Пређи на главни садржај

"ОНАЈ С ОНИМ ШТАПОМ"

ИЛИ - О ПОДМЛАТКУ УРБАНЕ ЕЛИТЕ

Фото: Pinterest.com
Поново помињемо Богдана Илића (Бака-Прасе), али овај пут није он лично у питању.

Јутјубери имају неке своје рубрике, стандардне облике изражавања. Један од тих начина је да насумично заустављају пролазнике на улици, поставе им изнебуха чудно питање, па ако нападнути  погоди одговор буде награђен, ако не, пу, немаш појма, ћао, довиђења.

Тако и Богдан са екипом. Сцена: "Кнез", како ливаду или шпацир-плац зову домороци, или Кнез-Михаилова улица, како је зовемо ми провинцијалци. Рачуна се да се туда крећу прави Београђани, урбана елита. Особито урбани подмладак. Рачуна се такође да та млада урбана елита није ретардирана.

Не можемо тумачити зашто је старији господин у дресу загребачког Динама демонстративно и с презиром одбио да разговара са Богданом. Није битно колико је познавање игре "Покемон". Разумемо што је гузати комунални полицајац љубазно одбио да одговара, јер је на служби. Овде је питање како стоји подмладак урбане елите са знањем на нивоу елементарног појма.

Питање: "Ко је убио аждају?"

Дични младенац одговара да нема појма. Бака-Прасе каже да је у питању Свети-Ђорђе.

Младенац се присећа:

"Аааа, то је онај с оним штапом!" - Даље није у сазнању.

Овде смо могли завршити са гледањем клипа, имао оличење мрака у главама зомбија ходајућих "Кнезом". То је ваљајућа обезличена људска маса без идентитета.

Други одговор на исто питање: "Шта прича овај?!"

Чода је убио Мурата.

Кнез Лазар је убио Мурата.

Коначно, добили смо суштаствени одговор:

"Аждају је убио Луди Еди!"

Па, има ту нешто. Аждаје, олити змајеве, зна се ко јаше.

Ко је ипак тај "Луди Еди". Е, то вам је "урбана легенда".

Едвард Станимировић звани Луди Еди - са Лудим Ђолетом чинио је смртоносни тандем. Били су ноћна мора за мафију и полицију. Направили су џумбус где год су се појавили: Од Србије, преко Италије до Грчке.

Г. Едвард, урбана легенда "Кнеза", боравио је у "Црној Реци", али, на жалост, након оца Перановића.

"„Овде се спава мирно, не штрецамо од изненадног доласка аутомобила, присилне наплате дугова... А, није то само лечење од хероина већ и од разорених људских особина, ради се на јачању карактера, учењу радним навикама, разумевању и привржености вери... Тако постајеш нови човек, а не само, као у другим, нарочито здравственим установама, да те брзо спусте са хероина, а остајеш особа истог карактера и кад изађеш опет по старом...“

Овако вишемесечни „пацијенти“ Радисав Зејак из Kуле и Едвард Станимировић из Лазаревца описују садашњу ситуацију у црноречком кампу за лечење наркомана, смештеном у планини, близу познатог манастира и места Рибариће, а између Новог Пазара и Тутина."

Тако, Луди Еди, замена за Светог Ђорђа, сад кулира у затвору у Новом Пазару.

Да питате било ког младог урбаног елитисту од хиљада који су те вечери гмизали "Кнезом", ко је Сташко Сондермајер, њихов вршњак који је шетао истом улицом, не би знали. У осталом сећање је свуда избледело.

Дегенерацију смо прихватили као добро стање.

Коментари

Популарни постови са овог блога

ИДИОТИ СУ СНАГА СРБИЈЕ


Има неки стари совјетски ратни филм „Туђ међу својима, свој међу туђима“. Тако је некако и са мном.
Лако је било на „Аутономији“ Динка Грухоњића. Тамо је фронт био јасно одређен, знао сам ко ми је непријатељ и како да нападам а како да се браним. Изгледа апсурдно али тамо сам се осећао слободно и писао лако. Негде пред крај, када је било јасно да ће морати да ме банују освануо је (9.12.1914.) и овакав коментар...

Nadjebava vas Nimbus očiglednim činjenicama, koje vi prenebregavate, i realno nemate mozga da mu se suprotstavite…Nimbus je pobedio ovde i istovremeno porazio vaš pokušaj da po rođenju pomislite da imate i mozak Upecali ste se. Igra gotova....
Сасвим је супротна ситуација када сам међу својима, међу патриотима или, чини се у већој мери, лажним патриотима, у души комунцима. Ту јасног фронта нема, а псина је неограничена. Е ту, где бих по природи ствари требао да се осећам добро (јер „Домовина је тамо где ти је добро“), заправо имам утисак да сам у Лубјан…
АНТИ-ТИТОГРАФИЈА (3)ДЕСЕТ НАЈЗНАЧАЈНИЈИХ РЕВОЛУЦИОНАРНИХ СТАРЛЕТА

Тема је само привидно неозбиљна. Ако се зађе у механизме Титовог квази-револуционарног покрета, уочиће се снажан утицај "ослобођеног женског фактора" на нашу страдију.
Чланови Партије и скојевци промовисали су сексуалну револуцију много пре Америке. Средином тридесетих година прошлог века на партијским састанцима било узбудљивије него на најбољим журкама. Комунисти, као људи посебног кова и авангардисти, почели су да заговарају и примењују слободну љубав. Победила је идеја, да би пробрани људи који премећу свет, требало да одржавају редовну сексуалну хигијену.
Млади комунисти, поготову на Универзитету, залагали су се за друштво у којем неће бити експлоатације радника али и за живот без лажног морала, а то се, нормално, нарочито односило на слободну љубав.
Зато, немојте да се чудите што у модерним ријалити програмима тако често чујете да се они "боре против лажног морала" и цени се као увреда када се …
ПИСМО ИЗ НОРВЕШКЕИЛИ: КАКО ЈЕ ДРАГОСЛАВ ПОСТАО ИСИДОРАИЛИ: КАКО СВЕТ ВИДЕ ПРОЛЕТЕРИ СА КОМПЛЕКСОМ НИЖЕ ВРЕДНОСТИ
"Писма из Норвешке" су путопис српске књижевнице Исидоре Секулић први пут објављен 1914. Kњига је писана као плод импресија и размишљања ауторке током и непосредно након њеног путовања у Норвешку 1913.
У путопису су изразито звучним језиком пластичне лепоте описани предели, годишња доба, обичаји, етички карактер народа и историјски токови у овој скандинавској земљи.
Путопис карактерише поетски тон имеланхоличино расположење које се меша са лирским узлетом поштовања и љубави према Норвежанима и природи њихове земље. Поједини делови се приближавају есејистичкој форми, али и лирском роману.
Писма из Норвешке, објављена у години почетка Првог светског рата, у први мах нису привукла већу пажњу јавности. Временом су препозната као једно од најважнијих прозних дела српске модерне и као један од најлепших путописа српске књижевности. ...


Исидора Секулић је типичан представник &…