ФУДБАЛСКИ ИЗЛЕТ У РУСИЈУ

Какве су шансе Вучићеве репрезентације на Светском првенству у фудбалу у Русији 2018?

 

(На три дана пре почетка позитивне једномесечне луднице)

Вучићева репрезентација, која ће играти под заставом Србије, нема нарочите шансе. 

У саставу има изузетно добрих играча који би чак и појединачно моги да донесу/изнесу победе, некмоли у међусобној синергији. Мислим на Матића, СМС, Тадића, Митровића, па и Љајића, кога ја иначе не бих уврстио у састав из других разлога који се не тичу играчког квалитета али који су (разлози), када је национални састав у питању, врло легитимни.

Осим тога, увек има играча из "другог плана" који на великим такмичењима бар на тренутак блесну.

На свим Светским првенствима увек је међу четири најбоље репрезентације био и један аутсајдер са почетка такмичења. Сложе се ствари, сложној екипи. Такав је фудбал, зато је тако особит, и људи га воле више него све друге спортове.

На жалост оних који ће навијати за Вучићеву репрезентацију, његова екипа неће бити те среће.

Основни разлог је у очајној, али у пуном смислу речи очајно слабој одбрани, односно последњој линији. Нема утакмице на којој Ивановић не киксира, Коларов је одбрамбени играч 40%, Тошић је принудно "Б" решење за левог штопера, десног и немамо, бар не на траженом нивоу за овај ниво такмичења. Тако се сложило. Ми смо мали народ и тешко је да у једној генерацији имамо висок квалитет на свим позицијама. Наши бекови једноставно неће моћи да се снађу, некмоли супротставе противничким муњевито брзим акцијама.

Други, дубински важнији, је проблем српске школе фудбала. Наиме, ми смо остали у добу "ситног веза", који је после, у унапређеној и 5Х убрзаној верзији назван "тика-така". Елем, ми од почетка обуке не поклањамо значај одузимању лопте, већ волимо "техничаре", а "техничарима" јелте одузимање лопте не приличи. Поготово ако се ради о колективном дејству, где многи треба да "затварају" и "играју без лопте". Ми у тим сегментима генерално значајно заостајемо за светском елитом коју не сачињавају обавезно само велике земље, већ и оне средње па и мање, само са сериозном организацијом.

Коначно, замислите да сте репрезентативац, а да вам је вођа репрезентације полуписмени сарајевски подводач и ситни криминалац у доброј вези са Вучићем, извесни Кокеза? Кокеза у делегацији води сличе себи, није луд да води боље од себе. Такви треба да улију ауторитет играчима? Да дигну национални морал до врхунца? Хајте молом вас. Биће по принципу "не дирам те, не дирај ме", "затворићемо", "биће паараа", само "одрадите срс-фрљ како је договорито". Упоредите Др Михајла Андрејевића и Славишу Кокезу? (Помињати Косту Хаџија, који је био највећи ауторитет, не вреди, јер је Бјелогрлић о њему у "Монтевидеу" створио негативни стереотип, пошто је Хаџи био антикомуниста).

Нису наши играчи лоши момци, али време је прелазног рока. Егзистенција је у питању. Колико ће бити спремни да се жртвују до крајних граница, ако су окружени билмезима и лупежима?
Испод коначног долази селектор. Опет исто - није Кокеза луд да за селектора доведе бољег од себе. Иста ствар као што је Толе Караџић смен'о Радомира Антића, јер је игр'о 4-2-3-1 у јужној Африци, а треб'о је 4-4-2. Антић је тренирао врло успешно Реал Мадрид, Барселону и Атлетико Мадрид, вишеструки првак, а Толе Караџић врло успешно муљао по провинцији.

Отуда, сасвим је логичан избор за селектора Младена Крстајића. Испуњава све услове.

Младен Крстајић, рођен 4. марта, 1974. у Зеници,поникао у млађим категоријама Челика из Зенице (1984–1992), а у јеку ратних сукоба 1992. године долази у Кикинду.

Дакле, испунио услове.

Током лета 2011. Младен Крстајић је постао спортски директор Партизана, али је после јавно изнешених критика на рачун председника клуба Драгана Ђурића, смењен од Ђурићевог управног одбора крајем исте године.

У 2015. години Крстајић је постао нови председник ФК Радник из Бијељине. Клуб из Семберије је под његовим руководством остварио историјске резултате, освојио Куп БиХ и изборио премијерни наступ у Европи.

Према образовању, "шлифу" и способностима, његов ниво је "Младост" из Бачког Јарка, не даље.

Крстајић је био је помоћник селектору репрезентације Србије Славољубу Муслину у квалификацијама за Светско првенство 2018. године, да би након смене Муслина добио префикс „вршилац дужности” и водио тим по азијској турнеји где је репрезентација победила Кину (2:0) и ремизирала са Јужном Корејом (1:1). Уочи Нове 2018. године ФС Србије је одлучио да Крстајић постане нови селектор Србије и води национални тим на Мондијал у Русији.

Чим је постао селектор, изразио јавно, у дресу репрезентативном, лојалност прецеднику Вучићу, а не Србији.

У реду ствар, немам ја никакве користи ако та дружина у Русији лоше прође. Но, свакако, и успех и неуспех ће бити њихов, не мој. Ја тешко да ћу пропустити да на ТВ видим неку утакмицу јер је фудбал најбоља игра, али, хоћу да се зна, Вучићева репрезентација није моја репрезентација!