ЛАМЕНТ НАД ПАСОШЕМ


Промена националне свести у Срба није новост. Потурице, мађарони, немчари, монтенегрини, Македонци, кроатизација... све смо то на најболнији начин пролазили. У историјском збиру, вероватно да смо дужу и тежу битку водили ван ратова, у настојању да добровољно не "заробимо себе у туђина", него док смо за Крст и Отачаство гинули по нашим пољима и гудурама.

Дошло доба да смо свима и свакда понизни. Клањамо се на све четири стране. Као да уживамо у томе?

Дошло је и доба да се чак и на "Пешчанику" нелагодно осећају. Не одступају од свог аутошовинистичког концепта, али се она мало преосталог достојанства у њима опире:

...Kако то мислите – није капитулација?! Kад председник ваше државе јавно захваљује премијеру Мађарске на томе што у Војводини нема инцидената – није капитулација? Па како се онда зове то што је признао да нема контролу над делом територије? И не „јужне српске покрајине“ над којом нема ингеренције, већ на делу „северне српске покрајине“ која је и даље у саставу Србије?

И шта сад то значи да инцидената нема захваљујући премијеру Мађарске а не, на пример, председнику Србије? Да он није председник свих грађана него само оних српске националности? Шта је то, обрнута игрица од „није мој председник“? Сад ће он да носи транспаренте „није мој поданик“?...

У Војводини је, иначе, након окупације Србије од КПЈ и њених, владао терор над Србима. Не над србо-комунистима, који су се уосталом већином одазивали на "Југословен", већ над онима који су били уредни, можемо рећи "прости" Срби. Од силеџијске отимачине у време "откупа" (који је чудом заобилазио ново-дођоше" са петокракама), каменовања свештеника и терање у затвор због јавног ношења бадњака. У та доба, захтев за писање документа ћирилицом, могло вас је коштати слободе. Или, живо сведочим, отворене претње губитка запослења. Или пиши латиницом или сутра дођи по радничку књижицу.

"Демократске промене" нису много помогле, јер систем није демонтиран. У време референдума за Устав Србије 2006., констатујем у ходнику основне школе у Темерину, експозитура Телеп, карту Велике Мађарске. Тако су учили децу. Покушао сам да реагујем, али су ме спречили Босанци. Рекоше ми: "Интерес Србије је изнад свега"(?!)

Мапа је била управо оваква, 1,2х0,8м, само што су около као оквир  била и слова мађарског писма.

Мађарске 64 жупаније

Међутим, пишући о добу СФРЈ, уважени "писац у траперицама" и покрајински златни "култур-трегер", Ласло Вегел, помиње срећне дане, малте не Периклово доба САП Војводина. Зло је, просвећује нас даље Вегел, дошло са Милошевићем, када су Мађари масовно почели да се исељавају, "бежећи од Милошевићевог српског клеро-фашизма". Своју тезу подупире чињеницом да пописи становништва кажу да је између 1981 и 2001 број Мађара у Војводини опао за 70.000. Када се тако гледа, у праву је. Само, лукави Вегел је прећутао да је у периоду 1971.-1991., дакле у поменуто периклијанско време војвођанског сепаратизма, Војводину напустио идентичан број Мађара. Дакле, 70.000.

Ништа боље није било ни са Србима, али је прилив "тихих прогнаника" из Хрватске и БиХ, је надкомпензовао стање.

Морамо признати: ако исти број грађана емигрира за време мира као и у време рата, онда нешто дебело није било у реду са идеологијом мира. Из рата је некако природно да се бежи. Ако се једнако бежи и из благостања, као и из рата, какво је онда то "благостање", мора се поставити одлучно питање.

Ситуација у Војводини је катастрофална.

Већина припадника мађарске заједнице у Бачкој обезбедила двојно држављанство
Генерални конзулат Мађарске у Суботици отказао је пријем захтева у Мађарском културном центру "Непкер" у Kули јер, први пут након дуго времена, није било довољно пријављених.

Kако наводи Бенедек, у последње време јављају се и они који би да дођу до мађарског пасоша али не знају мађарски језик, иако испуњавају услов да су им преци рођени у Аустроугарској до 26. фебруара 1921. године или током Другог светског рата у Бачкој за време мађарске окупације. Реч је о потомцима из мешовитих бракова који нису научили мађарски језик...

Срби нису свесни да има подручја у Војводини која су прекривена "двојним држављанствима", где оно друго, мађарско, има већу снагу.

Међутим, Срби нису свесни ни да их "бране" исти такви, који у предњем џепу имају 2цм истакнуту чланску карту СНС, а са унутрашње стране путовницу Републике Хрватске. Дрчно тврде да су најбољи Срби, али су још бољи Хрвати, на привременом стану у привременој Србији.

Када саберете све видљиве параметре идеолошке борбе за Војводину, на истој линији фронта су најгори аутономаши и најбољи дођоши.

Босанац Вучић љубавно напада Мађара Орбана. ФОТО: Стандард.рс.

Отуда, Орбану Вучић заправо се није захвалио, већ му је рапортирао. Као што се уредно чини Ердогану. И Тачију.

Стижу међутим сигнали од Румуна, који се ево све гласније чују да је све до Петровца на Млави и Свилајинца њихово, а Бугарима се јављају Ниш и Врање.

Пасоши, особито они двојни, који важе и за људе и за стоку, постадоше у Србији најтраженији артикал сивог тржишта.

Коментари

Популарни постови са овог блога