Писали смо до сада често и, по свакој заслузи, критично о нашем фудбалу*. Ово је белешка о изузетку. Бунтовном изузетку, ако хоћете.
ФК АРМИЈА је кадетска школа фудбала из Новог Сада. Ове године постали су прваци града у такмичењу обе кадетске узрасне категорије.
Чланак, новосадски "Дневник"
Играју дисциплиновано, отресито, зрело за свој узраст. Имају победнички менталитет. Лепо је све то, рећи ће се, али шта је ту тако необично и изузетно?
ФК Армија нема своју адресу. Нема стан. Мењали су често тренажни простор. Вежбали су на напуштеном и безименом игралишту, без најосновнијих услова, без крова над главом. Гостовали су кад су требали да буду домаћини. Живом вољом су истрајавали у неравноправном такмичењу. Многи други имају све, али су им перфектно зелени травњаци пусти**. На крају дана, упркос свему, застава младих Армејаца се поносито залепршала на врху.
Један од родитеља, иначе врхунски одбојкаш и бивши репрезентативац, рече у вези тога: "И добро је да тренирају по тешким теренима и у лошим условима. Очеличиће се, ојачати карактер. Тако имају шансу да напредују. Деца која од првог дана добију све на тацни постају слаби."
Тако размишља добро васпитани родитељ.
ФК Армија у свом безименом "тренинг-кампу"
Систем међутим праве, по свом образу, рђаво васпитани родитељи. Ово је њихова царевина.
У свом си-вију Страхиња Кривокапић, идеолог, тренер и оснивач ФК "Армија", својеврсне фудбалске школе, о својим почецима пише:
За две и по године рада у ОФК
Сиригу на тачно 100 утакмица забележили смо 81 победу и 8 нерешених резултата,
што је 89% утакмице из којих смо изашли непоражени уз 4 освојене златне медаље
на различитим турнирима.
Не помиње како се клуб "разишао" са њим. Не бугари. Не осврће се, гледа напред. Тако и треба. Није га "убило" па га је ојачало.
Сличне су животне приче његових играча. Они су млади. Траже, бурно воле, чекају некога, узнемирени су и критични, дечачки бесни... Спортско напредовање Армејаца је тескобно, али дрчно.
У ФК Војводина задржао сам се око годину дана и успео да од деце која су
била "Ц" селекција направим ово што гледате данас + још једно дете
које наступа за репрезентацију наше земље.
Тако су почињали.
Њихова спортска филозофија је поштена, произашла из сопственог животног искуства. Не крију се иза уобичајене, лажне "педагогије". И по томе су посебни.
Идеологија нашег клуба је да од деце која су код нас направимо
БОРЦЕ који никада не одустају! Труд, рад, дисциплина, пожртвованост су особине
које одликују шампионе и које гарантују не само успех у фудбалу, већ и у
животу... За нас у Армији реченица "ВАЖНО ЈЕ УЧЕСТВОВАТИ" је највећа
лаж, јер као што детету сутра нећете пред контролни поновити ову популарну
фразу, тако је не очекујте ни од нас! Оно што је заиста важно јесте то, да шта
год радите, радите максимално и да се никада не предајете, једино тако можете
шетати уздигнуте главе! Бол је привремен и као што кажу
ДАНАШЊИ БОЛ = СУТРАШЊА СНАГА!
Инсерти са утакмице последњег кола лиге млађих кадета ТСК-Темерин - ФК Армија (1:5). Домаћин је заборавио да прваку честита победу и освојено прво место
Тако се, у том неповољном и често депримирајућем, одбијајућем, сплету околности пробудио барбарогеније. Тај разиграни барбарогеније је чињеница. Небитно је што су млади и што такмичење није врхунско. Други нису смели да пођу тим путем.
У изврнутом и уврнутом систему вредности "десперадо" је добио своје афирмативно значење. Десперадо армија је сјајни комет у смутном времену.
...И на крају дружење...
Нека мало предахну, пред њима су нови изазови...
_____
* НПР: "Чекајући Адвоката" https://nimbusovpodrum.blogspot.com/2022/06/blog-post_13.html?spref=tw "Јапији из Бродарца" https://nimbusovpodrum.blogspot.com/2017/09/blog-post.html
** На подручју ФС Нови Сад више од половине клубова нема омладинско-кадетске селекције.
ФК Армија заслужује бољег аутора од мене. Велики изазови су тек пред вама, па ће вас бити све више у медијима. РЅ. Већ данас је био један од таквих повода. Срдачне честитке од мене. https://www.instagram.com/p/Cfb7z_CtZ_n/
СРБИЈА ПОД АУСТРОФАШИЗМОМ (2) "РАТ СВИЊА" По Србију су ствари кренуле и најбоље и најгоре након Мајског преврата 1903. године. Европа је била "згрожена" српским дивљаштвом . О да, иста она Европа која је огрезла у з лочину . Реагујући на атентат Русија и Аустроугарска су изразиле најоштрији протест због „мучког убиства“. Велика Британија и Холандија су повукле своје амбасадоре из Србије, правоснажно замрзавајући дипломатске односе, и увеле санкције Србији које су укинуте тек 1905., након што је завршено суђење атентаторима који су углавном кажњени превременим пензионисањем, уз одговарајуће премије, док неки никада нису кажњени за свој злочин. Упркос санкцијама 1904. године у Лондону су на аукцији били лични предмети краља Александра и краљице Драге, као што су свечана униформа краља, венчаница и дијадема краљице. Светска штампа је углавном са грожењем пренела вест о Мајском преврату. Британска штампа („Гардијан“) писала је да су оваквим понаша...
[Видеће се да дивља краткоумност коју означујемо саркастичним неологизмом "ћаци" није тако нова како се приказује. Њу, дивљу краткоумност, чини модерном само капуљача до носа и маска од носа. Не потиче она чак ни из "деведесетих", како нас уверавају лефтарди кореновићи. Не, много је старија та зверолика појава. Борислав Пекић, и не знајући, лоцира њен изрод у првим данима фебруара 1946 године, а изродилиште јој беше Трећа београдска гимназија. Ток изрода преноси нам лично Борислав Пекић, један од четрдесетдвојице ђака које је су ондашњи ћаци прве пропустили кроз "топлог зеца". Коначно, није питање што се изродило; и другде се у та доба израђало. Питање је, од чега је се та Serbiae domestica bestia rubra - наша домаћа црвена бештија, састоји? Од чега је забога сачињена? О каквих зала и погани, од чије све крви и костију, направљена је, да се џилита тако живахна и мудата, док јој је вражје сестриње по Европи давно поцркало? ] Гост аутор: Борислав Пекић З...
МИТ ОМАНИЈА МОЈКОВАЧКЕ БИТКЕ Карикатура на којој је краљ Црне Горе Никола I Петровић приказан као чувени Спартанац Леонида на Мојковцу, постала је прави хит, настала је заправо 1913. године . Foto: Library of Congress Prints and Photographs Division Washington Нема хвала, нема извини Можемо ли се сетити некога да је рекао „Хвала Србијо!“, „Извини Србијо!“? Толике је Србија ослободила, удомила, нахранила, заштитила, и нигде „хвала“ нити „извини“ због незахвалности и нанетог зла. Кад упропасте што им је Гегула својом муком створио, избегну у Србију, и опет Србија није вредна једне добре речи. А Србијанци се зарад братске љубави свакоме захваљују и клањају. Свачије је веће и важније. Показало се да је такво размишљање погрешно. Нема братске љубави ако поштовање није по заслузи. Што је горе, држава тако страда, јер почињу да је воде отуђеници којима је свако ближи од Србијанаца. Од свих, ево свакодневно имамо горке прилике да се уверимо, н...
svaka cast🥰 Hvala. treneru na svemu
ОдговориИзбришиФК Армија заслужује бољег аутора од мене. Велики изазови су тек пред вама, па ће вас бити све више у медијима.
ОдговориИзбришиРЅ. Већ данас је био један од таквих повода. Срдачне честитке од мене.
https://www.instagram.com/p/Cfb7z_CtZ_n/