ВРЕМЕ КАДА ЈЕ ФУДБАЛ БИО МАЗГА

ВРЕМЕ КАДА ЈЕ ФУДБАЛ БИО МАЗГА

(ШТА СВЕ ФУДБАЛ МОРА ДА НОСИ НА ЛЕЂИМА)


Српски бечки патриотизам
 
Зна се без чега се на свадбу не иде.

Једнако, зна се без чега се на Светско првенство у фудбалу такође не иде. Тамо је неупотребљиво метиљаво угланцано салонско "родољубље", већ је нужан изворни национализам са мушким воњем, јер на Светском првенству у фудбалу "победа није најважнија ствар, већ једина ствар која постоји".

Нама су, међутим, већ при паковању за пут подвалили "бечку школу српског родољубаштава" као референтну тачку окупљања. Уз сет порука мира и љубави из врха режима, посегнуто је и за другим суптилним техникама мењања свести. Стереотип је чврста веза фудбала, пива и тестостерона, и на том стереотипу су инжињери свести пројектовали  подвалу - да се уместо патриотизма потури вучићевизација, пузајуће ментално претварање Србије у нешто што што никада није била.

Драган Бјелогрлић је неспорно мајстор свог заната, односно врло вешти филмаџијски фалсификатор и преварант, који неспорно одлично манипулише патетиком. Када му дате све ресурсе и добре паре, опасан је. И тако, ма колико банално изгледало, једним рекламним спотом за фирму која производи пиво, ударио је у срце српства. А ко не гледа пажљиво, и не види скривену поруку. Баш добра реклама, рећи ћемо. Одмах се види да је "Све што можеш ЗА СРБИЈУ" исписано латиницом а не ћирилицом, па творци главне крилатице под којом треба да се ујединимо дакле већ нису урадили све што могу за Србију. Но, оно што нисмо регистровали, наша свест је дискретно примила.


У 65 секунди трајања рекламе, успео сам избројати да су нам најмање девет пута потурили неке заставе којима машу наводни српски навијачи, али које нису српске заставе јер на њима нема грба. Чије су, не зна нико, али српске нису. Неозбиљно је и помислити да Бјелогрлић не зна како изгледа застава Србије, уз њега нико из његовог продуцентског тима, па даље нико из "јавног сервиса" званог РТС. А ту рекламу гледају по десет пута свакога дана сви Срби. То је оно што и Вучић уз асистенцију фикус-премијерке која се такође грози српских инсигнија, Брнабићке, и осталих локалних "денацификатора" хоће да произведу - да не будемо Срби већ да само заличимо на тај народ.

Ако неко у деценијама васпитаваној идентитетској тупости сматра да је моје виђење тек националистичка параноја (што и да је тачно, не даје право Бјелогрлићу и друговима да скандалозно мењају националне симболе), ту је Вучићев терцијарни продукт, неспорно најнестручнији и интелектуално лимитирани селектор на Светском првенству. Ево тајне његовог вртоглавог пробоја у српском фудбалу: „Ја сам из мултикултуралне средине из Босне. Отац ми је Црногорац, а мајка Српкиња. Ја сам интернационалац. Националност ме не занима. Швајцарска има добар тим, само то ме занима.“ 

Владимир Петковић, селектор Швајцарске, такође из Босне, мада неки тврде да није Србин него Хрват, потпаљивао је шовинистичку страст својих играча-Шиптара, само да победи.
Сада вапимо за "правдом". Очекујемо да ће Шиптари из "швициног" тима бити примерено кажњени због политикантства у виду слављења нацистичке творевине, државе "Косова" од ФИФА која је стационирана у Швајцарској и коју воде Швајцарци и Немци? (У току писања овог текста стигла је вест из ФИФА о казнама, које су по нас биле дупло теже него за Швајцарску репрезентацију). Али, зашто ми наше промотере те исте нацистоидне творевине нисмо казнили или, бар, ако не можемо да казнимо, нисмо изопштили из свог гнезда? Гле, сада не знамо о чему је реч? 

У Русији нас је дочекао Зоза-Парастос.

"...Председник Славиша Кокеза стигао је у главни град Украјине заједно са потпредседником Савом Милошевићем и генералним секретаром Јованом Шурбатовићем. Њих је дочекао челник УЕФА Зоран Лаковић.

Зоран Лаковић је директор Националних асоцијација УЕФА, шта год то значило. Отприлике, једно од главних задужења му је да иде по сахранама. Тако је присуствовао и сахрани првог Председседика ФС Косова Фадиља Вокрија. 

"...Ерол Салиху, секретар Фудбалског савеза самопроглашене републике "Косово", оценио је да је Фадиљ Вокри био рођен за велика дела, а да празника која је остала за њим говори о његовој величини....Он се посебно захвалио на доласку високом српском функционеру у УЕФА, Зорану Лаковићу, као и хрватској легенди Звонимиру Бобану, сада саветнику председника ФИФА, који су се вратили из Москве да би у недељу били на Косову, навела је "Анадолија".
И шта сад хоћемо? Патриотизам фудбалера, али у бечким копачкама?

Политички коректни нацизам

Истина је да су Швајцарски штопери, задужени да задрже Митровића, бацили пре утакмице по који длан пиринча по шеснаестерцу, не би ли им Богови били у помоћи да се изборе са нашим нападачем. Када им је забио гол, није више било дилеме да га само сумо-захватима могу зауставити, никако друкчије.

Правило каже: "Држање противника представља онемогућавање противника да се креће напред или около - коришћењем шака, руку или тела. Судије се подсећају да на време реагују и да одлучно решавају прекршаје задржавања, нарочито у казненом простору, при ударцима из угла и слободним ударцима. (Чак и) ако одбрамбени играч почне да држи нападача ван казненог простора, али настави да га држи и у казненом простору, судија ће досудити казнени ударац".
 

Залуд, снага баченог пиринча беше јача.

На терену је Швајцарце чувао судија Феликс Брих, познат од раније као УЕФА и ФИФА "чистач", ледени човек за прљаве послове. Исти је доктор правних наука са теоријском темом "Право у фудбалу" и праксом гажења права у фудбалу.

Немачку хуљу Феликса Бриха за меч против Швајцарске делегирао Швајцарац Масимо Бусака, а за све то знао је Швајцарац на челу светске куће фудбала Ђани Инфантино.

Феликс Брих, "Али-Бабин разбојник са пиштаљком", даје жути катрон нашем Митровићу јер је преживео.

Да, новац је увек у питању. Главне судије, попут Феликса Бриха из Немачке, Џунејта Чакира из Турске и Нестора Питане из Аргентине биће плаћени 57.000 евра за рад на Светском првенству, плус ће зарадити 2.500 евра по утакмици коју буду судили. Помоћне судије ће зарадити 20.000 евра за учешће, плус 1.600 евра по мечу. Биће да Брих има још неке бенефите. 

Међутим, видело се по "говору тела" да у мечу Швајцарска - Србија новац није главни генератор Бриховог садизма. Да је судија кечерима а не фудбалерима, Брих би свирао непрописно кечерско рушење двојице Швајцараца над једним Србином који се у том часу двоструког дављења, борио за живот. Одакле Србима право да се боре за свој живот, резоновао је Брих и казнио Митровића за двоструки фаул у нападу. И биће награђен од челника ФИФА за тај здрав резон.

Ми донекле неправедно кривимо наше играче за неуспех. Зашто је Матић крив што је "фластер" на њему играо судија Феликс Брих? Дао му за фаул (какви се често и не суде) жуту карту и каже му уз фацијални грч налик осмеху: "Имаш право да направиш још један фаул, и добићеш црвени картон"! Али, не, пред нашим очима Џака прави четири фаула један за другим у једном дуелу са Матићем, а Брих мирно гледа. Па ти играј, Матићу, ако можеш.

Тај Брих је дао у Београду, на утакмици са Хрватском пре неколико година, црвени картон нацисти Џоу Шимунићу, тек након што је овај за мало убио нашег играча, и када то искључење није значило више ништа. Можемо само замислити колико се Бриху срце цепало док је невољно дизао црвену карту, али да су га након утакмице Хрвати на челу са усташом Шимунићем могли са пуним оправдањем изнети на рукама, чињеница је.

Феликсу Бриху нацизам цури на све његове рупе, само то не сме нико да каже. Тај нацизам је од деде наследио. Јесте то врло политички коректан нацизам, али је и даље неподношљив. Зато су га и делегирали да нам суди.

Реч о утакмици

Када једна екипа, репрезентација Швајцарске у овом случају, оствари такмичарски успех ношена  на судијским пиштаљкама и жмурењу у ВАР - центру, свака стручна анализа губи значај. Можемо сада закључивати да Швајцарци имају систем и организацију која им је донела успон у светском фудбалу, али да суђење није било бандитско и политички обојено у црно, Швајцарци би држали фењер у групи.

Одмах ћемо рећи да су навијачки приговори о незалагању наших играча добрим делом израз фрустрације због пораза. Статистика наиме каже да су наши играчи трчали више од Швајцараца. ми смо претрчали 116 километара, противници 112.

Шта је ленчуга, показао је Лионел Меси против Исланда – претрчао је тек 7,61 километар. То је досад мање од било којег другог играча у Русији током 90 минута. Невероватан је и податак да је Лео Меси без лопте трчао и мање у односу на све друге играче, укључујући и голмане Аргентине и Исланда. Ем мало, ем споро… Меси је имао тек 17 спринтева, с просеком брзине од 25 километара на сат.

И управо то је наш и хендикеп - недовољно спринта. У фудбалу је свакако корисније истрчати врло брзо 5х15м, него 100м полако.

У најави Светског првенства најавили смо да је игра у одбрани, свеобухватно, наша непоправива слабост. И тако смо и добили голове. Код првог, Ивановић је залегао да га лопта не повреди уместо да телом заштити гол. Код другог гола смо имали ситуацију да су напред отишли и десни бек и десни штопер и десни везни играч, без снаге за повратак  истом брзином којом су Швајцарци развијали "контру". Такве ствари се ретко дешавају и у подсавезу. Уз то, Шаћири бежи са десне на леву страну, а нити га наш леви бек прати, нити га штопер преузима.

Није, за чудо, нама правио проблеме противнички центарфор Сеферовић, који се у првом полувремену пет пута "састао са лоптом", таман колико је наш Митровић са два противничка пит-була на леђима упутио шутева на гол. За нас је тежак проблем била муњевита трансформација швајцарских везњака из тврде одбране у контра-напад.

Кад играте против екипе као што је Швајцарска, не можете трчати као "муве без главе" (цитат, Митровић), нити очекивати да вам све "рупе" закрпе Матић и Миливојевић.

У дефанзивној улози играчи више претрче и више се потроше, посебно када имате крупне фудбалере попут наших. Миливојевић и Матић нису успевали да покрију већи део терена него што би то требало на папиру, док су Џака и Бехрами деловали "као на батеријама".
Уз то, учествовали су у игри свог тима и забележили невероватна 143 тачна додавања, док је добро покривени тандем Србије на центру имао свега 52 нашим такође притиснутим офанзивцима ("Instat").

Ако ценимо ко је највише подбацио, то је Сергеј Милинковић-Савић. Толико је слабо одиграо да му је цена на тржишту моментално пала. Сигурно да много шта није ни могао против "сендвича" у коме најчешће био уз судију који тај сендвич притиска. Како год, за разлику од меча против Костарике када је Србија више имала лопту у ногама - против Швајцарске се далеко више трошио у дефанзивним задацима који нису донели много. То нам говори и статистички податак да није успео да одузме ниједну лопту ривалу...

Швајцарци су очигледно добро проучили тај меч против Костарике и паметно нападали СМС-а када лопта иде ка њему, па је тако имао једног играча који долази са леђа и једни "у лице". Често би се од двојице направила и тројица, а наш фудбалер није имао саиграче довољно близу да би на време одложио лопту и наставио напад.

Против Костарике је тако разменио 25 додавања са Тадићем и Митровићем, а против Швајцарске тек 13, међутим то није најнеповољнији податак по Србију.

Агресивни Швајцарци су били невероватни у дуел игри и бројчано надмоћни у ситуацијама са Милинковић-Савићем, увек су некако успевали да "ишчепркају лопту". "Instat" бележи да је СМС био у 23 дуела на мечу и добио је тек три. Подсетићемо вас да је против Костарике 13 од 29...

У тако неравноправном односу снага, извлачење Миливојевића из игре, а не Миленковић-Савића, те увођење Радоњића, показује само да нам се селектор са сарадницима сасвим погубио, и чинио неразумне потезе који су само погоршавали ситуацију.

СМС је тако у последњих 15 минута био растрзан између офанзивне и дефанзивне улоге - нисмо га имали на скоку поред Митровића, нити одигра нешто у завршници напада а није доприносио ни Матићу док смо бранили контре.

Остаје да репрезентација поправи утисак против Бразила и заслужи Вучићеву утеху.

Нека се за опроштај припреми Русија. Бар тако стижу гласови...

Коментари

Популарни постови са овог блога

ИДИОТИ СУ СНАГА СРБИЈЕ

ВЕРОВАЛИ ИЛИ НЕ: УЗБУЊИВАЧИ СПРЕЧИЛИ НАПРЕДЊАКЕ ДА УГАСЕ ПОЖАР?!