубав према усташтву. Након рата отеран је са ХРТ и сада се бави углавном мешетарењем у фудбалу.

Наравно, Рамач и Боаров су знали какав "кадар" им је надређени уредник. Зашто су му онда тако верно служили? Природно - баш зато што је такав. Зато што си исти ("Сличан се сличном радује" - Similis simili gaudet). После пада "аутономаша" у Београду су се приказали као највећи борци за грађанско, људскоправашко и демократско друштво и антифашистички гиганти.

Тако је заокружена прича о Басарином епохалном дриблању умишљених грађанистичких пувала и преласка из окупационог Данаса у окупациони Курир. Од Марчинка до Игманске иницијативе, све је херметички затворено и запечаћено. Басара може да посрче своју обогаћену врућу супу.