Писали смо до сада често и, по свакој заслузи, критично о нашем фудбалу*. Ово је белешка о изузетку. Бунтовном изузетку, ако хоћете.
ФК АРМИЈА је кадетска школа фудбала из Новог Сада. Ове године постали су прваци града у такмичењу обе кадетске узрасне категорије.
Чланак, новосадски "Дневник"
Играју дисциплиновано, отресито, зрело за свој узраст. Имају победнички менталитет. Лепо је све то, рећи ће се, али шта је ту тако необично и изузетно?
ФК Армија нема своју адресу. Нема стан. Мењали су често тренажни простор. Вежбали су на напуштеном и безименом игралишту, без најосновнијих услова, без крова над главом. Гостовали су кад су требали да буду домаћини. Живом вољом су истрајавали у неравноправном такмичењу. Многи други имају све, али су им перфектно зелени травњаци пусти**. На крају дана, упркос свему, застава младих Армејаца се поносито залепршала на врху.
Један од родитеља, иначе врхунски одбојкаш и бивши репрезентативац, рече у вези тога: "И добро је да тренирају по тешким теренима и у лошим условима. Очеличиће се, ојачати карактер. Тако имају шансу да напредују. Деца која од првог дана добију све на тацни постају слаби."
Тако размишља добро васпитани родитељ.
ФК Армија у свом безименом "тренинг-кампу"
Систем међутим праве, по свом образу, рђаво васпитани родитељи. Ово је њихова царевина.
У свом си-вију Страхиња Кривокапић, идеолог, тренер и оснивач ФК "Армија", својеврсне фудбалске школе, о својим почецима пише:
За две и по године рада у ОФК
Сиригу на тачно 100 утакмица забележили смо 81 победу и 8 нерешених резултата,
што је 89% утакмице из којих смо изашли непоражени уз 4 освојене златне медаље
на различитим турнирима.
Не помиње како се клуб "разишао" са њим. Не бугари. Не осврће се, гледа напред. Тако и треба. Није га "убило" па га је ојачало.
Сличне су животне приче његових играча. Они су млади. Траже, бурно воле, чекају некога, узнемирени су и критични, дечачки бесни... Спортско напредовање Армејаца је тескобно, али дрчно.
У ФК Војводина задржао сам се око годину дана и успео да од деце која су
била "Ц" селекција направим ово што гледате данас + још једно дете
које наступа за репрезентацију наше земље.
Тако су почињали.
Њихова спортска филозофија је поштена, произашла из сопственог животног искуства. Не крију се иза уобичајене, лажне "педагогије". И по томе су посебни.
Идеологија нашег клуба је да од деце која су код нас направимо
БОРЦЕ који никада не одустају! Труд, рад, дисциплина, пожртвованост су особине
које одликују шампионе и које гарантују не само успех у фудбалу, већ и у
животу... За нас у Армији реченица "ВАЖНО ЈЕ УЧЕСТВОВАТИ" је највећа
лаж, јер као што детету сутра нећете пред контролни поновити ову популарну
фразу, тако је не очекујте ни од нас! Оно што је заиста важно јесте то, да шта
год радите, радите максимално и да се никада не предајете, једино тако можете
шетати уздигнуте главе! Бол је привремен и као што кажу
ДАНАШЊИ БОЛ = СУТРАШЊА СНАГА!
Инсерти са утакмице последњег кола лиге млађих кадета ТСК-Темерин - ФК Армија (1:5). Домаћин је заборавио да прваку честита победу и освојено прво место
Тако се, у том неповољном и често депримирајућем, одбијајућем, сплету околности пробудио барбарогеније. Тај разиграни барбарогеније је чињеница. Небитно је што су млади и што такмичење није врхунско. Други нису смели да пођу тим путем.
У изврнутом и уврнутом систему вредности "десперадо" је добио своје афирмативно значење. Десперадо армија је сјајни комет у смутном времену.
...И на крају дружење...
Нека мало предахну, пред њима су нови изазови...
_____
* НПР: "Чекајући Адвоката" https://nimbusovpodrum.blogspot.com/2022/06/blog-post_13.html?spref=tw "Јапији из Бродарца" https://nimbusovpodrum.blogspot.com/2017/09/blog-post.html
** На подручју ФС Нови Сад више од половине клубова нема омладинско-кадетске селекције.
ФК Армија заслужује бољег аутора од мене. Велики изазови су тек пред вама, па ће вас бити све више у медијима. РЅ. Већ данас је био један од таквих повода. Срдачне честитке од мене. https://www.instagram.com/p/Cfb7z_CtZ_n/
ПЕТ СРПСКИХ ЏЕЛАТА (1) ЗОРАН ЂИНЂИЋ - КВИСЛИНГ ДЕЧИЈЕГ ЛИЦА „Коме је до морала, нека иде у цркву!“ Све је педантно цензурисано, па не знамо ко је Зорану тата. Штури и никад довољно сигурни подаци Википедије казују да је Зоран Ђинђић (Босански Шамац, 1. августа 1952 — Београд, 12. март 2003) био српски политичар и државник, филозоф и доктор филозофије, један од 13 интелектуалаца који су обновили рад предратне Демократске странке, дугогодишњи председник Демократске странке, градоначелник Београда (1997) и председник Владе Републике Србије (2001—2003). Kао мали, живео је са самохраном мајком Милом, која је радила као кућна помоћница на имању богатунске породице Изетбеговић. Иако рођени у истој кући, судбина их је послала на различите стране. Изетбеговићи су стигли из Београда у Босну, док је Ђинђић отишао из Босне у Београд. Алија се касније у Сарајеву борио за Босну, а Ђинђић у Београду против Србије. Ђинђиђ је папазјанија Лава Троцког, Стева Крајачића и Романа Абрамовица
ИДИОТИ СУ СНАГА СРБИЈЕ Има неки стари совјетски ратни филм „Туђ међу својима, свој међу туђима“. Тако је некако и са мном. Лако је било на „Аутономији“ Динка Грухоњића. Тамо је фронт био јасно одређен, знао сам ко ми је непријатељ и како да нападам а како да се браним. Изгледа апсурдно али тамо сам се осећао слободно и писао лако. Негде пред крај, када је било јасно да ће морати да ме банују освануо је (9.12.1914.) и овакав коментар... Nadjebava vas Nimbus očiglednim činjenicama, koje vi prenebregavate, i realno nemate mozga da mu se suprotstavite…Nimbus je pobedio ovde i istovremeno porazio vaš pokušaj da po rođenju pomislite da imate i mozak Upecali ste se. Igra gotova.... Сасвим је супротна ситуација када сам међу својима, међу патриотима или, чини се у већој мери, лажним патриотима, у души комунцима. Ту јасног фронта нема, а псина је неограничена. Е ту, где бих по природи ствари требао да се осећам добро (јер „Домовина је тамо где ти је добро“), заправо и
АНТИ-ТИТОГРАФИЈА (3) ДЕСЕТ НАЈЗНАЧАЈНИЈИХ РЕВОЛУЦИОНАРНИХ СТАРЛЕТА Тема је само привидно неозбиљна. Ако се зађе у механизме Титовог квази-револуционарног покрета, уочиће се снажан утицај "ослобођеног женског фактора" на нашу страдију. Чланови Партије и скојевци промовисали су сексуалну револуцију много пре Америке. Средином тридесетих година прошлог века на партијским састанцима било узбудљивије него на најбољим журкама. Комунисти, као људи посебног кова и авангардисти, почели су да заговарају и примењују слободну љубав. Победила је идеја, да би пробрани људи који премећу свет, требало да одржавају редовну сексуалну хигијену. Млади комунисти, поготову на Универзитету, залагали су се за друштво у којем неће бити експлоатације радника али и за живот без лажног морала , а то се, нормално, нарочито односило на слободну љубав. Зато, немојте да се чудите што у модерним ријалити програмима тако често чујете да се они "боре против лажног морала" и це
svaka cast🥰 Hvala. treneru na svemu
ОдговориИзбришиФК Армија заслужује бољег аутора од мене. Велики изазови су тек пред вама, па ће вас бити све више у медијима.
ОдговориИзбришиРЅ. Већ данас је био један од таквих повода. Срдачне честитке од мене.
https://www.instagram.com/p/Cfb7z_CtZ_n/