Пређи на главни садржај

ЛАМЕНТ НАД ПАСОШЕМ


Промена националне свести у Срба није новост. Потурице, мађарони, немчари, монтенегрини, Македонци, кроатизација... све смо то на најболнији начин пролазили. У историјском збиру, вероватно да смо дужу и тежу битку водили ван ратова, у настојању да добровољно не "заробимо себе у туђина", него док смо за Крст и Отачаство гинули по нашим пољима и гудурама.

Дошло доба да смо свима и свакда понизни. Клањамо се на све четири стране. Као да уживамо у томе?

Дошло је и доба да се чак и на "Пешчанику" нелагодно осећају. Не одступају од свог аутошовинистичког концепта, али се она мало преосталог достојанства у њима опире:

...Kако то мислите – није капитулација?! Kад председник ваше државе јавно захваљује премијеру Мађарске на томе што у Војводини нема инцидената – није капитулација? Па како се онда зове то што је признао да нема контролу над делом територије? И не „јужне српске покрајине“ над којом нема ингеренције, већ на делу „северне српске покрајине“ која је и даље у саставу Србије?

И шта сад то значи да инцидената нема захваљујући премијеру Мађарске а не, на пример, председнику Србије? Да он није председник свих грађана него само оних српске националности? Шта је то, обрнута игрица од „није мој председник“? Сад ће он да носи транспаренте „није мој поданик“?...

У Војводини је, иначе, након окупације Србије од КПЈ и њених, владао терор над Србима. Не над србо-комунистима, који су се уосталом већином одазивали на "Југословен", већ над онима који су били уредни, можемо рећи "прости" Срби. Од силеџијске отимачине у време "откупа" (који је чудом заобилазио ново-дођоше" са петокракама), каменовања свештеника и терање у затвор због јавног ношења бадњака. У та доба, захтев за писање документа ћирилицом, могло вас је коштати слободе. Или, живо сведочим, отворене претње губитка запослења. Или пиши латиницом или сутра дођи по радничку књижицу.

"Демократске промене" нису много помогле, јер систем није демонтиран. У време референдума за Устав Србије 2006., констатујем у ходнику основне школе у Темерину, експозитура Телеп, карту Велике Мађарске. Тако су учили децу. Покушао сам да реагујем, али су ме спречили Босанци. Рекоше ми: "Интерес Србије је изнад свега"(?!)

Мапа је била управо оваква, 1,2х0,8м, само што су около као оквир  била и слова мађарског писма.

Мађарске 64 жупаније

Међутим, пишући о добу СФРЈ, уважени "писац у траперицама" и покрајински златни "култур-трегер", Ласло Вегел, помиње срећне дане, малте не Периклово доба САП Војводина. Зло је, просвећује нас даље Вегел, дошло са Милошевићем, када су Мађари масовно почели да се исељавају, "бежећи од Милошевићевог српског клеро-фашизма". Своју тезу подупире чињеницом да пописи становништва кажу да је између 1981 и 2001 број Мађара у Војводини опао за 70.000. Када се тако гледа, у праву је. Само, лукави Вегел је прећутао да је у периоду 1971.-1991., дакле у поменуто периклијанско време војвођанског сепаратизма, Војводину напустио идентичан број Мађара. Дакле, 70.000.

Ништа боље није било ни са Србима, али је прилив "тихих прогнаника" из Хрватске и БиХ, је надкомпензовао стање.

Морамо признати: ако исти број грађана емигрира за време мира као и у време рата, онда нешто дебело није било у реду са идеологијом мира. Из рата је некако природно да се бежи. Ако се једнако бежи и из благостања, као и из рата, какво је онда то "благостање", мора се поставити одлучно питање.

Ситуација у Војводини је катастрофална.

Већина припадника мађарске заједнице у Бачкој обезбедила двојно држављанство
Генерални конзулат Мађарске у Суботици отказао је пријем захтева у Мађарском културном центру "Непкер" у Kули јер, први пут након дуго времена, није било довољно пријављених.

Kако наводи Бенедек, у последње време јављају се и они који би да дођу до мађарског пасоша али не знају мађарски језик, иако испуњавају услов да су им преци рођени у Аустроугарској до 26. фебруара 1921. године или током Другог светског рата у Бачкој за време мађарске окупације. Реч је о потомцима из мешовитих бракова који нису научили мађарски језик...

Срби нису свесни да има подручја у Војводини која су прекривена "двојним држављанствима", где оно друго, мађарско, има већу снагу.

Међутим, Срби нису свесни ни да их "бране" исти такви, који у предњем џепу имају 2цм истакнуту чланску карту СНС, а са унутрашње стране путовницу Републике Хрватске. Дрчно тврде да су најбољи Срби, али су још бољи Хрвати, на привременом стану у привременој Србији.

Када саберете све видљиве параметре идеолошке борбе за Војводину, на истој линији фронта су најгори аутономаши и најбољи дођоши.

Босанац Вучић љубавно напада Мађара Орбана. ФОТО: Стандард.рс.

Отуда, Орбану Вучић заправо се није захвалио, већ му је рапортирао. Као што се уредно чини Ердогану. И Тачију.

Стижу међутим сигнали од Румуна, који се ево све гласније чују да је све до Петровца на Млави и Свилајинца њихово, а Бугарима се јављају Ниш и Врање.

Пасоши, особито они двојни, који важе и за људе и за стоку, постадоше у Србији најтраженији артикал сивог тржишта.

Коментари

Популарни постови са овог блога

ИДИОТИ СУ СНАГА СРБИЈЕ


Има неки стари совјетски ратни филм „Туђ међу својима, свој међу туђима“. Тако је некако и са мном.
Лако је било на „Аутономији“ Динка Грухоњића. Тамо је фронт био јасно одређен, знао сам ко ми је непријатељ и како да нападам а како да се браним. Изгледа апсурдно али тамо сам се осећао слободно и писао лако. Негде пред крај, када је било јасно да ће морати да ме банују освануо је (9.12.1914.) и овакав коментар...

Nadjebava vas Nimbus očiglednim činjenicama, koje vi prenebregavate, i realno nemate mozga da mu se suprotstavite…Nimbus je pobedio ovde i istovremeno porazio vaš pokušaj da po rođenju pomislite da imate i mozak Upecali ste se. Igra gotova....
Сасвим је супротна ситуација када сам међу својима, међу патриотима или, чини се у већој мери, лажним патриотима, у души комунцима. Ту јасног фронта нема, а псина је неограничена. Е ту, где бих по природи ствари требао да се осећам добро (јер „Домовина је тамо где ти је добро“), заправо имам утисак да сам у Лубјан…
ПЕТ СРПСКИХ ЏЕЛАТА(2)
ЗОРАН ЂИНЋИЋ - КВИСЛИНГ ДЕЧИЈЕГ ЛИЦА„Коме је до морала, нека иде у цркву!“
Све је педантно цензурисано, па не знамо ко је Зорану тата. Штури и никад довољно сигурни подаци Википедије казују да је Зоран Ђинђић (Босански Шамац, 1. августа 1952 — Београд, 12. март 2003) био српски политичар и државник, филозоф и доктор филозофије, један од 13 интелектуалаца који су обновили рад предратне Демократске странке, дугогодишњи председник Демократске странке, градоначелник Београда (1997) и председник Владе Републике Србије (2001—2003). Kао мали, живео је са самохраном мајком Милом, која је радила као кућна помоћница на имању богатунске породице Изетбеговић. Иако рођени у истој кући, судбина их је послала на различите стране. Изетбеговићи су стигли из Београда у Босну, док је Ђинђић отишао из Босне у Београд. Алија се касније у Сарајеву борио за Босну, а Ђинђић у Београду против Србије.

Ђинђиђ је папазјанија Лава Троцког, Стева Крајачића и Романа Абрамовица.

И поред похвала кој…
45 ГОДИНА БЛОКА 45- ОД УТОПИЈЕ ДО ДИСТОПИЈЕ

Насеље Сунца

"Насељем Сунца" назива се у титографској митологији Блок 45 на Новом Београду. Пројекат је требао да послужи као идеал комунистичког прогреса.

Почетком 60-их година Регулационим планом општине Нови Београд предвиђено је да се на подручју села Бежанија изгради стамбени рејон са око 60 000 становника.

Уз саму обалу Саве предвиђена су два стамбена блока (45 и 70), величине од око 115 ха за изградњу око 9000 станова са око 32000 становника.

1965. - Општи југословенски конкурс за добијање идејног урбанистичког решења.

1966. - усвојен је Детаљни урбанистички план блокова 45 и 70 на Новом Београду који је израђен на основу првонаграђеног рада аутора архитеката Ивана Тепеша и В. Гредеља.

1967. - уступљено земљиште за изградњу пословном удружењу „Инпрос“ и ГП „Kомграп“, расписан конкурс за добијање архитектонских решења објеката.

1969. - почело се са изградњом првих објеката у Блоку 45. У потпуности је изграђен је и реализован у тада …