КАД ЖЕНТУРАЧЕ БИСТРЕ ПОЛИТИКУ

У београдском проусташком гласилу "Данас" може свашта да се прочита што би и патуљасти Долфус* потписао. Истичу се интелектуално разбукарене сељанчуре, које својим прегласним аутошовинистичким торокањем узнемире чак и локалне млохаве малограђане.

У овом случају, реч је о Изабели Кисић, која обнаша одговорну дужност "Извршне директорке Хелсиншког одбора за људска права у Србији". Прва до VIP београдске усташкиње Соње Бисерко. О чему тукá Изабела пише лако је предвидети али је мучно читати писанију. Садржај "наратива" не само да је пословично расистички, србомрзачки, већ је толико глупав да се не да свести на сажетак. Разложна је и сугестивна отприлике као кад нека Азра из Новог Пазара, за коју сигурно знате да јој је химен ушивен за 1.500 евра због компликованости интервенције, сведочи невиност.

Чланак има назив "Неприхватање реалности је претња Србији". Опрен, добро! Редакција "Данас" је покушала одбранити последњу латицу своје распукле новинарске части дајући мало већу слободу у коментарима читалаца него иначе, е да би показали како су пријемчиви и за супротна размишљања. Цитираћемо један сажети коментар за тренутак и за мало ослобођеног читалаштва:

Невероватан памфлет! Kао да га је писала Kристијана Аманпур. И ова дама је извршна директорка Хелсиншког одбора за људска права? Изгледа да је пљување по Србији пут ка успеху. А шта на ову причу каже опозиција која није ни за поделу ни за враћање KиМ у оквир Србије ни за самосталност нове непризнате државе Kосово?

Изабела Кисић,  тукá у црном

Све те громопуцателне речи и склопови - национализам, хомогенизација, руски интерес, политичко-економско-културна изолација мањина**, ратни злочини, геноцид, етнонационализам који спречава сарадњу у региону, шовинизам, српски национализам радикализован осамдесетих, итд... насупрот којих су eo ipso непорециве вредности ЕУ - плурализам, толеранција, различитости, људска права... левитирају без потребе за било каквом коресподенцијом са реалношћу.

Оно чиме нас хелсиншка паласара просветљује је подука:

Неприхватање реалности је претња Србији 

Политичка елита нема храбрости да реши косовско питање. Стално одлагање, у ишчекивању повољних међународних околности, продужава агонију друштва и спречава реформе неопходне за искорак Србије ка европским интеграцијама.

Одмах можемо поставити питање: А за који ће нам "европске интеграције"? Зар најнапреднији народи нису доказали да се без тог Хитлеровог бастарда и може и боље је? Зашто би се Срби поводили за народима робовске свести, таман да тамо и има места за нас?

Но, највећа енигма је шта Изабела подразумева под "косовском реалношћу"?

Та "косовска реалност" подразумева две ствари:

а) Шиптари неће да живе у истој држави са Србима.
б) Срби морају да живе у истој држави са Шиптарима.

Прихватање оваквог "цивилизацијског" захтева могу себи да приуште само схизофреничари и изузетно глупи људи.

Та "косовска реалност" подразумева и покоравање паљевини манастира, сваком злочину и пљачки и, с ону страну свега појамног - некажњеној трговини почупаним људским органима под заштитом НАТО и благословом ЕУ. Од тог трафикинга ниже не може чак ни ЕУ.

Још Изабела с озбиљношћу строгом вели:

"Бриселски дијалог, како ствари стоје, никада није искрено прихваћен као увод у нормализацију односа и прихватање реалности."

Тадић, Јеремић, Вучић прихватили све, свако понижење, Шиптари буквално ништа од оног што су потписали. Па ипак српска страна, ма који аустроугар је представљао, "није искрена"? Није искрена него покорна, али очито увек се може покорније.

Некада је облик вршњачког насиља било "продавање цигле": група пубертетлија опколи ђака млађег од себе и лепо му понуди да купи циглу. Ако неће, добије ту циглу у главу. Исти клише "ради" у силеџијству коме мазохистички тепамо "европске интеграције". "Пуна нормализација односа Приштине и Београда (?!)" не значи ништа друго до потпуног чишћења Срба са "подразумеваног простора" и стварање велике Албаније. Коме то није јасно?

На страну одвратно српско усташтво. Зар црна, као црни гавран црна, Изабела Кисић не види колико је блесаво то што пише?

Колико је паметна Изабела Кисић потврђује тврдњом да је "распад СФРЈ проузроковао "српски национализам који се разбуктао осамдесетих". Као да није било континуираног хрватског фашизма који никада није ни гашен, али се помамно разбуктао седамдесетих. Иста ствар и са Шиптарима. На тај комунистички односно пре аустрофашистички злодух и његове крваве последице је упозоравао и Др. Михаило Ђурић, па је робијао због "вербалног деликта". Како ће Изабела да објасни распад СФРЈ без ослањања на упозорења Михаила Ђурића? Никако, та ствар у њеној глави не постоји.

Брижна Изабела нас упозорава:

Етнонационалистичка хомогенизација носи ризике стварања велике Албаније и велике Србије.

??? Како велика Србија може постојати без Косова и Метохије? Супротно, сви видимо да је пројекат стварања велике Албаније је у пуном замаху. Ако признамо "Косову" онда ће процес кренути у супротном правцу? Но, та контрадикција Изабелу Кисић у опште не узбуђује. И, даље...

Последице за регион су такође погубне, пре свега, може да дестабилизује крхке мултиетничке државе попут Босне или Македоније. 

Суштина целе приче око Kосова је да неколико српских општина на Kосову нису прави циљ српске елите. Већ, решавање српског питања на Балкану односно уједињење са Републиком Српском. О томе у последње време отворено говоре и представници власти а не само академски стратези.

Ако је "људскоправашима" реалност да се Шиптари са КиМ отцепљују, "јер неће да живе у Србији", шта се сме приговорити Републици Српској ако неће да буде у саставу државног провизоријума БиХ, која је  независна држана таман колико и Нигерија под Енглезима? Није никакав проблем укидање граница између "Косове" и Албаније, али је ужасна ствар хипотетичко укидање граница између Србије и РС?

Државе се иначе зову Босна и Херцеговина и Северна Македонија (противно вољи тамошњег становништва али у по вољи чувара "европских вредности"), а покрајина се зове Косово и Метохија. Међутим, логичко је питање зашто "прихватање реалности" нагло мења смисао чим се пређу границе Србије? Заправо, тај смисао се мења од среза до среза - ако се дозволи "промена границе" између Србије и НАТО-протектората "Косове", исто ће се десити, тврди Изабела, у општинама са већинским мађарским живљем на северу, шиптарским на југу, те муслиманским живљем (она каже "Бошњацима", мада нико од тих никакве "Бошње" видело није) у Рашкој (она каже "Санџаку"). И не само то:

Оба „решења“ и подела / размена и замрзнути конфликт воде ка сужавању права српске заједнице на Kосову. 

Дакле, само велика Албанија пуштена с ланца, гарантује слободу и опстанак Срба? Исто као што се догодило у Хрватској са европским вредностима?

Толика глупост морала би да боли Изабелу Кисић. Ма какви! Она се својом глупошћу поноси. Носи је високо као кићанке даме у борделима.

Шифра решења налази се у идеологији "Хелсиншког одбора за људска права". То је догма записана у њиховим актима:

“Док год губитничка нација има команду над својим националним идентитетом, она ће тврдоглаво одбијати да се повинује захтевима победника за моралном и духовном предајом.”

Дакле, највишље људско право је да силеџија има право да ти "одузме команду над националним идентитетом", помери карлицу, преметне памет и опустоши Отаџбину?

Тако треба, рећи ће вам жентураче у црном.

----

* Енгелберт Долфус - вођа аустријских фашиста кога су убили нацисти.

** "Политичко-економско-културна изолација мањина" - биће да је у питању еуфемизам за неспорно растући шовинизам у мањинским заједницама у Србији подјариван споља, а и изнутра, па и од НВО којој Изабела Кисић припада.