РЕВИЗИОНИЗАМ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ - ПРАВИ ПУТ ЗА СРБИЈУ

РЕВИЗИОНИЗАМ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ - ПРАВИ ПУТ ЗА СРБИЈУ


У напису "Еуропска унија стала на страну повијесног ревизионизма" ("Аутограф, 27.9.2019.), аутор Дамир Грубиша изражава своје неслагање са Резолуцијом 2019/2819 Европске уније о ”важности еуропске меморије за будућност Еуропе”. Налог је да ономад зараћене земље треба да се споразумеју око "заједничког историјског памћења" са позиција неколико чврсто утврђених премиса.

Шта је Грубиши, а држимо и свим Хрватима, иначе прононсираним Еуропљанима, тако јако засметало гледе европског памћења?

Грубиша најпре има начели отпор према резолуцији:

"Резолуција, супротно демократским начелима да се држава не смије мијешати у слободу мисли у знаности и култури, заговара државну интервенцију баш на подручју друштвених знаности." 

Грубиша нас затим уводи у проблематику упутом у могућности историјских памћења раније сукобљених народа, где постоје три нивоа: први је где две стране постижу консезус шта је било; други је кад се не сложе, али толеришу сећање друге стране; трећи је "сјећање које антагонистички потире сјећање другога и које одбацује сваки дијалог". То вам је оно кад Наташа Кандић каже "Србија је геноцидна држава и тачка!"

Грубиша коначно дефинише свој став:

"Ревизионистичка интерпретација повијести темељи се баш на таквој дјелилачкој меморији не водећи нимало рачуна о разумијевању другога или о поштовању оне меморије другога која не антагонизира и супротставља, у овом случају народе и њихове прошлости.

А баш то се догодило приликом усвајања ове неславне Резолуције Еуропског парламента..."

Колико памтимо, хрватска фалсификаторска хисторијографија је први пута добила конвулзије толеранције, но да видимо шта толерантни Грубиша конкретно замера резолуцији:

"Прво: сасвим је погрешно у овој Резолуцији наведено да је пакт Молотов-Рибентроп од 23. коловоза 1939. узрок избијања Другог свјетског рата и да је, дакле, одговорност за избијање најразорнијег рата 20. стољећа подијељена између Хитлера и Стаљина, односно Совјетског Савеза."

Грубиша покушава нијекати овај став цитирањем шта је раније који политички лажов ком лажову писао у међусобном варакању.

Ако смо се до сада слагали да је Други светски рат избио нападом на Пољску, онда је и СССР саучесник, и логички се то не може нијекати. Коначно, СССР је напао Финску само три месеца касније, сигуран у немачко савезништво, па се око те ствари не требамо даље замарати.

Фото: Pinterest

Друго је питање да ли је дан напада на Пољску, 1. септембар 1939. "Богом дат дан почетка рата" или је политички коректно прихваћено да је рат почео када "Западне демократије" више нису имале куд јер је "мечка заиграла пред њиховим вратима", него да се укључе у ратна дејства. Зар не би било логичније да се за дан почетка највећег рата у историји узме 15. март 1939. када је "пала" Чехословачка, уз малу помоћ - не треба то никако губити из вида - управо многострадалне Пољске, која се у тој ситуацији понашала као мала хијена, док је "демократски Запад" на невиђено подли, кукавички и себични начин, постигао са Немачком "болни компромис"?

То су игре хипокризије наше цивилизације. Нама, Србима, СССР није био пријатељ, те је овај део за нас ирелевантан.

"Друга је ревизионистичка тврдња ове Резолуције експлицитно изједначавање нацизма и комунизма – ”апсолутног зла 20. стољећа” и овог другог тоталитаризма који, хтјели ми то признати или не, потјече из једне друге културе – оне која се афирмирала кроз раздобље хуманизма и ренесансе, еуропско просвјетитељство и Француску револуцију захтјевима за остварење слободе, једнакости и братства међу људима."

"Трећа је ревизионистичка поставка ове Резолуције што позива државе да формулирају ”јасну оцјену о злочинима комунистичких режима”.

Грубишина негација "еуропског ревизонизма" је јадна: 
 
"Нацизам је био тоталитаран у идеји и пракси успостављања супериорности једне нације и расе у име које је требало физички ликвидирати све друге ниже расе – Жидове, Роме, Славене.

Kомунизам је био тоталитаран у својој пракси, као што је и Француска револуција завршила терором и Термидором, јер се покушало у име ”доброга” наметнути силом сустав вриједности који је био против сваке силе. Повијесна је трагедија што смо видјели да се у име опћег добра и за племенити циљ ослобађања човјечанства од окова могу наносити неправде, вршити насиље власти и полиције, убојства и терор."

О, каква драстична разлика! Усташе су убијале Србе из расних вреднота, а хрватски комунисти због "сустава вриједности". Какав је то само начелни сукоб идеологија!

Међутим, на ставовима Европске уније ја инсистирам годинама, упорно због тога квалификован као издајник од наших десних како и левих патриота.

Побогу, ту је кључ!

Србија ултимативно треба да прихвати Резолуцију 2019/2819 и да захтева договоре са свим околним народима само на начелима те Резолуције.

Јасно је о чему се ради: не лаје псето ради села него ради себе. Грубиши до разлика у фашизму и антифашизму у опште није стало. То се види по слабости аргументације којом је маскирао своје бојазни. За разлику од покомуњаерних српских "аналитикуса", хрватски добро разумеју шта је потенцијално опасно по њихову државу.

Србија је једина држава у Европи која без по муке може да докаже да је била антифашистичка, иако окупирана, те да се није чак и под најтежом окупацијом срозавала на ниво дугих народа. Други морају да доказују којим чудом су давали помоћ Хитлеру у виду добровољачких ЅЅ вафен дивизија, а да су били антифашисти. Једино Србија не мора. Сви други морају да доказују одакле им комунистички злочинци, једино Србија на то зло није пристала. Отуда Битка за Србију 1944.

Насупрот Србије, Хрватска је у тешком проблему. Они су покушали да свој општенародни нацизам релативизују тврдњама да је партизанско жариште било у Хрватској.


Па одлично! Потврђујемо!

"Аутограф" је гласило језуитских усташа на челу са Д. Пилселом, који су се маскирали у титоиде да би даље дејствовали. То су опасни људи зле намере. Наша политичка и културна "елита" се према таласањима и променама на светској сцени односи тупо, малограђанским и медиокритетским резоном. Хрватски аналитикуси без збора имају много бољи рефлекс.

У Србији мора да се постигне консензус да су усташе и партизани подједнаки злочинци.

Да не постоје два антифашистичка покрета, већ само један - ЈВуО.

Да није било никаквог "Устанка" 7. јула, већ да војска у опште није капитулирала.

Да је злочиначко комунистичко стециште домицилно у НДХ.

Да се демонтира митоманија о "седам офанзива" и у школама уведе историја.

Да се идентификују да су сви нацистички и комунистички злочинци биолошки хрватски изданци и да су били функционално повезани.

И онда, на тако чврстој основи која нам је дала ЕУ, и сложно, захтевамо ревизију односа са Хрватском, али и другим околним творевинама.

Нема друго, разумете? Ако ову шансу пропустимо, нестаћемо као историјски народ у вртлогу ревизија историје којима се тупо одупиремо, бранећи хрватске комунисте.

Коментари

Популарни постови са овог блога

ПЕТ СРПСКИХ ЏЕЛАТА (1): ЗОРАН ЂИНЂИЋ - КВИСЛИНГ ДЕЧИЈЕГ ЛИЦА

ИДИОТИ СУ СНАГА СРБИЈЕ

АНТИ-ТИТОГРАФИЈА (3) ДЕСЕТ НАЈЗНАЧАЈНИЈИХ РЕВОЛУЦИОНАРНИХ СТАРЛЕТА