СРБИ СУ СТАТИСТИЧКА ГРЕШКА

СРБИ СУ СТАТИСТИЧКА ГРЕШКА

/Четрдесетдруги дан самоизолације/

Пишем ових неколико редова са задршком од неколико дана. Чекао сам да видим реакцију српског јавног мњења на "најновија догађања" која немају везе са мученим корона вирусом.

Јавили су потајни гласници:

Kористећи пандемију коронавируса Вучић је у тишини предао Газиводе сепаратистима у Приштини
четвртак, 23. април 2020.

Дуго времена и у више наврата је Александар Вучић понављао као папагај „Не дам Трепчу, не дам Газиводе“. Kористећи пандемију корона вирусом, у тишини, председник Србије је сепаратистима из Приштине предао Газиводе. Дозволио је да Приштина и Тирана формирају заједничку електро-преносну мрежу Kосова и Албаније а да Србија ниједним знаком није показала да је против тога.

Режимски медији ћуте, понашају се у стилу као да се ништа није догодило а привредних ресурса који су власништво грађана Србије Александар Вучић се олако одриче у корист сепаратиста. Још боље ћуте "грађански" медији. Једва се чују и позерски "национални" сајтови.

Чули смо да су УСА, Британија и Немачка честитали Косови "енергетску независност" која се, (енергетска независност), састоји у уклапању њиховог енергетског система у енергетски систем Албаније. Ако се једна држава "уклопи" у систем друге државе, то очито не може бити независност, али сви знамо да нам се велике силе само мало ругају.

Каже, задужен за проблематику, координатор Радне групе за поглавље 35 Националног конвента о Европској унији Драгиша Мијачић да је чланством Kосова у Еуропске мреже оператора пријеносних сустава електричне енергије (ENTSO) Србија испунила мерила из овог поглавља, али и из Бриселског споразума о енергетици.

Заправо, ствар је сређена још децембра прошле године, сада је само договор практично ступио на снагу.

Претходно, Србија и Kосова потписали су 2015. споразум о управљању заједничком електромрежом, али то, гле чуда, никад није ступило на снагу.

Албанско струјно коло се уклапа у "свеобухватни споразум" са Приштином, по Драгиши. Односно, по Вучићу. Тиме ствара велика Албанија, јасно је, али се радије користи формулација "свеобухватни споразум". Лакше је за прогутати.

Реакција је генерално, све до информативних маргина и обичног света, мрзовољна. Тек по неко је промрмљао псовку, ради реда. Идемо даље, као да се ништа није десило. Свако чудо за три сата. Јавно мњење се вратило питањем свих питања - шта ће бити са поделом сто евра по Вучићевом обећању.

Шта ми да радимо са поглављем 35 уласка у нешто што се распада, а и да се не распада знамо да за нас тамо нема места и Бриселским споразумом који је сраман сам по себи, али се и тако понижавајући по нас спроводи само у оним тачкама које у потпуности одговарају Шиптарима, нико не одговара. Ако ћемо реално, таква питања занимају само статистичку грешку српског народа.

И, тако је. Срба има за под статистичку грешку, остало су случајни Срби, како им је име наденуо Зоран Ћирјаковић. Тиме је покушао да означи припаднике наше блазиране елите који се хвале тиме да немају никакав осећај за ову земљу, пошто су се случајно родили овде. Камо среће да је само толико. Елите, колико год владала инфлација овога слоја и несоја у нас, ипак је мало. Српска национална случајност је пандемијска, односно скоро потпуна. Многи ће за себе рећи да су несрећни као Срби, или да нису Срби иако им тако пише у крштеници. Нико за себе неће међутим рећи да је случајни Београђанин, или случајни човек. Нико од случајних неће рећи да је несрећан што је рођен као човек а не као магарац, мада би по свему ово друго реално било праведније.

Колико пута ћете чути "Југа је била држава, а не ово сада и оно пре!", "У Титово време се лепо живело!". Или, да цитирам једног свог познаника "Шта ће ми Србија ако није комунистичка?!"... Тешко вама ако поменете нешто лоше за тај пропали балкански Дизниленд, макар то подсећање било само на безазлене бонове за кафу и зејтин.

Није зато чудно што за вође бирамо најслучајније Србе. Кога ће случајни бирати него најистакнутије међу собом? Тако долазимо до тога да бирајући државнике изаберемо лудаке; да наводно хоћемо уређено друштво, а покорни смо нарко-трафикантима; да упорно идемо "европским путем" на коме само Кинезе срећемо; хоћемо државу, али нам је важније сто "Вучићевих" евра од Косова и Метохије.

Проћи ће овај грип због кога смо утамничени ево целих шест недеља, и ето нама потом избора, да још једном изразимо своје усхићење Великим Вођом. Ко да не гласа за СНС кад нам је дало сто евра и кутију макарона? Спасли нас помора. Брину о нама као да смо њихови.

И тада, кад тако случајни у животу кренете да обавите своју грађанску дужност, ставите погачу на главу. Остало је државна брига.